U Cr­noj Go­ri ima dvo­stru­ko vi­še su­do­va i su­di­ja od evrop­skog pro­sje­ka, zbog če­ga bi tre­ba­lo sma­nji­ti broj pr­vo­ste­pe­nih su­do­va, oci­je­nje­no je na pred­sta­vlja­nju iz­vje­šta­ja o ra­ci­o­na­li­za­ci­ji mre­že su­do­va u Cr­noj Go­ri. Ka­ko je uka­zao pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Ce­MI-ja Zlat­ko Vu­jo­vić, Cr­na Go­ra, pre­ma na­la­zu Evrop­ske ko­mi­si­je za efi­ka­snost pra­vo­su­đa (CE­PEJ), iz­dva­ja 42 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka za funk­ci­o­ni­sa­nje pra­vo­sud­nog si­ste­ma, što je, ka­ko je po­ja­snio, is­pod evrop­skog pro­sje­ka ko­ji iz­no­si 60 eura.
– U od­no­su na uku­pan bu­džet pra­vo­su­đa, u Cr­noj Go­ri se, pre­ma po­da­ci­ma iz iz­vje­šta­ja CE­PEJ-a, za rad su­do­va iz­dva­ja 76 od­sto ukup­nih sred­sta­va. Ono po če­mu smo ve­o­ma lo­ši, kad se upo­re­di­mo sa dru­gim ze­mlja­ma, je­ste iz­da­va­ja­nje za kom­pju­te­ri­za­ci­ju, una­pre­đe­nje i ko­ri­šće­nje IT teh­no­lo­gi­ja – sa­op­štio je Vu­jo­vić u pi-ar cen­tru.
On je na­veo da Cr­na Go­ra pri­pa­da gru­pi za ko­ju se ka­že da po­sto­ji gu­sta mre­ža, gdje su na 100.000 sta­nov­ni­ka dva do pet su­do­va, a pro­sjek je 1,4 od­sto.
– Ako uzme­mo u ob­zir ove po­dat­ke, vi­di­mo da ima­mo dva pu­ta vi­še su­di­ja od pro­sje­ka, dva do tri pu­ta vi­še su­do­va od pro­sje­ka, a iz­u­zet­no ve­lik broj ne­ri­je­še­nih pred­me­ta – is­ta­kao je Vu­jo­vić.
On je upo­zo­rio da po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja ne­do­vo­ljan ni­vo od­go­vor­no­sti u si­ste­mu jav­nih iz­vr­ši­te­lja, ko­ji je pre­po­znat kroz ne­do­volj­no po­što­va­nje pro­fe­si­o­nal­nih i etič­kih stan­dar­da u nji­ho­vom ra­du.
Za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Cr­ne Go­re Stan­ka Vu­či­nić oci­je­ni­la je da je pri­li­kom iz­ra­de iz­vje­šta­ja za­ne­ma­ren broj pred­me­ta ko­ji su­di­je u Cr­noj Go­ri ima­ju u ra­du. Uka­za­la je da su­di­je par­nič­nog odje­lje­nja Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci ima­ju oko 900 pred­me­ta go­di­šnje po jed­nom su­di­ji. Vu­či­ni­će­va je do­da­la da je to ne­što što tre­ba da se uzme u ob­zir pri­li­kom iz­ra­de ove ana­li­ze.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić uka­za­la je da ni­je­su is­pu­nje­ni su­štin­ski ci­lje­vi re­for­me pra­vo­su­đa, te da je bi­lo neo­p­hod­no pla­ni­ra­ti nji­ho­vo ostva­ri­va­nje i u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne. Ona je ka­za­la da je u tom iz­vje­šta­ju uka­za­no i da je stre­te­gi­jom pla­ni­ra­na ra­ci­o­na­li­za­ci­ja sud­ske i dr­žav­no-tu­ži­lač­ke mre­že, na­vo­de­ći da je Vla­da u tom ci­lju usvo­ji­la 2009, 2013. i 2015. go­di­ne ana­li­ze za po­tre­be ra­ci­o­na­li­za­ci­je pra­vo­sud­ne mre­že, ali da ni­ka­kvih ras­pra­va ni­je bi­lo o tim do­ku­men­ti­ma.
Pred­sjed­nik Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci Zo­ran Ra­do­vić oci­je­nio je da je iz­vje­štaj ko­ji je pri­pre­mio Ce­MI objek­ti­van.
– Ra­ci­o­na­li­za­ci­ja sud­ske mre­že ne smi­je bi­ti sa­ma po se­bi cilj, tre­ba se vo­di­ti ci­ljem da se po­ve­ća efi­ka­snost ukup­nog funk­ci­o­ni­sa­nja pra­vo­sud­nog si­ste­ma i ni u kom slu­ča­ju se ne smi­je ugro­zi­ti prin­cip ostva­ri­va­nja pra­va na pri­stup prav­di – re­kao je Ra­do­vić.A.O.