Al­ban­ski pre­mi­jer Edi Ra­ma je oci­je­nio da su za­bri­nja­va­ju­ći sla­bost i po­manj­ka­nje po­dr­ške Evrop­ske uni­je Za­pad­nom Bal­ka­nu, ko­ji po­no­vo pri­je­ti da se pre­tvo­ri u „bu­re ba­ru­ta” i otud „ru­ski upliv u re­gi­o­nu ra­ste, po­što je EU ta­mo osta­vi­la pra­zni­nu”.
Edi Ra­ma je to iz­ja­vio fran­cu­skom li­stu Mond u Pa­ri­zu, gdje je raz­go­va­rao s fran­cu­skim pre­mi­je­rom Ber­na­rom Ka­zne­vom, u si­tu­a­ci­ji ka­da „Evro­pu već mje­se­ci­ma ozbilj­no za­bri­nja­va sta­nje na Bal­ka­nu”, na­veo je list.
Iz­ja­va Ra­me se po­klo­pi­la s raz­li­či­tim po­gle­di­ma u sa­moj EU i Ame­ri­ci oko to­ga da li je Ru­si­ja „agre­siv­na” pre­ma Evro­pi i Bal­ka­nu, pa pri­je­ti da, po­sle pri­pa­ja­nja Kri­ma na­pad­ne ne­ke is­toč­no­e­vrop­ske ze­mlje, pa NA­TO ta­mo mo­ra da ozbilj­no oja­ča voj­no pri­su­stvo.
Ima evrop­skih po­li­ti­ča­ra ko­ji mi­sle da, iako je vi­dlji­vo da Ru­si­ja že­li da po­vra­ti svoj uti­caj u svi­je­tu, pre­ko­mjer­no ma­ha­nje ru­skom opa­sno­šću slu­ži i in­te­re­si­ma voj­no-in­du­strij­skog lo­bi­ja, u Ame­ri­ci, pa i Evro­pi.
U svjet­skoj po­li­ti­ci ve­o­ma is­ku­sni biv­ši ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Hen­ri Ki­sin­džer je, na upra­vo okon­ča­nom sa­stan­ku Tri­la­te­ral­ne ko­mi­si­je u Va­šing­to­nu, iz­ja­vio da je „su­štin­ska gre­ška vi­dje­ti u Pu­ti­nu svjet­sku opa­snost... jer on ni­ka­ko ni­je ne­ki no­vi Hi­tler i uop­šte ne­ma na­mje­re da kre­ne u osva­jač­ku po­li­ti­ku, već da po­vra­ti do­sto­jan­stvo svo­joj ze­mlji”.
Ki­sin­džer je za­to za raz­go­vo­re s Mo­skvom s ja­snim sa­gle­da­va­njem obo­stra­nih in­te­re­sa, uz opa­sku da „spe­ci­fič­na te­ži­na Ru­si­je uop­šte ne mo­že da se mje­ri s na­šim stra­te­gij­skim su­par­ni­štvom s Ki­nom”.
No­vi ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Reks Ti­ler­son je, me­đu­tim, ju­če, na za­sje­da­nju še­fo­va di­plo­ma­ti­ja ze­ma­lja NA­TO-a u Bri­se­lu, iz­ja­vio da upra­vo zbog „ru­ske pri­jet­nje”, ali i po­tre­be da se usred­sre­de na­po­ri za sla­ma­nje islam­skih te­ro­ri­sta u Si­ri­ji i Ira­ku, sve čla­ni­ce NA­TO-a mo­ra­ju osjet­no da po­ve­ća­ju iz­dat­ke za od­bra­nu, a ne da i da­lje SAD po­kri­va­ju 70 od­sto tro­ško­va Ali­jan­se. Pred­sjed­nik Spolj­no­po­li­tič­kog od­bo­ra Evrop­skog par­la­men­ta Dej­vid Me­ka­li­ster je, po­put ne­kih dru­gih po­li­ti­ča­ra u EU, oci­je­nio da „Bal­kan je­ste pot­pu­no uz­dr­man, gdje la­ko mo­že do­ći do eks­plo­zi­je, uz svu­da pri­su­tan ru­ski uti­caj”, kao i da „Ru­si­ja svje­sno de­sta­bi­li­zu­je Sr­bi­ju”.
Srp­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić je upra­vo u Mo­skvi raz­go­va­rao s še­fom ru­ske dr­ža­ve Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom i re­kao da se od­no­si Sr­bi­je i Ru­si­je od­vi­ja­ju na obo­stra­no za­do­volj­stvo i ko­rist.
U mar­tu su i li­de­ri EU na­šli za shod­no da raz­mo­tre opa­snu i za­bri­nja­va­ju­ću si­tu­a­ci­ju na Za­pad­nom Bal­ka­nu i, ma­da ni­šta opi­plji­vo ni­je pro­iz­i­šlo iz nji­ho­vih za­klju­ča­ka oko pro­mje­ne po­li­ti­ke pre­ma re­gi­o­nu, u ku­lo­a­ri­ma za­sje­da­nja je re­če­no da po­sto­ji bri­ga zbog upli­va Ru­si­je, ali i Tur­ske, Ki­ne, Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i Ka­ta­ra na Za­pad­nom Bal­ka­nu.
Iz­ja­va al­ban­skog pre­mi­je­ra Ra­me, me­đu­tim, go­vo­ri o dru­ga­či­jem sa­gle­da­va­nju u re­gi­o­nu ono­ga što je po­li­ti­ka EU pre­ma, za­sad po­mu­će­noj, per­spek­ti­vi ula­ska ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na u član­stvo, po­što Bri­sel i vla­de EU i da­lje sma­tra­ju da za­pad­no­bal­kan­ske ze­mlje mo­ra­ju pre­vas­hod­no sa­me da se po­bri­nu da spro­ve­du re­for­me, eko­nom­ski oja­ča­ju, stvo­re je­din­stve­no re­gi­o­nal­no tr­ži­šte kao ključ svih da­ljih od­no­sa.
Fran­cu­ski list Mond u tom kon­tek­stu ja­vlja i da je ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar u Bri­se­lu osta­vio pri­lič­ne ne­do­u­mi­ce oko po­li­ti­ke pre­ma Ru­si­ji me­đu sa­ve­zni­ci­ma u NA­TO-u, iako je on ju­če ta­mo re­kao da se Za­pad mo­ra su­prot­sta­vi­ti „ru­skoj agre­si­ji u Ukra­ji­ni i dru­gdje”.(RTS)


Sve za­vi­si od SAD i Evro­plja­na

Mond u ko­men­ta­ru in­ter­vjua s al­ban­skim pre­mi­je­rom pri­mje­ću­je da je „Ra­ma ma­lo umo­ran od bri­sel­skih li­ta­ni­ja” i ka­že da on pod­vla­či da se „mo­že go­vo­ri­ti o ru­skom upli­vu, ali se sve to do­ga­đa u pra­zni­ni ko­ju je osta­vi­la Evrop­ska uni­ja”.
„To je glav­ni pro­blem Bal­ka­na da­nas, a osta­lo su po­sle­di­ce i ne mo­že se ču­di­ti da ne­ko na­sto­ji da po­pu­ni tu pra­zni­nu... ko­ju EU osta­vlja iako je­ste za­o­ku­plje­na ru­skim uti­ca­jem, dži­ha­di­zmom i po­ra­stom po­pu­li­zma”, mi­šlje­nja je Ra­ma, „i sve za­vi­si od SAD i Evro­plja­na kad je u pi­ta­nju ge­o­stra­te­gij­ska sta­bil­nost re­gi­o­na”.
Mi­šlje­nje ko­je zvu­či i tre­zve­no i prag­ma­tič­no ču­lo se i od evrop­skog ko­me­sa­ra za pro­ši­re­nje Jo­ha­ne­sa Ha­na ko­ji je iz­ja­vio da „Ru­si nas sa­mo ma­lo ner­vi­ra­ju i to je sve što či­ne”.
Han je u in­ter­vjuu beč­kom dnev­ni­ku Stan­dard na­veo da je „re­ci­mo, u Sr­bi­ji Austri­ja naj­ve­ći in­ve­sti­tor - in­ve­sti­ra­la je če­ti­ri pu­ta vi­še ne­go Ru­si”.
„Ru­si­ja je sa­mo voj­ni, a ne i eko­nom­ski fak­tor i na to mo­ra da se uka­že”, pre­do­čio je evrop­ski ko­me­sar Han i re­kao da za­bri­nu­tost EU zbog raz­vo­ja na Bal­ka­nu ne pro­iz­i­la­zi zbog uti­ca­ja Ru­si­je, već zbog et­nič­kih ten­zi­ja i ne­sta­bil­no­sti.
„U in­te­re­su EU je da u nje­nom ne­po­sred­nom su­sed­stvu vla­da sta­bil­nost i sto­ga će­mo mi, Evrop­ska uni­ja, ne­za­vi­sno od po­li­ti­ke ame­rič­kih vla­sti, da bu­de­mo pred­vod­ni­ca u bri­zi za Za­pad­ni Bal­kan”, po­ru­čio je Han.
Han je kao ključ­ni „li­jek” po­nu­dio ono što je već pri­je če­ti­ri go­di­ne po­nu­dio nje­gov pret­hod­nik na mje­stu ko­me­sa­ra za pro­ši­re­nje Šte­fan Fi­le, a to je da se ja­ča­njem za­jed­nič­kog tr­ži­šta Za­pad­nog Bal­ka­na ta­mo­šnje ze­mlje eko­nom­ski opo­ra­ve i oja­ča­ju da bu­du eko­nom­ski kon­ku­rent­ne, a ne ne­sprem­ne i „si­ro­ma­šni ro­đa­ci” kad do­đu na prag vr­lo za­htjev­nog je­din­stve­nog tr­ži­šta Uni­je.
(RTS)