Cr­kve­ni od­bor pri Cr­kvi Sv. Jo­a­ki­ma i Ane na Vi­dro­va­nu kod Nik­ši­ća do de­ta­lja će is­pra­ti­ti sve na­ja­vlje­ne ak­tiv­no­sti po­li­ci­je i tu­ži­la­štva po pi­ta­nju ma­sov­ne grob­ni­ce iz pe­ri­o­da Dru­gog svjet­skog ra­ta u mje­stu Du­bra­ve, iz­nad Gor­njeg Po­lja. Da u unu­tra­šnjo­sti bez­da­ni­ce, u na­ro­du po­zna­te kao ja­ma „Ko­tor“, po­sto­je ljud­ski po­smrt­ni osta­ci „Dan“ je ob­ja­vio eks­klu­ziv­ne po­dat­ke i fo­to­gra­fi­je, na­kon če­ga je re­a­go­va­lo nad­le­žno tu­ži­la­štvo ko­je je na­lo­ži­lo po­li­ci­ji da, čim to vre­men­ski uslo­vi do­zvo­le, is­pi­ta de­ta­lje i eks­hu­mi­ra po­smrt­ne ostat­ke. Na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci Cr­kve­ni od­bor je, uz bla­go­slov epi­sko­pa bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja, od­lu­čio da oda­be­re ne­ko­li­ko čla­no­va ko­ji će pra­ti­ti eks­hu­ma­ci­ju, ka­ko bi spri­je­či­li even­tu­al­ne zlo­u­po­tre­be. Nji­hov stav je i da će, uko­li­ko iz ne­kih raz­lo­ga po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo od­u­sta­nu od na­ja­vlje­nih ak­tiv­no­sti, sa­mi iz­va­di­ti ko­sti stra­dal­ni­ka, a u na­red­nom pe­ri­o­du obez­bi­je­di­će i mje­sto gdje bi bi­le sa­hra­nje­ne. Za su­ro­vi zlo­čin ta­da­šnjeg re­ži­ma nad, ka­ko se ču­lo na sjed­ni­ci, vi­še sto­ti­na ži­te­lja Gor­njeg Po­lja, Drob­nja­ka, Pi­ve, Mo­ra­če i dru­hih kra­je­va, zna­lo se odav­no, ali su po­ku­ša­ji po­je­di­na­ca da se ja­ma otvo­ri uvi­jek bi­li bez­u­spje­šni.
– I da­nas po tom pi­ta­nju ima su­pr­ot­sta­vlje­nih mi­šlje­nja. Ne­ki nas pi­ta­ju šta nam je to sa­da pa­lo na pa­met da di­ra­mo, a „Dan“ je otvo­rio mo­guć­nost da to na­po­kon i ura­di­mo sa­da jer ne mo­že­mo, ni­ti smi­je­mo če­ka­ti da pro­đe još 100 go­di­na. Ako se u ja­mi „Ko­tor“ pro­na­đe i de­set ske­le­ta, to je zlo­čin. Po­dr­ža­će­mo eks­hu­ma­ci­ju jer nam je cilj da se to pi­ta­nje jed­nom za svag­da ri­je­ši i mu­če­nič­ke ko­sti sa­be­ru na jed­nom mje­stu – is­ta­kao je Dra­gan Me­đe­do­vić, pred­sjed­nik Cr­kve­nog od­bo­ra.
Da u pro­te­klim go­di­na­ma ni­je bi­lo ra­zu­mi­je­va­nja od po­je­di­nih, po­tvr­đu­je i pro­to­je­rej sta­vro­for Dra­gan Kru­šić ko­ji je već 26 go­di­na gor­nje­polj­ski pa­roh. Ini­ci­ja­ti­vu je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na po­kre­nuo i vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je, a pro­to­je­rej sta­vro­for Kru­šić je ta­da oba­vio po­men nad ja­mom, pr­vi put od stra­vič­nog zlo­či­na. U ja­mu „Ko­tor“ ubi­ja­ni su i ba­ca­ni ne­vi­ni, ali i ugled­ni lju­di iz vi­še cr­no­gor­skih ple­me­na, a ka­ko je re­kao, ra­ni­je je po­sto­jao spi­sak sa 360 ime­na stra­dal­ni­ka ko­jem se iz­gu­bio sva­ki trag.
– Da li je taj spi­sak ko­na­čan ili ni­je ne zna­mo, ali ne­gdje po­sto­ji. Eki­pa „Da­na“ je na­pra­vi­la ve­li­ki pod­vig, a na­ma su po­mo­gli da kre­ne­mo u ovo bo­ži­je dje­lo, da is­ko­pa­mo i do­stoj­no sa­hra­ni­mo ko­sti stra­da­lih. Svi zna­mo da je u tom vre­me­nu po­sto­jao ve­li­ki strah i da je bi­la tor­tu­ra, ali se kao sve­šte­nik ču­dim da oni ko­ji­ma je ne­ko ubi­jen i ba­čen u ja­mu ni­ka­da ni­je­su že­lje­li da se ovo pi­ta­nje po­kre­ne. Za­bo­rav je ve­ći zlo­čin od ono­ga što se de­si­lo i ako mi za­bo­ra­vi­mo na te žr­tve i ako ih, ne daj Bo­že, ne po­štu­je­mo i ne iz­va­di­mo iz ja­ma bez­da­ni­ca i do­stoj­no ne sa­hra­ni­mo, bo­jim se da će nam se u isto­ri­ji po­no­vo to do­go­di­ti. Sva­ki čo­vjek, bez ob­zi­ra na opre­dje­lje­nje, ima pra­vo na grob i na do­stoj­nu sa­hra­nu. Ko­sti se mo­ra­ju iz­va­di­ti, sa­hra­ni­ti i nad nji­ma se iz­vr­ši­ti po­men, jer ako to ne ura­di­mo, ne­ma du­hov­nog na­pret­ka u Gor­njem Po­lju – po­ru­čio je pro­to­je­rej sta­vro­for Kru­šić.
Cr­kve­ni od­bor je ape­lo­vao na sve u Cr­noj Go­ri ko­ji ima­ju bi­lo ka­kve po­dat­ke o stra­da­li­ma i ba­če­ni­ma u gor­nje­polj­sku ja­mu da se obra­te ili nji­ma ili re­dak­ci­ji „Da­na“ ka­ko bi se ra­su­te ko­sti na­po­kon sa­ku­pi­le. Cilj ni­je, ka­ko je is­ta­kao član od­bo­ra No­vak Ra­du­lo­vić, osu­đi­va­nje bi­lo ko­ga za uči­nje­no.
– Sva­ko ko je ubio ne­vi­na i sve­za­na čo­vje­ka sa­mo za­to što dru­ga­či­je mi­sli, po­či­nio je zlo­čin. Cilj nam je po­mi­re­nje, da se iz­mi­re ži­vi i upo­ko­je­ni. Sa­da ka­da smo uz po­moć „Da­na“ kre­nu­li, mo­ra­mo ra­di­ti i na ot­kri­va­nju dru­gih slič­nih slu­ča­je­va. Mo­žda će­mo sa­zna­ti još po­da­ta­ka, a mo­žda ot­kri­ti po­sto­ja­nje još ko­je ja­me – is­ta­kao je Ra­du­lo­vić.
Na sjed­ni­ci od­bo­ra je is­tak­nu­to i da se oče­ku­je da nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni ubr­za­ju ak­tiv­no­sti na eks­hu­ma­ci­ji. Dr­ža­va je, ka­za­li su ju­če, zdu­šno po­dr­ža­la va­đe­nje po­smrt­nih osta­ta­ka voj­ni­ka iz oku­pa­tor­skih voj­ski ko­ji su do­šli u Cr­nu Go­ru da či­ne zlo­či­ne nad na­šim sta­nov­ni­štvom.
B.BRA­ŠNjO


Ja­me u Gor­njem Po­lju pu­ne ljud­skih ko­stiju

Zlo­či­ni nad bra­ćom i ple­me­ni­ci­ma, ka­da je u pi­ta­nju nik­šić­ka op­šti­na, ni­je­su po­či­nje­ni sa­mo u gor­nje­polj­skom kra­ju. Nik­šić­ko Gra­ho­vo svo­je­vr­sna je ko­stur­ni­ca, ali osta­ci broj­nih sta­ra­dal­ni­ka, iako se zna gdje su, do da­nas ni­je­su eks­hu­mi­ra­ni. Ste­van Vu­ji­čić je imao pet i po go­di­na ka­da su mu ko­mu­ni­sti u ve­če­ri 18. no­vem­bra 1944. go­di­ne ubi­li oca Da­ni­la, ko­ji je ta­da imao 31 go­di­nu. Iza Da­ni­la je osta­la nje­go­va su­pru­ga i če­tvo­ro dje­ce, me­đu ko­ji­ma je Ste­van bio naj­sta­ri­ji, dok mu je naj­mla­đa se­stra ima­la sve­ga mje­sec.
– Bi­lo je gru­pa njih, ubi­li su ih i za­tr­pa­li u ro­vo­ve, tzv. tran­še voj­nič­ke, i tu su nji­ho­ve ko­sti če­ka­le do 1991. go­di­ne. Ta­da se je­dan od lju­di Ra­do­mir Ra­mo Bu­la­jić, či­ji su otac i brat od stri­ca bi­li ta­mo, pr­vi oku­ra­žio i po­zvao je nas osta­le da se va­de te ko­sti, da ih sa­hra­ni­mo kao lju­de. I mi smo te ko­sti 1991. go­di­ne po­va­di­li, do­stoj­no smo ih sa­hra­ni­li, a ta­da sam ja sta­ri sa­hra­nio mla­de ko­sti svog oca, ali ne­ću bi­ti mi­ran dok se ko­sti svih osta­lih sta­ra­dal­ni­ka ne ot­kri­ju i po­va­de. Svu­gdje je do­sad gdje se zna­lo za ve­će ma­sov­ne grob­ni­ce oba­vlje­na eks­hu­ma­ci­ja, je­di­no još osta bru­ka na ovaj na­rod i sve nas, osta­še ja­me oko Gor­njeg Po­lja na­pu­nje­ne ljud­skim ko­sti­ma – is­ta­kao je Vu­ji­čić.
Po­va­đe­ne ko­sti po­je­di­nih stra­da­lih na gra­hov­skom pod­ruč­ju i iz Knež La­za po­hra­nje­ne su u ko­stur­ni­ci kod Ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo, a iz­nad njih po­dig­nu­ta je spo­men-cr­kva, ista kao sru­še­na ka­pe­la na Lov­će­nu.


Pri­je­ki sud sta­ci­o­ni­ran na Vi­dro­va­nu

U ja­mu „Ko­tor“ to­kom 1942. i 1943, a pre­ma ne­kim po­da­ci­ma i u ka­sni­jim rat­nim go­di­na­ma, ba­ca­ni su po­li­tič­ki ne­is­to­mi­šlje­ni­ci ta­da­šnjeg ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma. Osim onih ko­ji su pri­pa­da­li tzv. dru­goj stra­ni i zbog to­ga no­si­li oruž­je, u bez­da­ni­ci su smrt pro­na­li­zi­li po­naj­vi­še mje­šta­ni, do­ma­ći­ni i ugled­ni pr­va­ci po­put sve­šte­ni­ka Va­sa Po­po­vi­ća i pred­sjed­ni­ka banj­sko-vu­če­dol­ske op­šti­ne Ri­sta Bje­li­ce. Je­di­na kri­vi­ca stra­da­lih bi­la je što ni­je­su da­va­li po­dr­šku pro­go­nu svo­jih ple­me­ni­ka. Pro­je­rej sta­vro­for Kru­šić je ju­če ka­zao da su mu pa­ro­hi­ja­ni, ko­ji vi­še ni­je­su me­đu ži­vi­ma, pri­ča­li o tom zlo­či­nu pri­ča­li ono če­ga su se sje­ća­li i što su ču­li od svo­jih sta­ri­jih.
– Pre­ma nji­ho­vim pri­ča­ma, pri­je­ki sud je bio sta­ci­o­ni­ran na Vi­dro­va­nu, a zna se ko je nji­me ru­ko­vo­dio. Po­sto­ji bo­ja­zan da je ci­fra od 360 da­le­ko ve­ća i da na pod­ruč­ju mje­sta ima još stra­ti­šta – is­ta­kao je pro­to­je­rej sta­vro­for Kru­šić.