B
i­lans re­zul­ta­ta je ogra­ni­čen u po­je­di­nim obla­sti­ma su­zbi­ja­nja ko­rup­ci­je, od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne ste­če­ne kri­mi­na­lom, te u ve­zi na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma, tr­go­vi­ne lju­di­ma i pra­nja nov­ca, uka­za­la je Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK). Ne­zva­nič­ni rad­ni do­ku­ment Evrop­ske ko­mi­si­je za po­gla­vlja 23 i 24 ju­če je ob­ja­vljen na saj­tu Mi­ni­star­stva evrop­skih po­slo­va. Po­gla­vlja 23 i 24, ko­ja se od­no­se na pra­vo­su­đe i osnov­na pra­va, te prav­du, slo­bo­du i bez­bjed­nost, cen­tral­na su u pri­stup­nim pre­go­vo­ri­ma Cr­ne Go­re sa EU.
Pre­ma na­vo­di­ma iz iz­vje­šta­ja EK, do­pu­ne za­ko­na o spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, ko­ji­ma su nad­le­žno­sti za kri­vič­na dje­la ve­za­na za ok­to­bar­ske par­la­men­tar­ne iz­bo­re pre­ba­če­ne na spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, do­ve­le su do zna­čaj­nog po­ve­ća­nja iona­ko ve­li­kog obi­ma po­sla Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva. Na­vo­di se da je po­bolj­ša­na sa­rad­nja iz­me­đu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, na či­jem je če­lu tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić, i Spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja, do­pri­ni­je­la bo­ljim re­zul­ta­ti­ma u ovoj obla­sti.
– Upr­kos od­re­đe­nom na­pret­ku, fi­nan­sij­ske is­tra­ge se i da­lje ne po­kre­ću si­ste­ma­tič­no u slu­ča­je­vi­ma ko­rup­ci­je. Ne­do­sta­tak vje­šti­na za vo­đe­nje fi­nan­sij­skih is­tra­ga u po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu tre­ba kao pri­o­ri­tet rje­ša­va­ti kroz po­seb­no usmje­re­nu spe­ci­ja­li­zo­va­nu du­go­roč­nu obu­ku – na­ve­la je Evrop­ska ko­mi­si­ja.
Is­tak­nu­to je da je po­čet­ni bi­lans ostva­re­nih re­zul­ta­ta za is­tra­ge, kri­vič­no go­nje­nje i ko­nač­ne pre­su­de u slu­ča­je­vi­ma ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou us­po­sta­vljen to­kom 2016. ali sa­da tre­ba do­dat­no da se kon­so­li­du­je.
– Na­kon pr­ve ko­nač­ne i pra­vo­sna­žne pre­su­de u slu­ča­ju ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou u fe­bru­a­ru 2016. go­di­ne (slu­čaj ,,Ko­šljun”) do­ni­je­to je još 14 ko­nač­nih i pra­vo­sna­žnih pre­su­da to­kom iste go­di­ne na osno­vu spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, za­klju­če­nih s osam fi­zič­kih i če­ti­ri prav­na li­ca. Ka­zne za­tvo­ra ko­je je sud do sa­da iz­re­kao na­kon za­klju­či­va­nja spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce va­ri­ra­ju od šest mje­se­ci do tri go­di­ne i osam mje­se­ci. Pre­su­da­ma do­ne­se­nim u ovim pred­me­ti­ma pred­vi­đa se i po­vra­ćaj imo­vi­ne ili pla­ća­nje fi­nan­sij­ske na­dok­na­de ošte­će­nim op­šti­na­ma u ukup­nom iz­no­su od vi­še od 23 mi­li­o­na eura. Me­đu osu­đe­ni­ma u ovim pred­me­ti­ma je i ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, ali još ni­je po­čeo sa slu­že­njem svo­je za­tvor­ske ka­zne. Sud tre­ba da is­pi­ta još če­ti­ri spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce ko­ji su za­klju­če­ni sa dva fi­zič­ka i jed­nim prav­nim li­cem – uka­zu­ju iz Evrop­ske ko­mi­si­je.
Is­tak­nu­to je da je do­sad slu­že­nje za­tvor­ske ka­zne po­če­lo šest li­ca osu­đe­nih u slu­ča­je­vi­ma ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou 2016. go­di­ne. Iz­ni­jet je i po­da­tak da je od­u­ze­ta imo­vi­na u vri­jed­no­sti 673.327 eura, te da je ta mje­ra na­lo­že­na po pr­vi put u dva slu­ča­ja ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou.
– Po­treb­no je, me­đu­tim, zna­čaj­no da se po­bolj­ša bi­lans ostva­re­nih re­zul­ta­ta ka­da je ri­ječ o pri­vre­me­nom i traj­nom od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne. U to­ku su fi­nan­sij­ske is­tra­ge pro­tiv 72 li­ca u ve­zi jed­nog od slu­ča­je­va ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou – pi­še u iz­vje­šta­ju.
EK na­vo­di da je uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u ok­to­bru 2016. go­di­ne Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) ak­tiv­no­sti usmje­ri­la na kon­tro­lu i nad­zor po­što­va­nja Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih par­ti­ja i iz­bor­nih kam­pa­nja.
– Po­kre­nu­la je ukup­no 405 pre­kr­šaj­nih po­stu­pa­ka – 95 pro­tiv par­ti­ja i 310 pro­tiv dr­žav­nih or­ga­na. Agen­ci­ja je do­ni­je­la i pet od­lu­ka o ob­u­sta­vlja­nju pre­no­sa bu­džet­skih sred­sta­va na ra­ču­ne par­ti­ja zbog ne­po­što­va­nja oba­ve­za iz­vje­šta­va­nja i pro­sli­je­di­la je če­ti­ri pred­me­ta tu­ži­la­štvu. Upr­kos stal­nim na­vo­di­ma o zlo­u­po­tre­bi jav­nih sred­sta­va za po­tre­be po­li­tič­kih par­ti­ja, Agen­ci­ja je u za­vr­šnom iz­vje­šta­ju od de­cem­bra 2016. go­di­ne za­klju­či­la da ni­je mo­gla da utvr­di po­sto­ja­nje tih zlo­u­po­tre­ba – na­ve­de­no je u ne­zva­nič­nom rad­nom do­ku­men­tu Evrop­ske ko­mi­si­je za po­gla­vlja 23 i 24.
Pre­ma na­vo­di­ma iz iz­vje­šta­ja, u obla­sti slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja i da­lje je ogra­ni­čen na­pre­dak ka­da je ri­ječ o rje­ša­va­nju slu­ča­je­va na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma, na­ro­či­to onih sta­rih. Is­ti­če se da je ko­mi­si­ja za pra­će­nje slu­ča­je­va na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma, či­ji je man­dat is­te­kao u de­cem­bru 2015. go­di­ne, po­no­vo for­mi­ra­na u sep­tem­bru 2016. go­di­ne.
– Ko­mi­si­ja je do­sad usvo­ji­la pra­vil­nik o svom ra­du i for­mi­ra­la če­ti­ri od­bo­ra za rad na odvo­je­nim ve­ćim slu­ča­je­vi­ma. Do­sad su svi čla­no­vi ko­mi­si­je do­bi­li do­zvo­le za pri­stup taj­nim po­da­ci­ma i ko­mi­si­ja bi sa­da tre­ba­lo da in­ten­zi­vi­ra svoj rad. Dok su ne­ki slu­ča­je­vi na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma ne­dav­no okon­ča­ni, neo­p­hod­no je da se ri­je­še i sta­ri slu­ča­je­vi, uklju­ču­ju­ći slu­čaj ubi­stva iz 2004. go­di­ne. Tre­ba da se ot­kri­ju ne sa­mo po­či­ni­o­ci, već i li­ca ko­ja sto­je iza na­pa­da, i da se pre­va­zi­đu ne­do­sta­ci i od­la­ga­nja u is­tra­ga­ma u ko­ji­ma ne­do­sta­ju re­zul­ta­ti – na­ve­de­no je u ne­zva­nič­nom rad­nom do­ku­men­tu Evrop­ske ko­mi­si­je za po­gla­vlja 23 i 24 u pre­go­vo­ri­ma Cr­ne Go­re i EU.M.V.


Tra­že kon­kret­ne re­for­me

Iz In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va (ta NVO je i pr­va tra­ži­la da do­ku­ment EK bu­de ob­ja­vljen) ka­za­li su da ako se ocje­ne iz rad­nog do­ku­men­ta Evrop­ske ko­mi­si­je sta­ve u ši­ri kon­tekst iz­vje­šta­va­nja o Cr­noj Go­ri i upo­re­de sa ocje­na­ma iz pret­hod­nih iz­vje­šta­ja Evrop­ske ko­mi­si­je vi­dljiv je sa­dr­žaj­ni­ji pri­stup ka­da su u pi­ta­nju re­for­me ko­je Cr­na Go­ra tre­ba da spro­ve­de.
Is­tra­ži­vač iz In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va Mi­le­na Mi­lo­še­vić re­kla je da je „pro­ak­tiv­nost” na­ro­či­to ri­ječ ko­ja sve če­šće na­la­zi mje­sto u iz­vje­šta­ji­ma Evrop­ske ko­mi­si­je.
– To od­ra­ža­va po­mje­ra­nje fo­ku­sa sa iz­grad­nje in­sti­tu­ci­ja i za­ko­no­dav­nih ak­tiv­no­sti, ko­ji su do­mi­nant­nu ulo­gu ima­li u ra­ni­jim fa­za­ma EU in­te­gra­ci­je, na re­zul­ta­te in­sti­tu­ci­ja i pri­mje­nu za­ko­na u prak­si. Pro­ak­tiv­ni­ja ulo­ga ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja, či­ji je pro­ces iz­grad­nje ma­nje-vi­še za­o­kru­žen, tre­ba­lo bi da se ostva­ru­je u sre­di­ni u ko­joj te iste in­sti­tu­ci­je „ima­ju obez­bi­je­đe­na neo­p­hod­na sred­stva, i za­šti­će­ne su od bi­lo ka­kvog uti­ca­ja i mo­ti­vi­sa­ne da u pot­pu­no­sti pri­mi­je­nju­ju svo­ja ovla­šće­nja”, što je ob­ja­šnje­no u do­ku­men­tu – ka­že Mi­lo­še­vi­će­va.


Če­ka­ju do­ja­ve da ra­de svoj po­sao

Po ocje­na­ma iz ne­zva­nič­nog do­ku­men­ta Evrop­ske ko­mi­si­je, pro­ak­tiv­nih is­tra­ga ne­do­sta­je u ra­du dr­žav­nih or­ga­na Cr­ne Go­re.
– Sve­o­bu­hvat­na obu­ka o kon­cep­tu po­li­ci­je vo­đe­ne oba­vje­štaj­nim ra­dom je spro­ve­de­na, uklju­ču­ju­ći i re­gi­o­nal­ni ni­vo, ali do sa­da ni­je re­zul­ti­ra­la zna­čaj­nim po­ve­ća­njem pro­ak­tiv­nih is­tra­ga. Ve­li­ki broj is­tra­ga u slu­ča­je­vi­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la još za­po­či­nju po do­ja­va­ma – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.