BAR - Ži­te­lji na­se­lja Sve­ti Ivan u bar­skoj op­šti­ni su još jed­no lje­to, i po­red tri iz­vo­ra u oko­li­ni, do­če­ka­li bez vo­de za pi­će. Go­di­na­ma in­si­stu­ci­je po­put Skup­šti­ne Op­šti­ne Bar, ali i Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, ras­pra­vlja­ju o ovom pro­ble­mu, ali re­zul­ta­ta ne­ma. Ka­ko ka­že je­dan od mje­šta­na, Ju­suf Sken­de­ro­vić, vi­jest je do­pr­la i do biv­šeg pri­mje­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ali su nje­go­vi od­go­vo­ri bi­li štu­ri.
- Na­se­lje ima vi­še od 300 do­ma­ćin­sta­va, a u se­zo­ni još i vi­še od dvi­je hi­lja­de lju­di, od če­ga oko 150 dje­ce. Tvr­dim da su se ste­kli svi uslo­vi da ko­nač­no do­bi­je­mo vo­du. Za ta­ko ne­što po­treb­na je po­li­tič­ka vo­lja DPS-a i Bo­šnjač­ke stran­ke, kao vla­da­ju­ćih i naj­ja­čih i u op­šti­ni i na ni­vou dr­ža­ve – ka­že Sken­de­ro­vić, i is­ti­če da ob­ja­šnje­nja ka­ko ovo na­se­lje ni­je le­ga­li­zo­va­no ni­je­su tač­na.
- Tre­ba sa­če­ka­ti le­ga­li­za­ci­ju i omo­gu­ći­ti nam da le­ga­li­zu­je­mo svo­je objek­te. A zar se svih ovih go­di­na ko­li­ko smo mi ov­dje to ni­je mo­glo ura­di­ti? Ko to ne že­li da ubi­ra pri­ho­de od vo­de ko­ju bi mi pla­ća­li. Vri­je­me je da se dr­ža­va po­sve­ti svo­jim gra­đa­ni­ma, i da im stvo­ri uslo­ve da or­ga­ni­zu­ju svoj ži­vot u na­se­lju, te da na­ša dje­ca ima­ju vo­du i da se bez pro­ble­ma oku­pa­ju, da se ne za­ra­ze. Zar to ne bi bi­lo u du­hu ove na­še sa­vre­me­ne evrop­ske de­mo­kra­tri­je ko­je su nam pu­na usta - ka­že on, i na­gla­ša­va da su mje­šta­ni opre­di­je­lje­ni da osnu­ju i mje­snu za­jed­ni­cu.
- Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pod­ni­je­li smo za­htjev nad­le­žnim slu­žba­ma u Op­šti­ni, ali nam ni­je udo­vo­lje­no. Mi mi­sli­mo da ima­mo sve uslo­ve za ­mje­snu za­je­dni­cu, i da tre­ba da se odvo­ji­mo od MZ Mr­ko­je­vi­ći, ko­ja je, ka­ko je sa­da or­ga­ni­zo­va­na, ve­li­ka i ve­o­ma raz­u­đe­na. Nad­le­žni u Op­šti­ni Bar ni­su ni­šta uči­ni­li za ži­te­lje ovog na­se­lja. Mi smo „sli­je­po cri­je­vo” i zah­ti­je­va­mo in­ter­ven­ci­ju, jer se pla­ši­mo za­ra­ze. U Do­mu zdra­vlja su ra­ni­je utvr­di­li da je teh­nič­ka vo­da ko­jom se snab­di­je­va­mo sa po­to­ka ne­is­prav­na i za­ga­đe­na. Upu­ću­ju nam kri­ti­ke da ni­su ov­dje ri­je­še­ni imo­vin­sko-prav­ni od­no­si. A mi ih pi­ta­mo gdje je to u pot­pu­no­sti ri­je­še­no u bar­skoj op­šti­ni. Ni­smo mi uzur­pi­ra­li dr­žav­no ze­mlji­šte, već smo ga ku­pi­li kod sta­ro­sje­di­o­ca. Či­ni nam se da nad­le­žni iz lo­kal­ne upra­ve ima­ju ne­ke po­seb­ne za­ko­ne za nas. Gri­jeh je, ako ne za nas sta­ri­je, a ono za dje­cu dr­ža­ti ih ovo­li­ko go­di­na bez pit­ke vo­de. U vri­je­me ka­da je na­do­mak na­se­lja pro­šao re­gi­o­nal­ni vo­do­vod, i ima in­te­re­so­va­nja vla­sni­ka ho­te­la ko­ji čak ima­ju i ko­ju zve­zdi­cu vi­še. Ali, sve je uza­lud. Od onih od ko­jih bi tre­ba­lo da ima­mo ra­zu­mi­je­va­nja ne­ma ga na na­šu ža­lost - ka­že Sken­de­ro­vić.
On pod­sje­ća da mje­šta­ni, ku­pu­ju­ći vo­du iz ci­sti­jer­ni, pla­ća­ju naj­sku­plju vo­du u Evro­pi.
- Da čo­vjek pro­sto ne vje­ru­je. U re­gi­o­nal­ni vo­do­vod je ulo­že­no na sto­ti­ne mi­li­o­na eura, a na nje­mu ne­ma ni­je­dan pri­klju­čak. A to­ne vo­de idu u mo­re ne­da­le­ko od na­šeg na­se­lja i mi to gle­da­mo. Sta­nov­ni­ci ovog na­se­lja ima­ju osje­ćaj da go­di­na­ma ži­ve kao u pra­i­sto­rij­skom do­bu - ka­že Sken­de­ro­vić. D.S.