Po­li­cij­ski ti­mo­vi za­du­že­ni za bor­bu pro­tiv traf­kin­ga to­kom tu­ri­stič­ke se­zo­ne po­o­štri­će kon­tro­le, jer je Cr­na Go­ra do­bi­la kri­ti­ke da već tri god­ne ne­ma ni­jed­nu iden­ti­fi­ko­va­nu žr­tvu tr­go­vi­ne lju­di­ma iako je tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja, ka­zao je za „Dan” na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma Zo­ran Ula­ma. On je is­ta­kao i da će po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci u ci­vi­lu obi­la­zi­ti te­ren, te da će se po­se­ban ak­ce­nat sta­vi­ti na spre­ča­va­nje rad­ne eks­plo­a­ta­ci­je, pro­sti­tu­ci­je i pro­sja­če­nja. Ula­ma is­ti­če da su svje­sni da po­sto­je ogra­ni­če­ni re­zul­ta­ti jer već go­di­na­ma ne­ma­ju ni­jed­nu op­tu­žni­cu, te da će se po­tru­di­ti da do kra­ja 2017. po­pra­ve si­tu­a­ci­ju.
U Cr­noj Go­ri je u po­sled­njih 10 go­di­na zbog tr­go­vi­ne lju­di­ma tu­ži­la­štvo po­di­glo 20 op­tu­žni­ca pro­tiv 59 li­ca, dok su pred su­do­vi­ma osu­đe­na 34 tr­gov­ca bi­je­lim ro­bljem.
U Cr­noj Go­ri je u pro­te­klih 10 go­di­na re­gi­stro­va­no 38 žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma, me­đu ko­ji­ma je bi­lo de­vet ma­lo­ljet­ni­ka, a bi­je­lo ro­blje je sti­za­lo iz Ukra­ji­ne, Ban­gla­de­ša, Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
– Ove go­di­ne će­mo in­ten­zi­vi­ra­ti rad­nje u ci­lju iden­ti­fi­ka­ci­je po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va i ot­kri­va­nja li­ca ko­ja su pred­met tr­go­vi­ne. Po­se­ban ak­ce­nat sta­vi­će­mo na rad­nu eks­plo­a­ta­ci­ju, ko­ja je sve iz­ra­že­ni­ja u Evro­pi i svi­je­tu, a kod nas ni­je­smo ot­kri­li te slu­ča­je­ve. Usko­ro nam sti­žu eks­per­ti iz SAD, ko­ji će nam po­mo­ći da ura­di­mo sve­o­bu­hvat­nu ana­li­zu sta­nja i uvi­di­mo pro­ble­me zbog ko­jih je do­šlo do za­sto­ja u re­zul­ta­ti­ma. Ima­li smo kri­ti­ke od EU, od­no­sno Evrop­ske ko­mi­si­je, ko­ji su upo­zo­ri­li na ne­do­sta­tak ot­kri­va­nja žr­ta­va. Ove go­di­ne na­sto­ja­će­mo da po­pra­vi­mo re­zul­tat i u sa­rad­nji sa in­spek­ci­ja­ma i lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma in­ten­zi­vi­ra­ti ak­tiv­no­sti – iz­ja­vio je Ula­ma.
On je na­veo da će se po­red rad­ne eks­plo­a­ta­ci­je in­ten­ziv­no ba­vi­ti i ot­kri­va­njem sek­su­al­ne eks­plo­a­ta­ci­je, a upo­zo­ra­va na pro­blem što su se i do sa­da uglav­nom dje­la iz te obla­sti pod­vo­di­la kao po­sre­do­va­nje pri­li­kom pro­sti­tu­ci­je.
– To je uvi­jek pro­ble­ma­tič­na oblast i mo­ra se ura­di­ti vi­še. O pro­sti­tu­ci­ji se mno­go pri­ča, ali ne­ki ve­ći re­zul­ta­ti iz­o­sta­ju. Već ima­mo inten­ziv­nu sa­rad­nju sa dr­ža­va­ma iz re­gi­o­na iz ko­jih do­la­ze po­ten­ci­jal­ne žr­tve, a to su Sr­bi­ja i Al­ba­ni­ja. Kao gra­do­vi ko­ji će bi­ti pod po­seb­nom pa­žnjom iz­dva­ja­ju se Bu­dva, Ti­vat, Ul­cinj i Her­ceg No­vi, ali ni osta­tak pri­mor­ja ni­je ni­šta ni­že na na­šoj li­sti pri­o­ri­te­ta – sma­tra Ula­ma.
Di­rek­to­ri­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će (SŽK) Lji­lja­na Ra­i­če­vić ka­že da če­ka re­zul­ta­te po­li­cij­skih ti­mo­va za ot­kri­va­nje žr­ta­va traf­kin­ga, jer su oni za sa­da lo­ši ili ih ne­ma. Ona is­ti­če da SŽK već 15 go­di­na pra­ti pi­ta­nje tra­fi­kin­ga i ni­je­su za­do­volj­ni re­zul­ta­ti­ma dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
– Mi po­vre­me­no ima­mo po­zi­ve dje­vo­ja­ka ko­je su če­sto žr­tve rad­ne eks­plo­a­ta­ci­je, a do­la­ze iz biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka. To su uglav­nom dje­voj­ke ko­je su iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca i do­la­ze da ra­de na Pri­mor­ju to­kom se­zo­ne, gdje ih ga­zde ne pla­ća­ju, a uzi­ma­ju im lič­na do­ku­men­ta da ne mo­gu da odu iz dr­ža­ve. Če­sto to is­ko­ri­šta­va­nje pre­ra­ste i u sek­su­al­no. Ta­ko da uko­li­ko ne­ma­mo pri­ja­va i op­tu­žni­ca, to ne zna­či da pro­blem ne po­sto­ji. Na­pro­tiv, ja­ko je pri­su­tan jer smo mi tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja – na­vo­di Ra­i­če­vi­će­va.
Ona is­ti­če da bi in­spek­cij­ske slu­žbe tre­ba­lo da bu­du mno­go ažur­ni­je i za­u­sta­ve rad­nu eks­plo­a­ta­ci­ju, ko­ja je uvod za sve osta­lo.
– Oni mo­gu da uđu u sva­ki obje­kat, pro­vje­re sva­ki ko­lek­tiv i vi­de ka­ko i šta se ra­di. Ja­vlja­le su nam se dje­voj­ke ko­je se ža­le da ga­zde ne­će da im da­ju pla­tu, a one ne mo­gu ni da se iz­bo­re za svo­ja pra­va jer ni­je­su pri­ja­vlje­ne. Po­li­ci­ja tre­ba da kon­tro­li­še či­ji je bo­ra­vak pri­ja­vljen – upo­zo­ra­va Ra­i­če­vi­će­va.
Ona uka­zu­je i na ras­pro­stra­nje­nost saj­ber kri­mi­na­la i ugo­va­ra­nja stva­ri ve­za­nih za pro­sti­tu­ci­ju pu­tem te­le­fo­na.
– Fej­sbuk je po­stao jed­no ve­li­ko mje­sto za ko­mu­ni­ka­ci­ju gdje se do­go­va­ra sve i sva­šta, ali se i vr­bu­ju mla­de i li­je­pe dje­voj­ke. Ta­ko se do­la­zi do si­ro­ma­šnih dje­vo­ja­ka iz Bo­sne i Sr­bi­je, ko­je na­da­ju­ći se ne­kom po­slu od­la­ze od ku­će, a ka­da shva­te u šta su se uva­li­le, bu­de ka­sno – za­klju­ču­je di­rek­to­ri­ca SŽK.
M.S.

Ne­lo­gič­na si­tu­a­ci­ja

Di­rek­to­ri­ca Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić sma­tra da su dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je pod­ba­ci­le ka­da je u pi­ta­nju bor­ba pro­tiv tra­fi­kin­ga. Ona is­ti­če da je ne­mo­gu­će da je Cr­na Go­ra je­di­na dr­ža­va u re­gi­o­nu gdje taj pro­blem ne po­sto­ji, a jed­na je od glav­nih tu­ri­stič­kih de­sti­na­ci­ja.
– U re­gi­o­nu u sklo­ni­šti­ma ima­te i 100 žr­ta­va ili po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va go­di­šnje, a kod nas ni­kog. To što ne­ma pri­ja­va, ne zna­či da ne­ma i pro­ble­ma, jer ta­ko ne­što ni­je lo­gič­no za ze­mlje ko­je su tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je. Tr­go­vi­na lju­di­ma je kom­plek­san pro­blem ko­ji se te­ško ot­kri­va i za­i­sta je po­treb­no mno­go tru­da i ra­da za to, ali je nu­žno ra­di­ti jer to zna­či ne­či­je spa­sa­va­nje iz pa­kla – po­ru­ču­je Ma­ja Ra­i­če­vić.