Me­đu­na­rod­ni sla­vi­stič­ki skup „Nje­go­še­vi da­ni”, sed­mi po re­du, otvo­ren prek­si­noć u dvo­ra­ni Cr­kve Sveetog Du­ha u Ko­to­ru, kao po­sve­ta 170. go­di­šnji­ci od pr­vog ob­ja­vlji­va­nja „Gor­skog vi­jen­ca”. Or­ga­ni­za­to­ri su Stu­dij­ski pro­gram za cr­no­gor­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti nik­šić­kog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re. Pred uče­sni­ci­ma na­uč­nog sku­pa na­stu­pi­li su „Ko­to­rArt Ta­len­ti”: Ta­ma­ra Živ­ko­vić, fla­u­ta, Bo­ško Tuj­ko­vić, har­mo­ni­ka i An­dri­ja­na Jo­va­no­vić, kla­vir, a kao „okvir” nji­ho­vim iz­ved­ba­ma bio je na­stup prof. Ra­ti­mi­ra Mar­ti­no­vi­ća, ko­ji je iz­veo kla­vir­ska dje­la „In­ti­me” i „Od­je­ci” sa­vre­me­nog srp­skog kom­po­zi­to­ra Va­si­li­ja Mo­kranj­ca. Mar­ti­no­vić je bio pr­vi ko­ji je pro­šle go­di­ne, 30 i vi­še go­di­na na­kon nje­go­ve smr­ti iz­veo kom­ple­tan nje­gov kla­vir­ski opus, oko tri sa­ta mu­zi­ke, te za­jed­no sa Mo­kranj­če­vom po­ro­di­com osno­vao Fon­da­ci­ju, ko­ja no­si njgo­vo ime, sa že­ljom da „iskra nje­go­ve ge­ni­jal­no­sti za­i­sta za­si­ja u pu­nom sja­ju”. „Ko­li­ko mi je bli­ska mu­zi­ka Nje­go­še­ve po­e­zi­je, to­li­ko mi je bli­ska po­e­zi­ja Mo­kranj­če­ve mu­zi­ke”, re­kao je Mar­ti­no­vić obra­ća­ju­ći se oku­plje­ni­ma.
- Ono što po­ve­zu­je Nje­go­ša, Mo­kranj­ca i ove mla­de ta­len­te, ali i knji­žev­nost, mu­zi­ku i sve umjet­no­sti ko­ji­ma ljud­ska vr­sta tre­nut­no uspi­je­va da tran­scen­di­ra ma­te­ri­jal­nu stvar­nost, je­ste me­ni va­žan ime­ni­telj - po­sve­će­nje. Po­sve­ću­je­mo se vri­jed­no­sti­ma u ko­ji­ma ot­kri­va­mo se­be i ko­je nam slu­že kao svje­ti­o­ni­ci u su­mra­ku sva­ko­dne­vi­ce ko­ju ži­vi­mo i po­sve­ću­je­mo se mla­di­ma sa že­ljom da što pri­je ot­kri­ju va­žnost tih svje­ti­o­ni­ka za svo­ja ho­do­ča­šća, is­ta­kao je Mar­ti­no­vić.
Pri­sut­ni­ma se obra­tio i prof. dr hab. Bo­gu­sav Zi­e­lin­ski, ko­ji je is­ta­kao da „Nje­go­še­vi da­ni” pred­sta­vlja­ju va­žnu i si­ste­mat­ski re­a­li­zo­va­nu na­uč­nu, ali i kul­tur­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju u Cr­noj Go­ri.
- Nje­goš je u že­lji da stvo­ri mo­der­nu dr­ža­vu, bri­nuo o svom na­ro­du, opi­sme­nja­vao ga, otvo­rio pr­vu ško­lu, us­po­sta­vio štam­pa­ri­ju, či­tav svoj ži­vot se za­la­gao da us­po­sta­vi mir sa su­sje­di­ma, o če­mu svje­do­če mno­ga do­ku­men­ta, te je pro­sto ne­shva­tlji­vo da nje­go­vu pje­snič­ku fik­ci­ju, iz­vla­če­ći je iz kon­tek­sta dje­la, ali i vre­me­na u ko­jem je ži­vio, da­nas po­je­din­ci pro­gla­ša­va­ju „ge­no­cid­nom”, re­kla je Lji­lja­na Po­po­vić-Mo­škov, pot­pred­sjed­ni­ca Op­šti­ne Ko­tor. „Šta će­mo od Nje­go­ša na­u­či­ti za­vi­si od nas – u knji­žev­nom tek­stu sva­ko pro­na­la­zi od­jek svo­je sop­stve­ne du­še”, is­ta­kla je prof. dr Ta­tja­na­Đu­ri­šić Be­ča­no­vić, pred­sjed­ni­ca Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra, pi­ta­ju­ći: „Za­što sva­ka na­ci­o­na­li­stič­ka bo­lest i iden­ti­tet­ska fru­stra­ci­ja svo­ju vak­ci­nu mo­ra da tra­ži u nje­go­voj kr­vi?” Ona je skre­nu­la pa­žnju da „oni ko­ji Nje­go­ša na­zi­va­ju `genocidnim`, oni ga svi­re­pom ver­bal­nom lo­gi­kom sta­vlja­ju u isti se­man­tič­ki niz i u istu ide­o­lo­šku ra­van sa Hi­tle­rom”. Ona na­gla­ša­va i da sin­tag­ma „is­tra­ga po­tu­ri­ca”, ko­ja se u tra­di­ci­o­nal­noj nje­go­šo­lo­gi­ji upor­no pro­gla­ša­va za te­mu „Gor­skog vi­jen­ca”, u Nje­go­še­voj dra­mi ne po­mi­nje se ni­ti jed­nom! „Ta je sin­tag­ma sko­va­na u nje­go­šo­lo­gi­ji i pod­met­nu­ta Nje­go­šu kao te­ma nje­go­ve dra­me i to iz naj­ple­me­ni­ti­jih do­mo­ljub­nih na­mje­ra”, re­kla je Be­ča­no­vić.
M.D.Po­po­vić