Dr­ža­va je ugro­zi­la pra­vo na svo­ji­nu gra­đa­na pro­pi­si­va­njem za­bra­ne iz­da­va­nja do­ku­me­na­ta i re­gi­stro­va­nja vo­zi­la u slu­ča­ju po­sto­ja­nja ne­pla­će­nih ka­zni za sa­o­bra­ćaj­ne pre­stu­pe, oci­je­ni­le su su­di­je Ustav­nog su­da. Su­di­je su po­kre­nu­le po­stu­pak ocje­ne ustav­no­sti od­re­da­ba 234 i 235 Za­ko­na o pre­kr­ša­ji­ma, zbog kr­še­nja pra­va na svo­ji­nu i jed­na­kost gra­đa­na. Sporne odrebe ovog propisa nijesu još ukinute, ali ovakva odluka suda o pokretanju postupka ocjene ustavnosti je uvod u to.
Ospo­re­nim od­red­ba­ma je pro­pi­sa­no da se osu­đe­nom, od­no­sno ka­žnje­nom za pre­kr­šaj iz obla­sti bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja, dok ne pla­ti sve nov­ča­ne ka­zne i tro­ško­ve po­stup­ka ko­ji su evi­den­ti­ra­ni u Re­gi­stru nov­ča­nih ka­zni, ne­će do­zvo­li­ti re­gi­stra­ci­ja ili pro­du­že­nje va­že­nja re­gi­stra­ci­je mo­tor­nog vo­zi­la, iz­da­va­nje ili pro­du­že­nje va­že­nja vo­zač­ke do­zvo­le. Po­red ove za­bra­ne, za­ko­nom se mo­gla pro­pi­sa­ti za­bra­na iz­da­va­nja ili pro­du­že­nja dru­gih do­zvo­la, re­gi­stra­ci­je ili iz­da­va­nja po­tvr­da iz slu­žbe­ne evi­den­ci­je, dok osu­đe­ni, od­no­sno ka­žnje­ni, ne pla­ti sve nov­ča­ne ka­zne i tro­ško­ve po­stup­ka.
– Ustav­ni sud je oci­je­nio da su ospo­re­nim od­red­ba­ma po­vri­je­đe­ni ustav­ni prin­ci­pi o jed­na­ko­sti pred za­ko­nom, ogra­ni­če­nju ljud­skih pra­va i slo­bo­da i za­šti­ti pra­va svo­ji­ne iz od­re­da­ba Usta­va i čla­na 1 Pro­to­ko­la broj 1 uz Evrop­sku kon­ven­ci­ju – na­vo­di se u od­lu­ci su­da.
Su­di­je na­vo­de da se Usta­vom jem­či pra­vo svo­ji­ne, i da to pra­vo (imo­vi­na) uži­va i za­šti­tu Pro­to­ko­la broj 1 uz Evrop­sku kon­ven­ci­ju.
– Su­šti­nu pra­va svo­ji­ne pred­sta­vlja mo­guć­nost vla­sni­ka (prav­na i fak­tič­ka) da vr­ši ovla­šće­nja ko­ja či­ne sa­dr­ži­nu ovog pra­va (pra­vo dr­ža­nja, pra­vo ko­ri­šće­nja i pra­vo ras­po­la­ga­nja). Svo­ji­na je ti­pič­no ap­so­lut­no pra­vo, jer dje­lu­je pre­ma svi­ma, a to zna­či da ni­ko ne mo­že da uz­ne­mi­ra­va vla­sni­ka u vr­še­nju nje­go­vog pra­va. Ustav­no jem­stvo pra­va svo­ji­ne pod­ra­zu­mi­je­va oba­ve­zu dr­ža­ve da pra­vo svo­ji­ne šti­ti, od­no­sno da ga ne po­vr­je­đu­je u vr­še­nju za­ko­no­dav­ne, iz­vr­šne ili sud­ske vla­sti, kao i da mu obez­bi­je­di prav­nu za­šti­tu za slu­čaj po­vre­de. Za­ko­no­da­vac ne mo­že da uki­ne pra­vo svo­ji­ne, kao ta­kvo, ali se za­ko­nom ovo pra­vo mo­že ogra­ni­či­ti, s ob­zi­rom na to da su ogra­ni­če­nja tog pra­va do­pu­šte­na uko­li­ko to zah­ti­je­va jav­ni in­te­res i ako su pro­pi­sa­na za­ko­nom – po­ja­sni­le su su­di­je Ustav­nog su­da.
Ustav­ni sud je oci­je­nio da je za­ko­no­da­vac pro­pi­si­va­njem „da se na­pla­ta nov­ča­ne ka­zne mo­že iz­vr­ši­ti pa­siv­nim iz­vr­še­njem pre­ko Re­gi­stra nov­ča­nih ka­zni i da se osu­đe­nom, od­no­sno ka­žnje­nom za pre­kr­šaj iz obla­sti bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja, ne­će do­zvo­li­ti re­gi­stra­ci­ja ili pro­du­že­nje va­že­nja re­gi­stra­ci­je mo­tor­nog vo­zi­la, iz­da­va­nje ili pro­du­že­nje va­že­nja vo­zač­ke do­zvo­le dok ne pla­ti sve nov­ča­ne ka­zne i tro­ško­ve po­stup­ka“ ogra­ni­čio pra­vo svo­ji­ne na na­čin ko­ji ni­je u sa­gla­sno­sti s od­red­ba­ma Usta­va.
– Mi­je­ša­nje u pra­vo na imo­vi­nu, pre­ma ocje­ni Ustav­nog su­da, ne mo­že se na­met­nu­ti sa­mo za­kon­skom od­red­bom ko­ja slu­ži le­gi­tim­nom ci­lju u jav­nom in­te­re­su, ne­go, ta­ko­đe, mo­ra ima­ti ra­zu­man od­nos pro­por­ci­o­nal­no­sti iz­me­đu upo­tri­je­blje­nih sred­sta­va i ci­lja ko­ji se že­li ostva­ri­ti – ka­za­le su su­di­je.
Su­di­je su oci­je­ni­le da je za­ko­no­da­vac, uslo­vlja­va­njem re­gi­stra­ci­je ili pro­du­že­nja va­že­nja re­gi­stra­ci­je mo­tor­nog vo­zi­la, iz­da­va­nja ili pro­du­že­nja va­že­nja vo­zač­ke do­zvo­le pla­ća­njem nov­ča­ne ka­zne i tro­ško­va po­stup­ka, ogra­ni­čio svo­jin­sko pra­vo vla­sni­ka vo­zi­la da svo­je mo­tor­no vo­zi­lo ko­ri­sti za na­mje­nu za ko­ju ga je pri­ba­vio.
– Iako se pro­pi­sa­nom mje­rom za­bra­ne re­gi­stra­ci­je ili pro­du­že­nja va­že­nja re­gi­stra­ci­je mo­tor­nog vo­zi­la, iz­da­va­nja ili pro­du­že­nja va­že­nja vo­zač­ke do­zvo­le zbog ne­pla­ća­nja nov­ča­ne ka­zne za pre­kr­ša­je, ne vr­ši ne­po­sred­na na­pla­ta pre­kr­šaj­nih ka­zni, ona, u su­šti­ni, po ocje­ni Ustav­nog su­da, pred­sta­vlja „do­dat­nu ka­znu“ za pre­kr­šaj­no ka­žnje­no li­ce, ko­ja se ne mo­že do­ve­sti u ne­po­sred­nu ve­zu sa za­ko­nom pro­pi­sa­nom svr­hom ka­žnja­va­nja, od­no­sno da je uve­de­na još jed­na ka­zne­na mje­ra i to pre­ma od­re­đe­noj ka­te­go­ri­ji li­ca ko­ja do­bro­volj­no ne iz­vr­ša­va­ju od­lu­ke pre­kr­šaj­nih su­do­va – na­vo­di se u od­lu­ci.
Kon­sta­tu­je se da ti­me što za­bra­ne za iz­da­va­nje do­ku­me­na­ta (vo­zač­ka do­zvo­la, sa­o­bra­ćaj­na do­zvo­la i dru­ge po­tvr­de iz slu­žbe­ne evi­den­ci­je) ni­je­su ve­za­ne za oblast na ko­ju se iz­re­če­na pre­kr­šaj­na ka­zna od­no­si (bez­bjed­nost sa­o­bra­ća­ja) one pre­va­zi­la­ze svr­hu ko­ja se že­li po­sti­ći na­pla­tom nov­ča­ne ka­zne.
– Ogra­ni­če­nji­ma za iz­da­va­nje do­zvo­la, po­tvr­da i do­ku­me­na­ta, pre­kr­šaj­no osu­đe­na, od­no­sno ka­žnje­na li­ca ko­ja po­sje­du­ju vo­zi­lo, ima­ju sa­o­bra­ćaj­nu, vo­zač­ku do­zvo­lu i slič­no, objek­tiv­no se do­vo­de u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj u od­no­su na pre­kr­šaj­no ka­žnje­na li­ca ko­ja ni­je­su vla­sni­ci vo­zi­la, od­no­sno ko­ja ne­ma­ju vo­zač­ku ili sa­o­bra­ćaj­nu do­zvo­lu, za šta, po na­la­že­nju Ustav­nog su­da, ne­ma le­gi­tim­nog i ra­zum­nog oprav­da­nja, od­no­sno ta li­ca su Za­ko­nom sta­vlje­na u dru­ga­či­ji po­lo­žaj u od­no­su na osta­la ka­žnje­na li­ca, zbog če­ga su ospo­re­ne od­red­be Za­ko­na ne­sa­gla­sne i s od­red­bom Usta­va, ko­jom je za­jem­če­na jed­na­kost svih pred za­ko­nom – sma­tra­ju su­di­je.
Ustav­ni sud je oci­je­nio da je do­šlo do ne­pro­por­ci­o­nal­nog mi­je­ša­nja dr­ža­ve u pra­vo na imo­vi­nu i da je ka­žnje­nim vo­za­či­ma na­met­nut pre­tje­ran te­ret, ko­jim su, pri­vre­me­no li­še­ni imo­vin­skog pra­va da ko­ri­ste svo­je vo­zi­lo u sa­o­bra­ća­ju i pra­va da za­ko­ni­to upra­vlja­ju mo­tor­nim vo­zi­lom.
– Ne­sra­zmjer­no je ogra­ni­če­no pra­vo svo­ji­ne da bi se do­pri­ni­je­lo ostva­ri­va­nju dru­gih oba­ve­za pro­pi­sa­nih za­ko­nom, či­je je iz­vr­ša­va­nje ure­đe­no dru­gim za­ko­nom, či­me je za­ne­ma­ren prin­cip sa­gla­sno­sti za­ko­na s Usta­vom, ko­ji oba­ve­zu­je za­ko­no­dav­ca da vo­di ra­ču­na o vri­jed­no­sti­ma za­jem­če­nim Usta­vom – upo­zo­re­no je u od­lu­ci.
A.O.


Ogra­ni­če­nja mo­ra­ju bi­ti sra­zmjer­na

U od­lu­ci Ustav­nog su­da na­vo­di se da se mo­ra vo­di­ti ra­ču­na o to­me da li za­kon­ska mje­ra ko­jom se ogra­ni­ča­va imo­vin­sko pra­vo pred­sta­vlja „po­se­ban i pre­tje­ran te­ret“, od­no­sno da li pra­ved­na rav­no­te­ža iz­me­đu za­htje­va op­šteg in­te­re­sa i pra­va po­je­din­ca mo­že bi­ti po­stig­nu­ta „ma­nje re­strik­tiv­nim mje­ra­ma“ ko­ji­ma se ogra­ni­ča­va imo­vin­sko pra­vo.
– Ogra­ni­če­nja, osim što se mo­ra­ju za­sni­va­ti na ustav­nom ovla­šće­nju i sli­je­di­ti Usta­vom od­re­đe­ne ci­lje­ve, tre­ba da su sra­zmjer­na po­tre­ba­ma za ostva­re­nje tih ci­lje­va. To zna­či da ogra­ni­ča­va­ju­ća prav­na pra­vi­la mo­ra­ju bi­ti pri­klad­na za ostva­re­nje po­sta­vlje­nog le­gi­tim­nog ci­lja, da ona ne smi­ju bi­ti oštri­ja (stro­ža) ne­go što je neo­p­hod­no i da mo­ra bi­ti us­po­sta­vlje­na rav­no­te­ža iz­me­đu Usta­vom za­jam­če­nog su­bjek­tiv­nog pra­va po­je­din­ca i in­te­re­sa dru­štve­ne za­jed­ni­ce (prav­nog po­ret­ka) – na­vo­di se u od­lu­ci.


Vla­da: Efi­ka­san si­stem na­pla­te

Vla­da je u svom mi­šlje­nju na pod­ni­je­tu ini­ci­ja­ti­vu na­ve­la da je ospo­re­nim od­red­ba­ma za­ko­na pro­pi­sa­na na­pla­ta nov­ča­ne ka­zne pa­siv­nim iz­vr­še­njem pu­tem re­gi­stra nov­ča­nih ka­zni. Oni su oci­je­ni­li da je na pre­ci­zan na­čin pro­pi­san po­stu­pak iz­vr­še­nja nov­ča­nih ka­zni, da je us­po­sta­vljen efi­ka­san i odr­živ si­stem na­pla­te pr­vo­sna­žno iz­re­če­nih nov­ča­nih ka­zni i tro­ško­va po­stup­ka i da su ospo­re­na ogra­ni­če­nja pro­por­ci­o­nal­na svr­si u skla­du sa Pro­to­ko­lom br. 1 uz Evrop­sku kon­ven­ci­ju za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da.