ZA­GREB – Na 75. go­di­šnji­cu usta­ških zlo­či­na ko­ji su po­či­nje­ni u Cr­kvi Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Gli­ni, Srp­sko na­rod­no vi­je­će i An­ti­fa­ši­stič­ka li­ga Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske oda­li su po­men Sr­bi­ma iz Gli­ne i se­la ne­ka­da­šnjeg ko­ta­ra Vr­gin­most.
Ko­me­mo­ra­tiv­ni skup odr­žan je na mje­stu ne­ka­da­šnje pra­vo­slav­ne cr­kve u ko­joj su usta­še od 24. ju­la do 8. av­gu­sta 1941. ubi­le oko hi­lja­du mu­ška­ra­ca iz to­ga kra­ja.
Ta­mo je 1969. iz­gra­đen Spo­men-dom u ko­jem je bi­la iz­lo­že­na ar­hiv­ska gra­đa o po­či­nje­nim zlo­či­ni­ma.
Ovu usta­no­vu vla­sti su ne­po­sred­no na­kon „Olu­je” pre­i­me­no­va­le u Hr­vat­ski dom, a to ime i da­nas no­si.
Iste go­di­ne uni­šte­no je i spo­men-obi­ljež­je na ko­jem su se na­la­zi­la ime­na 1.564 žr­tve iz Gli­ne i oko­li­ne, ko­je, upr­kos du­go­go­di­šnjem za­la­ga­nju ak­ti­vi­sta, još uvi­jek ni­je ob­no­vlje­no, sa­op­šti­lo je Srp­sko na­rod­no vi­je­će.
„Kao što s pi­je­te­tom po­štu­je­mo one ko­ji su ne­vi­no po­stra­da­li u stra­šnom zlo­či­nu po­či­nje­nom na ovom mje­stu, isto ta­ko smo du­žni da po­štu­je­mo i sve dru­ge žr­tve, bez ob­zi­ra kom na­ro­du pri­pa­da­ju. Po­štu­je­mo i mo­li­mo se za žr­tve srp­skog na­ro­da, ali sa istom skru­še­no­šću jed­na­ko po­štu­je­mo i sva­ku žr­tvu ko­ja je ne­vi­no po­stra­da­la bi­lo da je iz hr­vat­skog, mu­sli­man­skog, rom­skog ili je­vrej­skog na­ro­da”, ka­zao je mi­tro­po­lit za­gre­bač­ko-lju­bljan­ski Por­fi­ri­je.
„Sve te žr­tve je­su sve­ti­te­lji Bo­ži­ji i žr­tve svih nas. Ni­je te­ško sje­ća­ti se svo­jih žr­ta­va, ali ve­li­ka je stvar sje­ća­ti se tu­đih. Ni­je te­ško vi­dje­ti sla­bost ili gri­jeh kod dru­gog čo­vje­ka, ali ni­je la­ko vi­dje­ti to isto u se­bi. Za­to na ova­kva mje­sta do­la­zi­mo da bi­smo za­vi­ri­li u svo­je sr­ce i iz nje­ga is­trg­nu­li sva­ki ko­ri­jen ne­tr­pe­lji­vo­sti, mr­žnje, is­klju­či­vo­sti i bi­lo ka­kav trag i po­mi­sao na osve­tu, jer sve su to oso­bi­ne ko­je ne pri­pa­da­ju ono­me što se na­zi­va iko­nom Bož­jom i ono­me ko­ji pre­ten­du­je da no­si do­sto­jan­stvo čo­vje­ka. Na ovo i sva slič­na mje­sta tre­ba da od­la­zi­mo, da se mo­li­mo Bo­gu i da nam osim po­me­na to bu­de i opo­me­na da se ni­ka­da ne po­no­vi ne­što slič­no”, ka­zao je mi­tro­po­lit za­gre­bač­ko-lju­bljan­ski na­kon što je s epi­sko­pom gor­njo-kar­lo­vač­kim Ge­ra­si­mom pred­vo­dio pa­ra­stos, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Ka­ko je pod­sje­tio Pu­po­vac, Slav­ko Gold­štajn je 2011. upu­tio pi­smo ta­da­šnjoj pre­mi­jer­ki Ja­dran­ki Ko­sor pred­la­žu­ći da se ovoj lo­ka­ci­ji vra­ti nje­no iz­vor­no ime i da se na dru­goj, pri­klad­noj lo­ka­ci­ji iz­gra­di Hr­vat­ski dom.
„Dr­ža­va je ta­ko tre­ba­lo da do­pri­ne­se iz­mi­re­nju. Me­đu­tim, do da­nas ga ni­su po­slu­ša­li. Ali, po­na­vlja­će­mo dok nas ne po­slu­ša­ju, ne za­to što nam je sta­lo do slo­va, ne­go nam je sta­lo do to­ga da ima­mo či­sta sr­ca”, za­klju­čio je Pu­po­vac.(Tan­jug)


Srbi nanijeli bol Hrvatima,a Hrvati Srbima

„Sr­bi su na­ni­je­li bol i stra­da­nje Hr­va­ti­ma, a Hr­va­ti Sr­bi­ma. Mi ne bi­smo bi­li ni lju­di ni hri­šća­ni ka­da sa ovo­ga mje­sta ne bi­smo raz­mi­šlja­li sa­mo o jed­nom, a to je ka­ko da se ras­te­re­ti­mo stra­šnog isto­rij­skog te­re­ta i da u na­šim od­no­si­mo poč­ne­mo vi­dje­ti vi­še od zla ko­je smo jed­ni dru­gi­ma na­ni­je­li. Ako ni­smo u sta­nju re­ći ne onim ide­o­lo­gi­ja­ma ko­je su do­ve­le do ovo­ga stra­da­nja, on­da ni­smo sprem­ni za istin­sko iz­mi­re­nje. Isto ta­ko, ako ni­smo sprem­ni pri­zna­ti da smo na­ni­je­li stra­da­nje jed­ni dru­gi­ma, ne­će­mo stvo­ri­ti istin­ski od­nos sje­ća­nja ni na ovom ni na bi­lo ko­jem dru­gom mje­stu”, re­kao je Pu­po­vac.
On je po­zvao na mi­nut ću­ta­nja za sve ko­ji su u Gli­ni ubi­je­ni 1941. ali i sve one ko­ji su pret­hod­nom ra­tu stra­da­li sa hr­vat­ske i srp­ske stra­ne.
Kao i ra­ni­jih go­di­na, skup je po­ku­ša­lo da ome­te de­se­tak po­je­di­na­ca ko­ji su se oku­pi­li na­su­prot mje­sta na ko­jem je odr­ža­na ko­me­mo­ra­ci­ja. Za­plje­ska­li su na­kon što je sa sku­pa upo­zo­re­no da je Spo­men-do­mu 1995. pro­mi­je­nje­no ime, sa­op­štio je SNV.