Na ju­če­ra­šnjem su­đe­nju za ubi­stvo sta­ri­ce Gor­da­ne Da­šić i pre­bi­ja­nje nje­nog su­pru­ga Vu­ka, op­tu­že­ni Mar­ko Šo­škić za ovaj te­ški zlo­čin op­tu­žio je svog sa­u­če­sni­ka Alek­san­dra Ko­na­ta­ra. On je u bje­lo­polj­skom Vi­šem su­du tvr­dio da se sa Ko­na­ta­rom do­go­vo­rio da mu po­ka­že ku­ću ko­ju tre­ba da opljač­ka, a da mu je ovaj tek na ula­zu re­kao da će da po­vri­je­de star­ce. To­me pla­nu, ka­ko tvr­di, Šo­škić se pro­ti­vio.
– Ko­na­tar je pr­vi pri­šao i uda­rio pe­sni­com sta­ri­cu u gla­vu i ona je po­če­la da kr­va­ri. Po­tom je upao kod star­ca, ko­ji se na­la­zio u dru­goj so­bi i uda­rao ga – is­pri­čao je Šo­škić.
Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma, dok je bio u Ba­ru, pri­ja­telj Bo­žo mu je tra­žio da jed­nom nje­go­vom pri­ja­te­lju u Bre­zo­je­vi­ci­ma po­ka­že dvi­je ku­će ko­je tre­ba da se opljač­ka­ju.
– Ko­na­tar je htio da do­đe 27. ali sam mu ka­zao da je umr­la jed­na že­na Da­šić u kom­ši­lu­ku sta­ra­ca, sa­mo da bih ga od­vra­tio da do­đe tog da­na. Ko­na­ta­ra smo u Bre­zo­je­vi­ca­ma za­jed­no sa­če­ka­li ja i Kne­že­vić, 29. ma­ja. On nam je is­pri­čao da je opljač­kao ne­kog Ru­sa i oteo 80.000 eura, od če­ga je ku­pio stan maj­ci, te ka­ko je u jed­noj ku­ći pro­veo tri da­na če­ka­ju­ći da par iza­đe iz ku­će i da su iz­i­šli tek tre­ći dan, na nji­ho­vu sre­ću, jer je od­lu­čio da ih ubi­je. Ko­na­tar mi je ka­zao da mu tre­ba­ju pa­re jer je du­žan, da će uze­ti no­vac od sta­ra­ca ili će ih ubi­ti – na­veo je Šo­škić.
Re­kao je i da je od­go­vo­rio Ko­na­ta­ru: „Ti ne­ćeš ni­kog ubi­ti, ni­ti ja ho­ću tu bru­ku u se­lu.” U ku­ću Da­ši­ća su ušli pre­ko po­drum­skog pro­zo­ra. Na­vod­no, Ko­na­tar mu je tek ta­da re­kao da će ubi­ti star­ce ako mu ne da­ju no­vac.
– Ko­na­tar je po ula­sku pr­vo pri­šao sta­ri­ci i uda­rio je pe­sni­com u gla­vu a po­tom pre­šao u dru­gu so­bu kod star­ca i po­čeo da ga uda­ra. Ba­ba je po­če­la da kr­va­ri i vri­šti, a on mi je iz dru­ge so­be do­vi­ki­vao da joj sta­vim ru­ke na usta. Ta­da me je ba­ba uhva­ti­la za ru­ke i po­vu­kla, pa sam pao na pod. Ko­na­tar je ta­da ušao kod nas i re­kao da idem kod đe­da da vi­dim da li di­še. Vi­dio sam ga ka­ko uda­ra ba­bu pe­sni­ca­ma u gla­vu i tra­žio je od me­ne da mu do­dam ne­što da joj za­tvo­ri usta. Do­dao sam mu kr­pu i on joj je sta­vio u usta. Ta­da sam vi­dio da joj te­če krv iz no­sa – is­pri­čao je ju­če Šo­škić.
Ka­ko bi vi­dio da li je sta­ri­ca ži­va, tvr­di, po­lio je so­kom.
– Aco me je pi­tao šta ra­dim i na­re­dio da tra­žim no­vac po ku­ći, i da pr­vo odem do re­ga­la u ba­bi­noj so­bi. Ba­ba ni­je bi­la ži­va. Po­sli­je 10-15 mi­nu­ta sam vi­dio da đed di­še. Acu sam re­kao: „Aj­de, vi­diš đed ni­je živ, mu­ka mi je.” Ta­da je Ko­na­tar pri­šao, le­gao na đe­da i uda­rio ga dva-tri pu­ta pi­ta­ju­ći gdje su pa­re. Opet je oti­šao da tra­ži no­vac i re­kao da ču­vam đe­da. Ja sam sta­vio pre­klop­ni dio kre­ve­ta na đe­da. Re­kao sam Ko­na­ta­ru: „Ubio si đe­da, ja idem.” Ko­na­tar mi je re­kao da će mi nje­gov brat, ko­ji je još lu­đi od nje­ga, ubi­ti po­ro­di­cu ako ga odam – ka­zao je Šo­škić.
Na pi­ta­nje su­da za­što ni­je na­pu­stio ku­ću ka­da je čuo šta će Ko­na­tar da ura­di, Šo­škić ni­je mo­gao da od­go­vo­ri.
Tre­će­op­tu­že­ni Mir­ko Kne­že­vić je ka­zao da ni­je kriv za dje­lo ko­je mu se sta­vlja na te­ret.
– Šo­škić me je pi­tao da li že­lim da idem s nji­ma u pljač­ku, ali sam re­kao da ne­ću, da ra­dim i da mi to ne tre­ba. Uju­tro me je sa­slu­ša­la po­li­ci­ja i ka­za­la da se de­si­la pljač­ka, ali ne i da je sta­ri­ca mr­tva. Tek uve­če, ka­da su me dru­gi put sa­slu­ša­li, čim sam sa­znao da je sta­ri­ca mr­tva, ja sam im re­kao ime­na Šo­ški­ća i Ko­na­ta­ra – is­pri­čao je Kne­že­vić.
M.N.


Vu­ko Da­šić: Za­jed­no su nas zlo­sta­vlja­li

Su­prug ubi­je­ne sta­ri­ce Vu­ko Da­šić, ko­ji je te­ško po­vri­je­đen, ka­zao je da je na nje­ga, dok je le­žao na de­snom ku­ku, sjeo Ko­na­tar, i na­re­đi­vao Šo­ški­ću šta da ra­di, šta da do­no­si.
– Obo­ji­ca su za­jed­no iz­vr­ša­va­li ovo dje­lo nad na­ma. Pr­vo su mi za­mo­ta­li usta, pa oči, po­ku­ša­li su da me uda­ve. Bio sam u ko­mi oko dva i po sa­ta. Oni su me osta­vi­li mr­tvog kad su po­šli. Mo­ju su­pru­gu su ubi­li mo­men­tal­no – is­pri­čao je Da­šić.