Sta­nje slo­bo­de me­di­ja u Cr­noj Go­ri ni­je na za­vid­nom ni­vou, a to­me naj­vi­še do­pri­no­se ne­ra­svi­je­tlje­ni na­pa­di na no­vi­na­re, oci­je­ni­li su sa­go­vor­ni­ci „Da­na“ po­vo­dom 3. ma­ja – Svjet­skog da­na slo­bo­de me­di­ja. Oni su upo­zo­ri­li da stvar­nog na­pret­ka ne­će bi­ti dok se ne ra­svi­je­tli ubi­stvo glav­nog ured­ni­ka i osni­va­ča „Da­na“ Du­ška Jo­va­no­vi­ća, na­pa­di na Tu­fi­ka Sof­ti­ća, Oli­ve­ru La­kić i dru­ge ko­le­ge, ko­ji su se na­šli na me­ti zbog svog no­vi­nar­skog ra­da.
Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za is­tra­ge na­pa­da na no­vi­na­re Ni­ko­la Mar­ko­vić sa­op­štio je da me­dij­ski po­sle­ni­ci Svjet­ski dan slo­bo­de me­di­ja do­če­ku­ju sa broj­nim ne­ra­svi­je­tlje­nim na­pa­di­ma na no­vi­na­re, ko­ji, ka­ko je re­kao, naj­bo­lje ilu­stru­ju uslo­ve u ko­ji­ma ra­de cr­no­gor­ski me­di­ji.
– Stvar­na i su­štin­ska slo­bo­da me­di­ja za­mi­je­ni­će onu de­kla­ra­tiv­nu tek kad se pred li­ce prav­de iz­ve­du ubi­ce Du­ška Jo­va­no­vi­ća, na­pa­da­či na Tu­fi­ka Sof­ti­ća, Oli­ve­ru La­kić, re­dak­ci­ju „Vi­je­sti“, ali i na sve osta­le ko­le­ge bez ob­zi­ra iz ko­jeg me­di­ja do­la­zi­li. Vlast je du­žna da no­vi­na­ri­ma obez­bi­je­di nor­mal­ne i slo­bod­ne uslo­ve za rad, a sve dok na­pa­de na na­še ko­le­ge i imo­vi­nu me­di­ja ne ra­svi­je­tle nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni, sjen­ka kri­vi­ce i od­go­vor­no­sti bi­će upra­vo na vla­sti. Neo­t­ki­va­nje po­či­ni­la­ca ovih uža­snih kri­vič­nih dje­la sa­mo ohra­bru­je no­ve na­pa­de na no­vi­na­re – upo­zo­rio je Mar­ko­vić.
Mar­ko­vić je is­ta­kao da po­seb­no za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da ni­ko ni­je od­go­va­rao za to što is­tra­ge tra­ju ne­do­pu­sti­vo du­go i što ne­ma­ju go­to­vo ni­ka­kvih re­zul­ta­ta.
– Ni­je­dan tu­ži­lac ili po­li­cij­ski fun­ci­o­ner, ne sa­mo što ni­je smi­je­njen zbog pro­pu­sta u is­tra­ga­ma za na­pa­de na no­vi­na­re već ni­je ni nov­ča­no ka­žnjen. Sa dru­ge stra­ne, uki­nu­to je obez­bje­đe­nje Tu­fi­ku Sof­ti­ću, ob­u­sta­vlje­na is­tra­ga za po­ku­šaj nje­go­vog ubi­stva i pred­lo­že­no mu je da sam pre­du­zme go­nje­nje. Ključ­ni pro­blem je što no­si­o­ci vla­sti ne že­le da pri­hva­te da su slo­bod­ni me­di­ji te­melj sva­ke slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je, jer je slo­bod­na ri­ječ po­bi­je­di­la sva zla ovo­ga svi­je­ta po­čev­ši od kr­va­vih ra­to­va, fa­ši­zma i na­ci­zma, pa do or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Iako i cr­no­gor­ski me­di­ji ima­ju ma­na, oni su naj­ve­ća pre­pre­ka sva­koj vr­sti dru­štve­ne po­ša­sti ko­ja ugro­ža­va na­šu ze­mlju. Za­to i ne ču­di što pri­ti­sci ko­ji do­la­ze sa svih stra­na, od ko­rum­pi­ra­nih po­li­ti­ča­ra do ra­znih lo­bi­ja i kri­mi­nal­nih struk­tu­ra, ne pre­sta­ju – iz­ja­vio je Mar­ko­vić.
Di­rek­to­ri­ca CIN-CG Mil­ka Ta­dić Mi­jo­vić sma­tra da ovo­go­di­šnje ran­gi­ra­nje Cr­ne Go­re na 106. mje­stu po Svjet­skom in­dek­su me­dij­skih slo­bo­da uka­zu­je da se si­tu­a­ci­ja ni­je po­pra­vi­la na ovom po­lju. Ona sma­tra da je ta­kvo sta­nje od­raz me­dij­skog tr­ži­šta, na ko­jem, ka­ko ci­je­ni, svi me­di­ji ni­je­su rav­no­prav­ni.
– Me­di­ji na­klo­nje­ni vla­sti po­dr­ža­ni su od stra­ne Vla­de, dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i bi­znis cen­ta­ra. S dru­ge stra­ne, oni ko­ji ni­je­su, pre­pu­šte­ni su sa­mi se­bi – ka­za­la je Ta­dić Mi­jo­vić za „Dan“.
Upo­zo­ri­la je da ni­je­dan od na­pa­da na no­vi­na­re u me­đu­vre­me­nu ni­je ra­svi­je­tljen.
– Uglav­nom su se svi na­pa­di de­si­li nad no­vi­na­ri­ma ko­ji su ima­li kri­tič­ke tek­sto­ve. Zbog sve­ga to­ga, bo­jim se da ne­ma ni­ka­kvog na­pret­ka – oci­je­ni­la je ona.
No­vi­nar Tu­fik Sof­tić is­ti­če da me­dij­ski po­sle­ni­ci u Cr­noj Go­ri ne­ma­ju ve­li­kog raz­lo­ga da sla­ve Svjet­ski dan slo­bo­de me­di­ja, ali da ima­ju raz­lo­ga da se bo­re za slo­bo­du me­di­ja. On po­ru­ču­je da od slo­bo­de ne tre­ba od­u­sta­ja­ti.
– To je jed­na od ele­men­tar­nih slo­bo­da i je­dan od osnov­nih uslo­va za slo­bo­du uop­šte u jed­noj dr­ža­vi. Moj slu­čaj je dra­sti­čan i ekla­tan­tan pri­mjer ner­je­ša­va­nja i ne­ka­žnji­vo­sti na­pa­da na no­vi­na­re, što uti­če na pad rej­tin­ga ukup­nih slo­bo­da me­di­ja u Cr­noj Go­ri. Svi ne­ri­je­še­ni slu­ča­je­vi na­pa­da na no­vi­na­re uti­ču na to da se Cr­na Go­ra vr­lo ni­sko ko­ti­ra po tom pa­ra­me­tru – na­gla­sio je Sof­tić.
Ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka Dru­štva pro­fe­si­o­nal­nih no­vi­na­ra Mi­la Ra­du­lo­vić oci­je­ni­la je da ni ovo­go­di­šnji Svjet­ski dan slo­bo­de me­di­ja ni­je u zna­ku te sin­tag­me, jer su me­di­ji i no­vi­na­ri sve ma­nje slo­bod­ni i ne­za­vi­sni da pro­fe­si­o­nal­no ra­de po­sao i slu­že in­te­re­su jav­no­sti. Sma­tra da su i jed­ni i dru­gi pod eko­nom­skom pre­si­jom i kri­zom, te da su zbog to­ga pri­nu­đe­ni da bu­du pri­stra­sni na ovaj ili onaj na­čin.
– Si­tu­a­ci­ju mo­žda naj­bo­lje pri­ka­zu­je ne­dav­no is­tra­ži­va­nje Sa­vje­ta Evro­pe u 47 ze­ma­lja čla­ni­ca, u ko­jem se na­vo­di da je strah me­đu pri­pad­ni­ci­ma no­vi­nar­ske pro­fe­si­je sve če­šći, što na kra­ju mo­že da re­zul­ti­ra auto­cen­zu­rom. Pe­ti­na is­pi­ta­ni­ka na­ve­la je da osje­ća pri­ti­sak da iz­vje­šta­va na na­čin ko­ji je pri­hva­tljiv po­slo­dav­cu, a mno­gi iz­bje­ga­va­ju kon­tro­verz­ne te­me i ne ob­ja­vlju­ju in­for­ma­ci­je do ko­jih do­la­ze u ra­du. A po­slo­da­vac mo­že bi­ti pri­vat­nik ili dr­ža­va – uka­za­la je Ra­du­lo­vi­će­va.
Ona je is­ta­kla da se no­vi­na­ri bo­je i psi­hič­kog na­si­lja, na­si­lja na in­ter­ne­tu, pri­jet­nji po­je­di­na­ca i in­te­re­snih gru­pa.
Ra­du­lo­vi­će­va na­vo­di da je ja­sno za­što sve vi­še no­vi­na­ra na­pu­šta pro­fe­si­ju, ako se to­me do­da da za­ra­de za­vi­se od pro­cje­ne po­slo­da­va­ca, umje­sto da su po za­ko­nu i ko­lek­tiv­nim ugo­vo­ri­ma.
– Slo­bo­de je sve ma­nje, eko­nom­ski pri­ti­sci sva­kim da­nom ja­či, kao de­gra­di­ra­nje pro­fe­si­je po­li­tič­kim in­stru­men­ta­li­za­ci­jom ili pre­tva­ra­njem no­vi­na­ra u pi-ar slu­žbe­ni­ka u me­di­ji­ma. Me­đu­tim, ko­le­ge i da­lje ra­di­je na sve gle­da­ju sa stra­ne, upra­vo zbog ve­ći­ne pret­hod­no re­če­nog. Da bi dr­ža­va po­ka­za­la da ci­je­ni slo­bo­du me­di­ja, tre­ba da nam do­zvo­li da ra­di­mo po­sao, da mi­je­nja za­ko­ne u tom prav­cu umje­sto da ih osta­vlja ne­do­re­če­ne ka­ko bi se nji­ma ma­ni­pu­li­sa­lo po po­tre­bi. Isto je i sa pro­ble­mi­ma ne­tran­spa­ret­ne dr­žav­ne po­mo­ći me­di­ji­ma, kao i po­ku­ša­ja da se pod ve­lom tran­spa­rent­no­sti i „jed­na­kih uslo­va“ me­di­ji sta­ve pod kon­tro­lu ak­tu­el­ne Vla­de. Ta­ko­đe, tu­ži­o­ci i slu­žbe­ni­ci po­li­ci­je tre­ba ko­nač­no da se po­zo­vu na od­go­vor­nost zbog ne­is­tra­že­nih na­pa­da i za­ta­ška­va­nja, ko­ji nas stal­no pod­sje­ća­ju da i mi mo­že­mo bi­ti na tom spi­sku – oci­je­ni­la je ona.
Iz Sin­di­ka­ta me­di­ja ape­lo­va­li su na ko­le­ge da se pri­klju­če ak­ci­ji „Pet mi­nu­ta gro­mo­gla­sne ti­ši­ne“ i ti­me is­ka­žu sin­di­kal­nu i pro­fe­si­o­nal­nu so­li­dar­nost i od­luč­nost u na­mje­ri da za­šti­te svo­ja pra­va. Oni su po­zva­li no­vi­na­re u štam­pa­nim me­di­ji­ma da u 11.55 ča­so­va poč­nu pro­te­sto­va­ti na rad­nim mje­sti­ma i pre­ki­nu sva­ki rad i ko­mu­ni­ka­ci­ju do 12 sa­ti. Od ko­le­ga u ra­dij­skim re­dak­ci­ja­ma za­tra­ži­li su da u etar pro­či­ta­ju pri­la­go­đe­ni tekst i do 12 sa­ti pre­ki­nu pro­gram ili emi­tu­ju la­ga­nu in­stru­men­tal­nu mu­zi­ku. Na no­vi­na­re za­po­sle­ne u te­le­vi­zi­ja­ma ape­lo­va­li su da sa ekra­na pro­či­ta­ju pri­la­go­đe­ni tekst i po mo­guć­no­sti pre­ki­nu pro­gram do 12 ča­so­va i da sli­ka na ekra­nu bu­de pri­god­ni tekst Sin­di­ka­ta me­di­ja. Od ko­le­ga za­po­sle­nih u por­ta­li­ma i agen­ci­ja­ma za­tra­ži­li su da u 11.55 ča­so­va ob­ja­ve pro­glas Sin­di­ka­ta me­di­ja i da, uko­li­ko je mo­gu­će, do 12 sa­ti ne po­sta­vlja­ju osta­le vi­je­sti ili ko­men­ta­re.
A.O.


Me­dij­ske slo­bo­de na­za­do­va­le

Ko­or­di­na­tor­ka pro­gra­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Ana Ne­ne­zić upo­zo­ri­la je da su me­dij­ske slo­bo­de po svim seg­men­ti­ma na­za­do­va­le, što je ogra­ni­ča­va­ju­će za ukup­nu de­mo­kra­ti­za­ci­ju dru­štva. Ona na­vo­di da dr­ža­va mo­ra obez­bi­je­di­ti am­bi­jent u ko­jem no­vi­na­ri mo­gu ra­di­ti slo­bod­no, bez pri­ti­sa­ka i stra­ha od po­sle­di­ca zbog svog ra­da, ka­ko bi me­di­ji mo­gli ostva­ri­ti svo­ju ulo­gu.
Dok se u svi­je­tu pro­sla­vlja­ju da­tu­mi ko­ji sla­ve no­vi­nar­sku pro­fe­si­ju, pi­ta­nje je da li u Cr­noj Go­ri da­tu­mi po­put 3. ma­ja tre­ba da se pro­gla­se da­ni­ma ža­lo­sti, po­ru­či­li su iz Gra­đan­ske ali­jan­se. Ka­ko su na­ve­li, vi­še­go­di­šnja po­la­ri­zo­va­nost u me­di­ji­ma iz go­di­ne u go­di­nu po­sta­je sve oči­gled­ni­ja, ocje­nju­ju­ći da iz­o­sta­je i za­jed­ni­štvo u bor­bi za pra­va ko­ja po­sje­du­ju.


Ohra­bru­ju di­ja­log

Za Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i Vla­du Cr­ne Go­re una­pre­đe­nje me­dij­skog i dru­štve­nog am­bi­jen­ta ni­je sa­mo du­žnost već i opre­dje­lje­nje u ko­jem sve ak­tiv­no­sti pred­sta­vlja­ju oču­va­nje ci­vi­li­za­cij­skih vri­jed­no­sti na ko­ji­ma se raz­vi­ja cr­no­gor­sko dru­štvo, po­ru­čio je mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić. Če­sti­ta­ju­ći no­vi­na­ri­ma 3. maj, Lju­mo­vić je ka­zao da mi­ni­star­tsvo i Vla­da po­dr­ža­va­ju i ohra­bru­ju sva­ki di­ja­log i kon­stant­ne na­po­re me­dij­skih su­bje­ka­ta na ja­ča­nju sa­mo­re­gu­la­tor­nih me­ha­ni­za­ma i prin­ci­pa ute­me­lje­nih na vi­so­kim etič­kim i pro­fe­si­o­nal­nim stan­dar­di­ma, a sve u funk­ci­ji rje­ša­va­nja mno­go­broj­nih di­le­ma i iza­zo­va s ko­ji­ma se za­jed­no su­o­ča­va­ju.
Pro­fe­si­o­nal­ni, od­go­vor­ni i slo­bod­ni me­di­ji i no­vi­na­ri od ne­mjer­lji­vog su zna­ča­ja za da­lji na­pre­dak Cr­ne Go­re, oci­je­nio je pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ivan Bra­jo­vić, če­sti­ta­ta­ju­ći svim me­di­ji­ma u Cr­noj Go­ri 3. maj.
– Na­če­la isti­ne i objek­tiv­no­sti mo­ra­ju bi­ti osnov i vo­di­lja svim me­di­ji­ma u pro­ce­su in­for­mi­sa­nja gra­đa­na, ka­ko zbog vri­jed­no­sti no­vi­nar­ske pro­fe­si­je, ta­ko i zbog re­al­ne i ne­pri­stra­sne sli­ke o raz­voj­nom pu­tu na­še dr­ža­ve, jer to pred­sta­vlja sli­ku ko­ju ša­lje­mo svi­je­tu – po­ru­čio je Bra­jo­vić.