-Ču­di­la sam se kad sam ču­la da je biv­ši mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić do­bio zva­nje am­ba­sa­dor oba­le jer on ni­je bio po­znat po to­me da se bo­rio za oba­lu i za­šti­tu pri­ro­de, ka­za­la je biv­ša nje­mač­ka am­ba­sa­dor­ka u Cr­noj Go­ri Gu­drun Štaj­na­ker. Ona je na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji Ko­a­li­ci­je 27, na ko­joj je pred­sta­vljen iz­vje­štaj o na­pret­ku Cr­ne Go­re u obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne za 2018. go­di­nu, oci­je­ni­la da na­ša dr­ža­va još ni­je stvo­ri­la uslo­ve za otva­ra­nje pre­go­va­rač­kog po­gla­vlja 27, po­ru­ču­ju­ći da bi Evrop­ska uni­ja (EU) pre­kr­ši­la svo­je prin­ci­pe ka­da bi do­zvo­li­la da do kra­ja go­di­ne otvo­ri to po­gla­vlje.
Ko­men­ta­ri­šu­ći na­gra­du ko­ju je ne­dav­no do­bio biv­ši mi­ni­star Gvo­zde­no­vić, Štaj­na­ker je ka­za­la da bi se ra­do­va­la ako bi me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i EU, a po­seb­no Uje­di­nje­ne na­ci­je, re­a­go­va­le i ob­ja­sni­le za­što su tu na­gra­du do­di­je­li­li baš nje­mu.
–Pri­je ne­ko­li­ko da­na sam sa­zna­la da je Gvo­zde­no­vić do­bio zva­nje am­ba­sa­dor oba­le. Mo­ram re­ći da sam se baš ču­di­la jer taj mi­ni­star ni­je bio po­znat po to­me da se bo­rio za oba­lu i za­šti­tu pri­ro­de, kao uslov za uspje­šan tu­ri­zam na va­šem mo­ru. Ko­li­ko sam ra­zu­mje­la, on je do­bio na­gra­du na ma­ni­fe­sta­ci­ji „Dan mo­ra“, ko­ja se ove go­di­ne odr­ža­na u Tiv­tu. Iz tri or­ga­ni­za­ci­je ko­je or­ga­ni­zu­ju ovaj dan pi­ta­li su va­šeg pred­sjed­ni­ka ko­ga bi mo­gli pro­gla­si­ti za am­ba­sa­do­ra oba­le. Go­spo­din Fi­lip Vu­ja­no­vić je oče­vid­no pred­lo­žio go­spo­di­na Gvo­zde­no­vi­ća. Pla­šim se da se te tri or­ga­ni­za­ci­je uop­šte ni­je­su ba­vi­le pi­ta­njem ko­me su do­dije­li­le na­gra­du. Na­ža­lost, taj me­đu­na­rod­ni si­stem ta­ko funk­ci­o­ni­še – ka­za­la je Štaj­na­ker na kon­fe­ren­ci­ji Ko­a­li­ci­je u Pi-ar cen­tru.
Ona sma­tra da Cr­na Go­ra ima broj­ne pro­ble­me ka­da je ri­ječ o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, od ko­jih je po­seb­no is­ta­kla ul­cinj­sku so­la­nu i pro­je­kat tu­ri­stič­kog na­se­lja na Ska­dar­skom je­ze­ru. Štaj­na­ker sma­tra da će So­la­na bi­ti pre­pre­ka za otva­ra­nje po­gla­vlja 27, ali na­po­mi­nje i da to ni­je je­di­na smet­nja za otva­ra­nje tog po­gla­vlja.
– Ne ra­zu­mi­jem ka­ko je vaš mi­ni­star za ino­stra­ne po­slo­ve u apri­lu mo­gao da ka­že da So­la­na ni­je pre­pre­ka za otva­ra­nje po­gla­vlja. Ko mu je to re­kao u Bri­se­lu, ne znam. Vaš pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić je pri­je tri ne­dje­lje na austrij­skom ra­di­ju re­kao da se na­da da će sva osta­la po­gla­vlja bi­ti otvo­re­na ove go­di­ne. Pre­ma ono­me što ja znam, uslo­vi za otva­ra­nje po­gla­vlja 27, i bez pi­ta­nje So­la­ne, ni­je­su is­pu­nje­ni. Ako bi to EU ipak do­zvo­li­la, on­da bi pre­kr­ši­li svo­je prin­ci­pe – na­gla­si­la je Štaj­na­ker i do­da­la da kao pred­stav­nik ci­vil­nog dru­štva sma­tra da se po­gla­vlje 27 ne smi­je otvo­ri­ti bez za­šti­te So­la­ne.
Ona je kao je­dan od osni­va­ča Udru­že­nja „Dr Mar­tin Šnaj­der Ja­ko­bi” upo­zo­ri­la da Vla­da još ni­je is­pu­ni­la ni­jed­nu od­red­bu iz ugo­vo­ra o za­šti­ti ul­cinj­ske so­la­ne. Is­ta­kla je i da ne ra­zu­mi­je za­što Vla­da na­sta­vlja da po­dr­ža­va pro­je­kat „eko­ri­zor­ta“ u Na­ci­o­nal­nom par­ku Ska­dar­sko je­ze­ro upr­kos svim ne­ga­tiv­nim ko­men­ta­ri­ma iz Evrop­skog par­la­men­ta.
– Ska­dar­sko je­ze­ro je u na­ci­o­nal­nom par­ku i ne mo­že se u nje­mu iz­gra­di­ti ve­li­ki tu­ri­stič­ki pro­je­kat Por­to Ska­dar lejk bez va­lja­ne stu­di­je o uti­ca­ju na ži­vot­nu sre­di­nu i si­ste­ma upra­vlja­nja ot­pad­nih vo­da, a da ne ugro­zi bi­o­di­ver­zi­tet je­ze­ra –ka­za­la je Štaj­na­ker.
Biv­ša am­ba­sa­dor­ka Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri oci­je­ni­la je da se sta­nje u ul­cinj­skoj so­la­ni po­gor­ša­va i da Vla­da ma­lom po­li­tič­kom vo­ljom mo­že da za­šti­ti taj pro­stor.
– Osim pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je, ko­ji je vr­lo sum­njiv, ka­da je ri­ječ o So­la­ni, de­si­lo se to­li­ko stva­ri ko­je su, po mo­me mi­šlje­nju, či­sti kri­mi­nal. Vi­di se da se cr­no­gor­ska vla­da, od­no­sno nad­le­žne in­sti­tu­ci­je, igra­ju vre­me­nom jer oni zna­ju da se sta­nje u So­la­ni po­gor­ša­va i za od­re­đe­no vri­je­me ne­će bi­ti vi­še ni­šta za za­šti­tu – pod­vu­kla je Štaj­na­ker.
Ona je do­da­la da Vla­da tre­ba da is­pu­ni bar to što je obe­ća­la i da za­šti­ti ul­cinj­sku so­la­nu, ko­ja je, ka­ko je pod­vu­kla, vla­sni­štvo na­ro­da i dr­ža­ve.
– Me­đu­tim, ne­ki sma­tra­ju da je to lič­na svo­ji­na i da sa ti­me mo­gu da ra­de šta ho­će, ne u ko­rist svih, ne­go sa­mo u sop­stve­nu ko­rist– za­klju­či­la je Štaj­na­ker.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Grin ho­u­ma Na­ta­ša Ko­va­če­vić sa­op­šti­la je da je iz­grad­nja po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da naj­ve­ći iza­zov u fi­nan­sij­skom i ka­drov­skom di­je­lu.
– Ne­do­sta­tak si­stem­skog pri­stu­pa i ade­kvat­nog stra­te­škog pla­ni­ra­nja do­veo je do du­go­roč­ne im­ple­men­ta­ci­je ve­li­kih pro­je­ka­ta, uglav­nom bez kon­kret­nih re­zul­ta­ta – ka­za­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Ona je uka­za­la da se ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne naj­če­šće iz­gra­đu­ju bez ade­kvat­ne ana­li­ze hi­dro­po­ten­ci­ja­la.
– Je­dan od pri­mje­ra je re­me­će­nje ko­ri­ta Kut­ske i Mo­jan­ske ri­je­ke, gdje je do­šlo do pre­su­ši­va­nja ri­je­ke u po­je­di­nim di­je­lo­vi­ma ko­ri­ta. Iz­grad­nja ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na po­sma­tra se pa­siv­no i iz­o­sta­je ade­kvat­na re­ak­ci­ja za oču­va­nje pri­rod­nih re­sur­sa – upo­zo­ri­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Ona je do­da­la da nad­le­žne or­ga­ni­za­ci­je ci­vil­nog dru­štva ne uče­stvu­ju u va­žnim pro­ce­si­ma, ili je nji­ho­vo mi­šlje­nje uglav­nom mar­gi­na­li­zo­va­no u ve­li­kim slu­ča­je­vi­ma, kao što su us­po­sta­vlja­nje eko­fon­da, za­šti­ta ul­cinj­ske so­la­ne ili iz­grad­nja dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne.
Iz­vje­štaj je po­ka­zao i da Vla­da ne­ma ja­snu stra­te­gi­ju u za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, da ima pro­ble­me sa fi­nan­sij­skim i ljud­skim ka­pa­ci­te­ti­ma u za­šti­ti, te da još ni­je­su ri­je­še­na pi­ta­nja iz obla­sti ener­ge­ti­ke i ot­pad­nih vo­da.
A.O.


Ži­vot­na sre­di­na ni­je vla­din pri­o­ri­tet

Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Cen­tra za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca (CZIP) Jo­va­na Ja­nju­še­vić oci­je­ni­la je da ak­tiv­no­sti u obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne ni­je­su pri­o­ri­tet cr­no­gor­ske vla­de, da je po­stig­nut ogra­ni­čen na­pre­dak u tran­spo­no­va­nju prav­nih te­ko­vi­na EU u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne i kli­mat­skih pro­mje­na.
– Za­ko­no­dav­ne ak­tiv­no­sti ka­rak­te­ri­še ne­do­sta­tak ade­kvat­nih jav­nih ras­pra­va i ne­do­volj­na ko­or­di­na­ci­ja iz­me­đu za­in­te­re­so­va­nih stra­na, što po­tvr­đu­je da su ka­pa­ci­te­ti jav­ne upra­ve ogra­ni­če­ni – ka­za­la je Ja­nju­še­vi­će­va.