Autor: De­jan Ilić


Ne­ma ap­so­lut­no ni­ka­kve ve­ze iz­me­đu čo­ko­la­di­ca (iz Su­bo­ti­ce a za dje­cu u Du­brov­ni­ku), đu­ve­ča (iz Sr­bi­je a za voj­ni­ke u Hr­vat­skoj) i vo­za (iz Be­o­gra­da a za Ko­sov­sku Mi­tro­vi­cu), iako bi pred­sjed­nik vla­de u to da nas uvje­ri. Od­nos iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va ni po če­mu ni­je sli­čan, ni­ti je na bi­lo ko­ji na­čin po­ve­zan s od­no­som iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske. To bi mo­ra­lo bi­ti kri­stal­no ja­sno čak i ka­da se gle­da iz ugla pred­sjed­ni­ka vla­de: sa Hr­vat­skom Sr­bi­ja ima me­đu­dr­žav­ne od­no­se, dok sa Ko­so­vom ne­će da pri­zna da ih ima. Ali, i mi­mo to­ga, to su dva odvo­je­na pro­ble­ma i tre­ba ih rje­ša­va­ti za­seb­no, što zna­či da se oni mo­ra­ju raz­dva­ja­ti i u rav­ni jav­nog obra­ća­nja gra­đa­ni­ma Sr­bi­je.
Ta­ko­đe je ja­sno da je voz iz Be­o­gra­da za Ko­sov­sku Mi­tro­vi­cu bio (da­ni­ma na­ja­vlji­van, da ne pro­mak­ne po­ten­ci­jal­no ne­pa­žlji­vim adre­sa­ti­ma) pro­vo­ka­ci­ja na ši­na­ma – pro­vo­ka­ci­ja da­kle upu­će­na di­rekt­no vla­sti­ma u Pri­šti­ni. Sve dru­go – pra­vo na slo­bo­du kre­ta­nja, lič­ne pri­če lju­di iz vo­za – zlo­u­po­tri­je­blje­no je za tu pro­vo­ka­ci­ju pod slo­ga­nom „Ko­so­vo je Sr­bi­ja“. Na­rav­no, kal­ku­lan­ti iz Be­o­gra­da mo­gli su ra­ču­na­ti na pre­tje­ra­nu re­ak­ci­ju se­bi slič­nih u Pri­šti­ni. Naš je pro­blem, me­đu­tim, u to­me što sa­da vi­di­mo ka­kva će ov­dje bi­ti iz­bor­na kam­pa­nja. Dok led na Du­na­vu no­si sve pred so­bom, a pri­jet­nju od (po­no­vo) po­pla­va tre­ba da ot­klo­ne le­do­lom­ci iz Ma­đar­ske, pred­sjed­nik vla­de pri­ča o čo­ko­la­di­ca­ma, đu­ve­ču i vo­zu: „Voz ni­je pri­jet­nja ni­ko­me, čo­ko­la­di­ca ni­je pret­nja ni­ko­me, a ni đu­več…”
Na­rav­no, i čo­ko­la­di­ce, i đu­več, i voz, ov­dje su upo­tri­je­blje­ni me­to­ni­mij­ski u funk­ci­ji za­stra­ši­va­nja. Baš kao i bu­ka i bi­jes ko­ji su se po­di­gli oko jed­nog hap­še­nja u Fran­cu­skoj i za­htje­va za iz­ru­če­nje uhap­še­nog. Si­ja­nje stra­ha ka­ko su svi pro­tiv „nas“ („Sr­ba“, ra­zu­mi­je se, pa im sme­ta sve što je „srp­sko“ – od čo­ko­la­di­ce do lo­ko­mo­ti­ve) i ra­de „nam“ o gla­vi iz­bor­na je kam­pa­nja no­vo­ra­di­ka­la. I po­što oni sâmi ši­re strah, lo­gič­no je da se­be pred­sta­ve i kao je­di­nu bra­nu od pri­jet­nji ko­je smi­šlja­ju ili pro­vo­ci­ra­ju (uz sve­srd­nu po­moć pre­ko­drin­skog „bra­ta Mi­le­ta“).
Strah je ov­dje jed­nom već po­slu­žio za osva­ja­nje i odr­ža­va­nje na vla­sti, sje­ti­će­mo se, na po­čet­ku de­ve­de­se­tih. Sa­da se isti strah ko­ri­sti na isto­vje­tan na­čin, za osta­nak na vla­sti (po­što su po­tro­še­ne pri­če o mi­ru, EU, bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, na­pret­ku). Ta­ko tre­ba ra­zu­mje­ti po­ru­ku pred­sjed­ni­ce skup­šti­ne po­sle sa­stan­ka pred­sjed­ni­štva SNS-a: „Va­žno je za Sr­bi­ju da naš kan­di­dat po­bi­je­di, jer vi­di­mo da se uje­di­nju­ju stran­ke i unu­tra i spo­lja ka­ko bi nas vra­ti­li u vre­me­na ko­ja gra­đa­ni že­le da za­bo­ra­ve.“
Da ne bu­de za­bu­ne, pred­sjed­ni­ca skup­šti­ne još jed­nom: „… jer je oči­gled­no da su se mno­gi oko Sr­bi­je i u Sr­bi­ji udru­ži­li u na­mje­ri da na­pra­ve jed­nu ve­li­ku po­li­tič­ku i eko­nom­sku de­sta­bi­li­za­ci­ju“. Pi­ta­ti ot­kud te pri­jet­nje i ta fa­tal­na opa­snost za Sr­bi­ju ka­da nam ni­ka­da ni­je bi­lo bo­lje i ka­da nas ni­ka­da ni­su vi­še po­što­va­li u svi­je­tu; ka­da, na pri­mjer, naš pred­sjed­nik vla­de otva­ra ber­zu u Mum­ba­ju i to tu­ma­či kao ve­li­ku čast za nje­ga lič­no, ali i za Sr­bi­ju – ne­ma ni­ka­kvog smi­sla. Jer tu ni­je ri­ječ o ra­ci­o­nal­nom po­li­tič­kom go­vo­ru. Na dje­lu je pu­ka po­li­tič­ka ma­ni­pu­la­ci­ja naj­pri­zem­ni­je (i naj­o­pa­sni­je) vr­ste. Umje­sto obe­ća­nja, ma­kar i la­žnih, ili ra­ci­o­nal­nih po­gle­da u bu­duć­nost – gra­đa­ni­ma se ser­vi­ra strah s na­mje­rom da se ra­di­kal­no sma­nji ka­pa­ci­tet za raz­bo­ri­tu od­lu­ku.
Ali, na je­dan po­sre­dan na­čin ima i isti­ne u no­vo­ra­di­kal­skoj kam­pa­nji – sa te­ku­ćim vla­sti­ma gra­đa­ni Sr­bi­je za­i­sta ima­ju raz­lo­ga za strah. Je­di­ni ra­ci­o­na­lan od­go­vor na tu pri­jet­nju je­ste glas pro­tiv njih na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma.
Pe­šča­nik.net