Pred­sjed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin do­pu­to­vao je u Lju­blja­nu i od­mah kre­nuo ka Ru­skoj ka­pe­li­ci na alp­skom pre­vo­ju Vr­šič gdje je, za­jed­no sa pred­sjed­ni­kom Slo­ve­ni­je Bo­ru­tom Pa­ho­rom, gdje je pri­su­stvo­vao ce­re­mo­ni­ji po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja sto­go­di­šnji­ce iz­grad­nje Ru­ske ka­pe­li­ce na tom pre­vo­ju. Ka­ko pi­še Sput­njik, Pu­tin će Slo­ve­ni­ji po­nu­di­ti sa­rad­nju u naft­noj in­du­stri­ji.
Pu­tin je po­ru­čio da se Ru­si­ja i Slo­ve­ni­ja sla­žu da je re­vi­zi­ja isto­ri­je ne­do­pu­sti­va i da će udru­ži­ti na­po­re u ci­lju ja­ča­nja bez­bjed­no­sti u Evro­pi i svi­je­tu.
Pu­tin je za­hva­lio slo­ve­nač­kim vla­sti­ma, čla­no­vi­ma Dru­štva slo­ve­nač­ko-ru­skog pri­ja­telj­stva, jav­nih or­ga­ni­za­ci­ja i svim Slo­ven­ci­ma na oču­va­nju za­jed­nič­ke isto­ri­je i sje­ća­nja na ru­ske dr­ža­vlja­ne či­ja je sud­bi­na ve­za­na za tra­gič­ne do­ga­đa­je na slo­ve­nač­koj te­ri­to­ri­ji, pre­no­si Tass.
„Hva­la na iskre­nom stre­mlje­nju i na­po­ri­ma u ci­lju učvr­šći­va­nja te­me­lja evrop­skog je­din­stva, na ko­ji­ma bi bu­duć­nost Evro­pe tre­ba­lo da bu­de iz­gra­đe­na”, is­ta­kao je ru­ski pred­sjed­nik.
Pu­tin, ko­ji je ju­če bo­ra­vio u jed­no­dnev­noj po­sje­ti Slo­ve­ni­ji, uče­stvo­vao je na ce­re­mo­ni­ji po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja sto­go­di­šnji­ce iz­grad­nje Ru­ske ka­pe­li­ce, ko­ju je na­zvao „sim­bo­lom ru­sko-slo­ve­nač­kog pri­ja­telj­stva i za­jed­nič­kog stre­mlje­na ka mi­ru i pro­spe­ri­te­tu”.
Slo­ve­nač­ki pred­sjed­nik Bo­rut Pa­hor is­ta­kao je da je ova ce­re­mo­ni­ja oku­pi­la one ko­ji­ma je sta­lo do mi­ra, pre­no­si STA.
„Mi vje­ru­je­mo da su rat i mir uvi­jek pred­met po­li­tič­ke od­lu­ke. Od­ba­cu­je­mo ide­ju da je rat ne­iz­bje­žan. Pri­hva­ta­mo od­go­vor­nost za mir­no rje­ša­va­nje svih spo­ro­va. Že­li­mo traj­ni mir”, po­ru­čio je Pa­hor.
Pa­hor je po­ru­čio da bor­ba pro­tiv sa­vre­me­nog te­ro­ri­zma zah­ti­je­va da se pre­va­zi­đu ne­sla­ga­nja i da se uje­di­ne sna­ge či­ta­vog slo­bo­do­lju­bi­vog svi­je­ta.
„Bez­um­ni te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Fran­cu­skoj, Nje­mač­koj, Ru­si­ji i dru­gim ze­mlja­ma iza­zi­va­ju uz­ne­mi­re­nost, a pro­blem sa­vre­me­nog te­ro­ri­zma je u nje­go­voj ne­mi­lo­sred­no­sti, be­smi­sle­no­sti i bes­cilj­no­sti. To na­si­lje ne­ma po­li­tič­ki pro­gram o ko­jem bi se mo­glo pre­go­va­ra­ti ili do­go­va­ra­ti se mir­nim pu­tem. Bez ob­zi­ra na to ne­će­mo se pre­da­ti”, re­kao je Pa­hor.
Us­po­sta­vi­ti di­ja­log ni­je la­ko, ipak cilj ima ži­vot­ni zna­čaj, do­dao je Pa­hor.
„Du­žni smo da tra­ži­mo i na­đe­mo na­čin za us­po­sta­vlja­nje traj­nog mi­ra i bez­bjed­no­sti”, za­klju­čio je Pa­hor.
Ce­re­mo­ni­ji su pri­su­stvo­va­li vi­so­ki slo­ve­nač­ki zva­nič­ni­ci, me­đu ko­ji­ma čla­no­vi ka­bi­ne­ta na če­lu sa pre­mi­je­rom Mi­rom Ce­ra­rom, pred­sjed­nik par­la­men­ta Mi­lan Br­glez, pred­sjed­nik Na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Mir­ja Br­var, ali i biv­ši zva­nič­ni­ci uklju­ču­ju­ći ne­ka­da­šnje pred­sjed­ni­ke Mi­la­na Ku­ča­na i Da­ni­la Tir­ka i biv­šu pre­mi­jer­ku Alen­ku Bra­tu­šek.
Biv­ši pred­sjed­nik Slo­ve­ni­je Mi­lan Ku­čan je iz­ja­vio da od po­sje­te oče­ku­je još bo­lje od­no­se iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve.
Ku­čan je iz­ja­vio da se Ru­si­ja oprav­da­no osje­ća ugro­že­nom zbog po­sta­vlja­nja oruž­ja NA­TO-a na nje­ne gra­ni­ce.
Sa aero­dro­ma Br­nik, gdje je Pu­ti­nov avi­on sti­gao sa jed­no­sat­nim za­ka­šnje­njem, pred­sjed­nik je ka Vr­ši­ću oti­šao u ko­lo­ni auto­mo­bi­la u prat­nji svo­jih mi­ni­sta­ra, me­đu ko­ji­ma je i mi­ni­star za ko­mu­ni­ka­ci­je Ni­ko­laj Ni­ki­fo­rov.
Ru­ski pred­sjed­nik će, ta­ko­đe, u Lju­blja­ni sve­ča­no ot­kri­ti spo­me­nik ru­skim i so­vjet­skim voj­ni­ci­ma ko­ji su po­gi­nu­li na te­ri­to­ri­ji Slo­ve­ni­je to­kom Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Ta­ko­đe su pla­ni­ra­ni i raz­go­vo­ri Pu­ti­na sa slo­ve­na­čim dr­žav­nim vr­hom, to­kom ko­jih će, ka­ko je ru­ski pred­sjed­nik na­ja­vio, bi­ti ri­je­či o „no­vim obe­ća­va­ju­ćim pro­jek­ti­ma u ci­lju una­pre­đe­nja cje­lo­kup­nih od­no­sa iz­me­đu dvi­je ze­mlje”, a po­tom su pred­vi­đe­ne i iz­ja­ve za me­di­je.
Oče­ku­je se da to­kom raz­go­vo­ra po­seb­na pa­žnja bu­de po­sve­će­na sa­rad­nji u tr­go­vin­sko-eko­nom­skoj sfe­ri, kao i raz­mje­ni mi­šlje­nja o ak­tu­el­nim me­đu­na­rod­nim i re­gi­o­nal­nim pro­ble­mi­ma.
Ovo je, ina­če, tre­ća po­sje­ta Pu­ti­na Slo­ve­ni­ji, sa ko­jom Ru­si­ja ima i od­lič­nu sa­rad­nju na pla­nu eko­no­mi­je.
Upr­kos evrop­skim sank­ci­ja­ma, Slo­ve­ni­ja ni­je pre­ki­da­la sa­rad­nju sa Ru­si­ma, a u pla­nu su mno­gi pro­jek­ti ko­ji će tek bi­ti re­a­li­zo­va­ni, na­vo­de agen­ci­je.
Pu­tin, ko­ji je u ne­zva­nič­nu po­sje­tu do­šao po­vo­dom sto­te go­di­šnji­ce Ru­ske ka­pe­li­ce na Vr­ši­ču, a ju­če je na lju­bljan­skom gro­blju Ža­le ot­krio spo­me­nik ru­skim žr­tva­ma u Pr­vom i Dru­gom svjet­skom ra­tu, a na Br­du kod Kra­nja pred­vi­đe­na je i rad­na ve­če­ra s ru­ko­vod­stvom Slo­ve­ni­je, či­me se za­vr­ša­va Pu­ti­no­va po­sje­ta Slo­ve­ni­ji.
Na Vr­ši­ču je odr­ža­na i pra­vo­slav­na mo­li­tva, ko­ju je pred­vo­dio pred­stav­nik Mo­skov­ske pa­tri­jar­ši­je, mi­tro­po­lit Hi­la­ri­on.
Ru­sku ka­pe­li­cu na pre­la­zu Vr­šič, naj­vi­šem u Slo­ve­ni­ji (1.611 me­ta­ra) iz­gra­di­li su 1916. go­di­ne ru­ski rat­ni za­ro­blje­ni­ci u Pr­vom svjet­skom ra­tu, u znak sje­ća­nja na svo­je dru­go­ve ko­je je mar­ta te go­di­ne, od­ni­je­la sni­je­žna la­vi­na dok su gra­di­li put pre­ko Vr­ši­ča.
Od ja­nu­a­ra 1993. Dru­štvo Slo­ve­ni­ja–Ru­si­ja, Op­šti­na Kranj­ska Go­ra i Am­ba­sa­da Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Slo­ve­ni­ji sva­ke po­sled­nje ne­dje­lje u ju­lu, na dan Sve­tog Vla­di­mi­ra, or­ga­ni­zu­ju sve­ča­nost kod Ru­ske ka­pe­li­ce gdje do­đe i ve­li­ki broj gra­đa­na Slo­ve­ni­je.
Ka­ko pi­še Sput­njik, Pu­tin će Slo­ve­ni­ji po­nu­di­ti sa­rad­nju u naft­noj in­du­stri­ji.
Raz­go­va­ra­će se o pro­ši­ri­va­nju mre­že ga­so­vo­da u Slo­ve­ni­ji i uklju­či­va­nje ru­skih kom­pa­ni­ja naft­ne i ga­sne in­du­stri­je u ma­lo­pro­daj­nu mre­žu pro­me­ta.
(RTS)