Pri­je 17 go­di­na ne­po­zna­ti ubi­ca is­pa­lio je smr­to­no­sne hi­ce u Pa­vla Bu­la­to­vi­ća, ta­da­šnjeg mi­ni­stra od­bra­ne SR Ju­go­sla­vi­je. Na­kon sko­ro dvi­je de­ce­ni­je od ubi­stva is­tra­ga i da­lje tap­ka u mje­stu, a od na­lo­go­da­va­ca i iz­vr­ši­o­ca tog zlo­či­na ne­ma ni tra­ga. Bu­la­to­vić je, u mo­men­tu puc­nja­ve, sje­dio u re­sto­ra­nu „Rad” sa pri­ja­te­lji­ma Vu­kom Ob­ra­do­vi­ćem i Mir­kom Kne­že­vi­ćem, ko­ji su lak­še ra­nje­ni.
Nje­gov sin Bal­ša Bu­la­to­vić u iz­ja­vi za „Dan” ka­že da je za­hva­lan na­šoj re­dak­ci­ji što ne za­bo­ra­vlja nje­go­vog oca.
– Uz isu­vi­še ma­lu i ne­u­put­nu za­hval­nost va­šoj re­dak­ci­ji – po­sli­je pu­nih 17 go­di­na od smak­nu­ća mog oca sko­ro da ne­ma ri­je­či ogor­če­nja ko­ju ne bih po­tro­šio za one ko­ju su za­du­že­ni za ot­kri­va­nje nje­go­vih ubi­ca. Do­sta se vla­sti od ta­da pro­mi­je­ni­lo, ali ne i ću­ta­nje o ovom zlo­či­nu bez ka­zne. Pre­su­di­li su mu ne­ki ko­ji­ma je već od po­o­dav­no tre­ba­lo su­di­ti. Znam da nje­go­va du­ša va­pi za isti­nom, pra­vom i prav­dom, a utje­he ne­ma i ne­će je bi­ti – po­ru­čio je Bal­ša Bu­la­to­vić.
Mi­ni­star od­bra­ne SR Ju­go­sla­vi­je Pa­vle Bu­la­to­vić ubi­jen je 7. fe­bru­a­ra 2000. go­di­ne, u 18.55, u re­sto­ra­nu FK „Rad” u Uli­ci ne­zna­nog ju­na­ka na Ba­nji­ci. Tom pri­li­kom lak­še su ra­nje­ni Vuk Ob­ra­do­vić, di­rek­tor Ju ga­rant ban­ke iz Be­o­gra­da, i Mir­ko Kne­že­vić, uprav­nik re­sto­ra­na. Ne­po­zna­ti na­pa­dač pu­cao je iz auto­mat­skog oruž­ja kroz pro­zor re­sto­ra­na iz prav­ca obli­žnjeg fud­bal­skog igra­li­šta.
Bu­la­to­vić je po­go­đen u sr­ce, ali ni kom­plet­na eki­pa hi­rur­ga VMA ni­je uspje­la da mu spa­si ži­vot.
Na Bu­la­to­vi­ća, Ob­ra­do­vi­ća i Kne­že­vi­ća pu­ca­no je iz auto­mat­skog oruž­ja, naj­vje­ro­vat­ni­je „ka­la­šnji­ko­va”. Ubi­ca je do­šao pre­ko glav­nog fud­bal­skog te­re­na. Pri­šao je zad­njoj stra­ni sa­le re­sto­ra­na na za­pad­noj tri­bi­ni sta­di­o­na, gdje je le­đi­ma okre­nut pro­zo­ri­ma sje­dio Bu­la­to­vić sa dru­štvom. Pre­ma ri­je­či­ma oče­vi­da­ca, sa­mo je dru­gi ra­fal bio ne­što kra­ći od tri is­pa­lje­na. Po­sli­je puc­nja­ve ubi­ca je po­bje­gao istim pu­tem ko­jim je i do­šao. Po­bje­gao je pre­ko glav­nog te­re­na, pre­sko­čio ži­vu ogra­du sa is­toč­ne stra­ne sta­di­o­na i ne­stao ka Bu­le­va­ru JNA. Ka­ko se pret­po­sta­vlja, na­pa­da­ča su ta­mo če­ka­li po­ma­ga­či u auto­mo­bi­lu. Ubi­ca je po­bje­gao „for­dom” pla­ve bo­je, sa ukra­de­nim ta­bli­ca­ma BG 144–634, i tu mu se gu­bi sva­ki trag.
Pre­ma ri­je­či­ma oče­vi­da­ca, Bu­la­to­vić, Kne­že­vić i Ob­ra­do­vić na­šli su se u re­sto­ra­nu da bi pro­sla­vi­li 50 go­di­na po­sto­ja­nja „Ra­da”.
Ubr­zo su se po­ja­vi­le raz­ne te­o­ri­je, a jed­na od njih gla­si­la je da su ne­po­sred­ni po­či­ni­lac zlo­či­na i nje­go­vi po­ma­ga­či do­šli iz Cr­ne Go­re. Is­tra­žni po­stu­pak je po­vje­ren su­di­ji Ne­boj­ši Si­me­u­no­vi­ću, ko­ji je ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je pro­na­đen mr­tav u Du­na­vu. Zva­nič­no je sa­op­šte­no da je su­di­ja Si­me­u­no­vić iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo, ali su broj­ne či­nje­ni­ce uka­zi­va­le na to da ni­je bi­lo ta­ko. D.Ž.


Še­šelj op­tu­žio Delića

Na­kon ubi­stva u Skup­šti­ni SR Ju­go­sla­vi­je for­mi­ran je an­ket­ni od­bor za ra­svje­tlja­va­nje tog ubi­stva, ko­ji je pred­vo­dio li­der ra­di­ka­la Vo­ji­slav Še­šelj. Go­di­nu na­kon ubi­stva, Še­šelj je sa­op­štio da je u Bu­la­to­vi­ća pu­cao Ivan De­lić iz Bu­dve. Taj Bu­dva­nin je de­man­to­vao op­tu­žbu, a nje­go­vi svje­do­ci su po­tvr­di­li da je De­lić 7. fe­bru­a­ra 2000. go­di­ne, ka­da je u Be­o­gra­du ubi­jen Bu­la­to­vić, bio u Bu­dvi.