Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) iz­da­lo je 6.123 do­zvo­le za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad stra­na­ca u Cr­noj Go­ri, od če­ga je već 1.560 do­zvo­la iz­da­to van utvr­đe­ne go­di­šnje kvo­te. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su do­sta­vlje­ni „Da­nu”, broj iz­da­tih do­zvo­la to­kom ja­nu­a­ra, fe­bru­a­ra, mar­ta i po­lo­vi­ne apri­la ve­ći je za 20 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne.
Pre­ma Za­ko­nu o stran­ci­ma, ni­je­dan stra­ni dr­ža­vlja­nin ne bi mo­gao do­bi­ti po­sao u Cr­noj Go­ri, ako na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje ima ade­kvat­ne do­ma­će rad­ne sna­ge. Pre­ma tre­nut­nim po­da­ci­ma, na evi­den­ci­ji ZZZ na­la­zi se 53.070 ne­za­po­sle­nih, a sto­pa ne­za­po­sle­no­sti do­sti­gla je 22,87 od­sto.
– U pe­ri­o­du od 1. ja­nu­a­ra do 13. apri­la ove go­di­ne iz­da­te su ukup­no 6.123 do­zvo­le za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad u Cr­noj Go­ri, od če­ga je 4.563 do­zvo­la iz­da­to u kvo­ti, dok je 1.560 do­zvo­la iz­da­to van go­di­šnje kvo­te. Do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad naj­če­šće se iz­da­je dr­ža­vlja­ni­ma Sr­bi­je 2.501 do­zvo­la, pa za­tim sli­je­de dr­ža­vlja­ni Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne – 1.351 do­zvo­la, za­tim dr­ža­vlja­ni Ma­ke­do­ni­je – 375 do­zvo­la – ka­za­li su iz MUP-a za „Dan”.
Na­po­mi­nju da u ovom pe­ri­o­du ni­je odo­bre­no 439 do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad. Iz MUP-a po­ja­šnja­va­ju da je 139 za­htje­va od­ba­če­no, 40 od­bi­je­no, 170 je ob­u­sta­vlje­no, dok je 90 po­stu­pa­ka po za­htje­vu pre­ki­nu­to.
– U istom pe­ri­o­du pro­šle go­di­ne iz­da­to je ukup­no 4.788 do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad u Cr­noj Go­ri, od če­ga su 4.162 do­zvo­le iz­da­te u kvo­ti, dok je 626 iz­da­to van go­di­šnje kvo­te, što je za oko 20 od­sto ma­nje u od­no­su na isti pe­ri­od 2017. go­di­ne – pre­ci­zi­ra­li su iz MUP-a.
Vla­da Cr­ne Go­re utvr­di­la je go­di­šnju kvo­tu za ovu go­di­nu u ukup­nom bro­ju od 13.185 do­zvo­la. Pre­ma od­lu­ci Vla­de, iz­dvo­je­no je 2.000 do­zvo­la ko­je Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja mo­že do­dat­no ras­po­re­di­ti za po­je­di­ne na­mje­ne, u skla­du sa po­tre­ba­ma tr­ži­šta ra­da, na za­htjev Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re.
– Iz go­di­šnje kvo­te 11.185 do­zvola za za­po­šlja­va­nje stra­na­ca utvr­đu­je se 6.501 do­zvo­la, se­zon­sko za­po­šlja­va­nje stra­na­ca 3.324 do­zvo­le i pru­ža­nje ugo­vo­re­nih uslu­ga stra­na­ca 1.360 do­zvo­la – na­vo­di se u od­lu­ci, ko­ju je Vla­da pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća do­ni­je­la 29. de­cem­bra pro­šle go­di­ne.
Utvr­đe­na kvo­ta za 2016. go­di­nu iz­no­si­la je 14.792 do­zvo­le. Ta­da je za za­po­šlja­va­nje stra­na­ca opre­di­je­lje­no 4.410 do­zvo­la, za se­zon­sko za­po­šlja­va­nje stra­na­ca 6.830, a za pru­ža­nje ugo­vo­re­nih uslu­ga stra­na­ca 552 do­zvo­le.
Za­ko­nom o stran­ci­ma pro­pi­sa­no je da se go­di­šnja kvo­ta do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad stra­na­ca utvr­đu­je po dje­lat­no­sti­ma i za­ni­ma­nja.
Sva­ke go­di­ne se naj­vi­še do­zvo­la iz­da dr­ža­vlja­ni­ma Sr­bi­je, po­tom BiH, Ru­si­je, Ukra­ji­ne i Ma­ke­do­ni­je. Da je do­šlo do po­ra­sta bro­ja iz­da­tih do­zvo­la po­ka­zu­je i po­da­tak pre­ma ko­jem je sa šest mje­se­ci 2015. go­di­ne iz­da­to oko 6.000 do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad. To­li­ko do­zvo­la iz­da­to je za ne­pu­na če­ti­ri mje­se­ca u 2017. go­di­ni.
Ogra­ni­če­nji­ma ko­ja je pro­pi­sao Za­kon o stran­ci­ma se pred­vi­đa da se do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak i rad stran­ca mo­že iz­da­ti sa­mo ako na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje (ZZZ) ne­ma ne­za­po­sle­nih oso­ba ko­je is­pu­nja­va­ju uslo­ve za za­sni­va­nje rad­nog od­no­sa na od­re­đe­nim po­slo­vi­ma ili je oso­ba sa te evi­den­ci­je od­bi­la za­sni­va­nje rad­nog od­no­sa na tim po­slo­vi­ma. Za­vod u tom slu­ča­ju do­ka­zu­je da ne­ma ogra­ni­če­nja za za­po­šlja­va­nje stran­ca.
Član So­ci­jal­nog sa­vje­ta i pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta zdrav­stva u Sa­ve­zu sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (SSCG) Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić ka­za­la je u iz­ja­vi za „Dan” da se po­ve­ća­nje iz­da­tih do­zvo­la za stran­ce mo­že po­sma­tra­ti na dva na­či­na. Pr­vi je, ka­ko po­ja­šnja­va, da po­sto­ji ve­ća za­in­te­re­so­va­nost lju­di za na­še tr­ži­šte, a dru­gi da po­slo­dav­ci sma­tra­ju da je ka­dar iz ino­stran­stva vred­ni­ji i kva­li­tet­ni­ji.
– So­ci­jal­ni sa­vjet se jed­nom sa­stao gdje je to pi­ta­nje raz­ma­tra­no. Ukup­no po­ve­ća­nje iz­da­tih do­zvo­la mo­že­mo gle­da­ti na dva na­či­na. Pr­vi je da po­sto­ji ve­ća za­in­te­re­so­va­nost lju­di za na­še tr­ži­šte, a on­da i da lju­di ko­ji upo­šlja­va­ju mi­sle da su ti lju­di vred­ni­ji, bo­lji, da su nji­ma po­treb­ni­ji. To se od­no­si na sve sfe­re, ne sa­mo na ugo­sti­telj­stvo i tu­ri­zam – po­ru­či­la je Kri­vo­ka­pi­će­va.
Go­vo­re­ći o an­ga­žo­va­nju stra­nih rad­ni­ka u tu­ri­zmu, Kri­vo­ka­pi­će­va je ka­za­la da je pi­ta­nje da li po­ve­ća­nje iz­da­tih do­zvo­la zna­či da je ma­nja za­in­te­re­so­va­nost do­ma­će rad­ne sna­ge.
– Lič­no mi­slim da za ne­ke pro­fi­le ne tre­ba tra­ži­ti ka­dro­ve sa stra­ne. Si­gur­no je da po­sto­ji de­fi­cit kva­li­tet­nih i obra­zo­va­nih ku­va­ra i bar­me­na, te sto­ga ne ču­di po­tra­žnja za tim ka­dro­vi­ma iz dru­gih ze­ma­lja – po­ja­sni­la je ona.A.O.


Po­tra­žnja i za lje­ka­ri­ma

Kri­vo­ka­pi­će­va je na­ve­la da i u zdrav­stvu po­sto­ji po­tra­žnja za ka­dro­vi­ma iz ino­stran­stva.
– Pri­vat­ne zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je tra­že sa­gla­snost za rad ko­le­ga u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma. Uglav­nom se ra­di o ka­dro­vi­ma iz ze­ma­lja re­gi­o­na, naj­če­šće iz Sr­bi­je, pa iz Bo­sne i iz Hr­vat­ske. Sa nji­ma se skla­pa­ju ugo­vo­ri, a on­da oni po­tra­žu­ju sa­gla­snost od re­sor­nog mi­ni­star­sta­va – po­ja­sni­la je ona.