U po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je broj sklo­plje­nih bra­ko­va sma­njen je za osam od­sto, dok je broj raz­vo­da po­ras­tao za čak 21 pro­ce­nat, upo­zo­ri­li su iz Cen­tra za pro­mo­ci­ju zdra­vlja In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje. Po­vo­dom 15. ma­ja, Me­đu­na­rod­nog da­na po­ro­di­ce, iz In­sti­tu­ta su uka­za­li da na 100 po­ro­đa­ja u Cr­noj Go­ri do­đe 13,5 abor­tu­sa, te da je cr­no­gor­ska po­pu­la­ci­ja sve sta­ri­ja, što se mo­že od­ra­zi­ti na da­lji pad na­ta­li­te­ta.
Iz In­sti­tu­ta na­po­mi­nju da je pre­ma po­pi­su iz 2011. go­di­ne u Cr­noj Go­ri evi­den­ti­ra­no 167.177 po­ro­di­ca, od če­ga naj­vi­še u Pod­go­ri­ci (50.024).
– Po­re­đe­njem bro­ja sklo­plje­nih bra­ko­va re­gi­stro­va­nih u po­pi­si­ma iz 1991. i 2011. go­di­ne, za­klju­ču­je se da je taj broj sma­njen za osam od­sto, dok je broj raz­vo­da u po­ra­stu za 21 od­sto. Po­sled­nji ras­po­lo­ži­vi po­da­ci uka­zu­ju da je broj sklo­plje­nih bra­ko­va u 2015. go­di­ni iz­no­sio 3.837, a isto­vre­me­no je za­bi­lje­že­no 577 raz­vo­da. U Cr­noj Go­ri pro­šle go­di­ne sklo­plje­no je 3.178 bra­ko­va, a raz­ve­de­na su 703 bra­ka. Pra­će­nje nup­ci­ja­li­te­ta i de­nup­ci­ja­li­te­ta u Cr­noj Go­ri uka­zu­je da je broj sklo­plje­nih bra­ko­va u 2016. go­di­ni ma­nji za 17,2 od­sto u od­no­su na 2015. go­di­nu, kao i da je pro­šle go­di­ne za­bi­lje­žen po­rast bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va za 21,8 od­sto u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu. Na­i­me, za­bi­lje­že­ne su pro­mje­ne u smi­slu po­ra­sta sa 577 u 2015. go­di­ni na 703 raz­ve­de­na bra­ka u 2016. go­di­ni – sa­op­šti­li su iz Cen­tra za pro­mo­ci­ju zdra­vlja.
Po­ja­šnja­va­ju da je ve­li­ki broj kom­po­nen­ti uti­cao na po­ve­ća­nje bro­ja raz­vo­da.
– Po­seb­no se is­ti­ču lo­ša so­ci­o­e­ko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, ne­pri­pre­mlje­nost mla­dih lju­di za brak i po­ro­di­cu zbog nji­ho­ve pri­mar­ne ori­jen­ti­sa­no­sti ka sop­stve­nim po­tre­ba­ma, usled če­ga su ne­sprem­ni za kom­pro­mis. S ob­zi­rom na to da sa­vre­me­no dru­štvo for­si­ra in­di­vi­du­al­nost, slo­bo­du, pra­vo na sop­stve­no mi­šlje­nje, ko­je je če­sto is­klju­či­vo i ne osta­vlja neo­p­ho­dan pro­stor za to­le­ran­ci­ju, ra­zu­mi­je­va­nje, raz­li­či­tost, vje­šti­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, ne stva­ra­ju se ade­kvat­ni uslo­vi za za­jed­nič­ki ži­vot – do­da­je se u sa­op­šte­nju.
Iz In­sti­tu­ta na­vo­de da je sto­pa na­ta­li­te­ta 1991. go­di­ne bi­la 16,5, dok je u 2011. za­bi­lje­že­na vri­jed­nost od 11,6, što uka­zu­je na znat­no sma­nje­nje vri­jed­no­sti ovog po­ka­za­te­lja.
– U 2015. go­di­ni do­šlo je do bla­gog po­ve­ća­nja vri­jed­no­sti sto­pe na­ta­li­te­ta na 11,9 pro­mi­la, što se na­sta­vlja i u 2016, ka­da je na­ve­de­na sto­pa iz­no­si­la 12,16 pro­mi­la. U Cr­noj Go­ri, pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mon­sta­ta iz 2015. go­di­ne, uku­pan broj po­ro­đa­ja u uz­ra­stu od 15 do 19 go­di­na iz­no­sio je 217, pri če­mu su se po­ro­di­le dvi­je dje­voj­či­ce mla­đe od 15 go­di­na, dok su njih 56 ima­le od 15 do 17 go­di­na. Sto­pa ukup­nog fer­ti­li­te­ta u 2011. go­di­ni iz­no­si­la je 1,7, či­me je uka­za­no da se u Cr­noj Go­ri ne ostva­ru­je pro­sta re­pro­duk­ci­ja, a ista vri­jed­nost je za­bi­lje­že­na i 2015. go­di­ne. Za­pa­ža se da že­ne sve če­šće od­la­žu ra­đa­nje dje­ce, zbog ško­lo­va­nja, na­pre­do­va­nja u ka­ri­je­ri i uklju­či­va­nja u raz­li­či­te dru­štve­ne sfe­re. Zbog to­ga se evi­den­ti­ra sve ve­ći udio že­na sta­ri­jih od 35 go­di­na u ukup­nom fer­ti­li­te­tu – ka­za­li su iz In­sti­tu­ta.
Iz te zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je na­vo­de da po­da­ci o bro­ju le­gal­nih abor­tu­sa u 2015. go­di­ni po­ka­zu­ju trend ra­sta u od­no­su na pret­hod­ni pe­ri­od i da je iz­no­sio 980.
– Me­đu­tim, po­da­ci o bro­ju abor­tu­sa u Cr­noj Go­ri su ne­pot­pu­ni, jer svi pru­ža­o­ci ovih zdrav­stve­nih uslu­ga ne iz­vje­šta­va­ju u skla­du sa svo­jim oba­ve­za­ma. Od­nos ukup­nog bro­ja po­ro­đa­ja u od­no­su na uku­pan broj abor­tu­sa iz­vr­šen u 2015. go­di­ni iz­no­si 7,4 (na 100 po­ro­đa­ja iz­vr­ši se 13,5 abor­tu­sa) – ka­žu u In­sti­tu­tu.
Is­ti­ču da cr­no­gor­sko dru­štvo sta­ri, te da eko­nom­ska is­cr­plje­nost gra­đa­na mo­že ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na na­ta­li­tet. Iz In­sti­tu­ta na­gla­ša­va­ju da se po­ve­ća­va udio sta­nov­ni­ka pre­ko 65 go­di­na sta­ro­sti, što mo­že uti­ca­ti na da­lji pad na­ta­li­te­ta.
– Sta­re­nje sta­nov­ni­štva su­o­ča­va Cr­nu Go­ru sa ra­stu­ćim tro­ško­vi­ma zdrav­stva, po­ve­ća­njem od­no­sa ne­pro­duk­tiv­nog i pro­duk­tiv­nog sta­nov­ni­štva, što se u sred­njem i du­gom ro­ku od­ra­ža­va na sma­nje­nje do­hot­ka po sta­nov­ni­ku, od­no­sno pad ži­vot­nog stan­dar­da – ka­žu u In­sti­tu­tu.A.O.


Je­di­ni­ca zdra­vlja i bo­le­sti

Uka­zu­ju da po­ro­di­ca, kao osnov­na so­ci­jal­na je­di­ni­ca, ima od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u zdra­vlju i bo­le­sti svo­jih čla­no­va, jer pred­sta­vlja pri­mar­nu je­di­ni­cu u ko­joj se zdrav­stve­ne po­tre­be for­mi­ra­ju i rje­ša­va­ju. Ka­žu da se po­ro­di­ca u jav­nom zdra­vlju de­fi­ni­še kao je­di­ni­ca zdra­vlja i bo­le­sti.
–Unu­tar po­ro­di­ce u pro­ce­su pri­mar­ne so­ci­ja­li­za­ci­je for­mi­ra se po­na­ša­nje u ve­zi sa zdra­vljem, pod ne­po­sred­nim uti­ca­jem ro­di­te­lja, ko­je se na­do­gra­đu­je ka­sni­je, to­kom se­kun­dar­ne so­ci­ja­li­za­ci­je, pod uti­ca­jem okru­že­nja – na­vo­de u In­sti­tu­tu.