Di­rek­tor In­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje srp­skih stra­da­nja u 20. vi­je­ku Mi­li­vo­je Iva­ni­še­vić oci­je­nio je da su do­ga­đa­ji iz ju­la 1995. go­di­ne u Sre­bre­ni­ci ,,fe­sti­val ne­i­sti­na, fal­si­fi­ka­ta i pod­va­la”, te da se ni­ko ne pi­ta šta se pri­je to­ga do­go­di­lo sa sre­bre­nič­kim Sr­bi­ma. Iva­ni­še­vić je re­kao Sr­ni da su mu­sli­man­ske sna­ge u se­li­ma oko Sre­bre­ni­ce ubi­le ,,na hi­lja­de Sr­ba”, dje­cu, že­ne i ne­moć­ne, te sma­tra da je ,,ne­pri­mje­re­no svi­je­tu” da vla­sti tra­že da se tim, ju­če­ra­šnjim ubi­ca­ma, do­đe i do­no­si cvi­je­će.
On je na­veo da je po­sled­nju Srp­ki­nju, ko­ja je ima­la 80 go­di­na i 40 ki­lo­gra­ma, na­šao na ula­zu u so­li­ter is­pred zgra­de sre­bre­nič­kog SUP-a.
-Je­di­na Srp­ki­nja, pa i nju su za­kla­li. Pa do­bro, kad pi­ta­te šta je sa mu­sli­ma­ni­ma, što ne pi­ta­te šta je sa Sr­bi­ma? Je li to sud­bi­na Sr­ba- pi­ta Iva­ni­še­vić.
On je na­po­me­nuo da je na mu­sli­man­skom gro­blju u Po­to­ča­ri­ma sa­hra­nje­no sve­ga tri od­sto ci­vi­la, a da su 97 od­sto voj­ni­ci, ko­ji su ,,pa­li­li i ža­ri­li po srp­skim se­li­ma, ko­ji na du­ši ima­ju hi­lja­de ubi­je­nih Sr­ba”, a sa­da su ,,is­pa­li ci­vil­ne žr­tve”.
-Za­mi­sli­te da Njem­ci tra­že da se ne­ko po­kla­nja SS-ov­ci­ma ili ge­sta­pov­ci­ma. Pa to je, skrom­no re­če­no, ve­li­ka, bje­lo­svjet­ska glu­post- is­ta­kao je Iva­ni­še­vić.
On je pod­sje­tio na či­nje­ni­cu da u ma­sov­nim grob­ni­ca­ma ni­su ot­ko­pa­ni po­smrt­ni osta­ci ni 2.000 li­ca, a da je u gro­blje ,,sta­vlje­no vi­še od 8.000”.
Iva­ni­še­vić je na­gla­sio da su iden­ti­fi­ko­va­ni po­smrt­ni osta­ci če­ti­ri mu­škar­ca srp­ske na­ci­o­nal­no­sti, a da je je­di­na že­na, či­ji su po­smrt­ni osta­ce iz­va­đe­ni iz ma­sov­ne grob­ni­ce, bi­la Srp­ki­nja Bran­ka Ma­tić.
-Či­nje­ni­ca je da u ma­sov­nim grob­ni­ca­ma ni­je bi­lo žen­skih ti­je­la. Či­nje­ni­ca je da je na spi­sku sa oko 11.000 ne­sta­lih iz av­gu­sta 1995. go­di­ne bi­lo sve­ga 36 že­na. Te dvi­je či­nje­ni­ce po­tvr­đu­ju moj za­klju­čak i sa­zna­nje da tu ni­je bi­lo ci­vil­nih žr­ta­va i sve što se pod­me­će je je­dan obi­čan lo­po­vluk me­đu­na­rod­nih eks­pe­ra­ta, me­di­ja i, da­bo­me, mu­sli­ma­na ko­ji­ma je to­li­ko slat­ka ri­ječ ge­no­cid, da je dr­že ko še­ćer­le­mu u usti­ma- re­kao je Iva­ni­še­vić.
On je pod­sje­tio da su u Sre­bre­ni­ci bi­le sto­ti­ne za­ro­blje­nih Sr­ba i da ni­je­dan od njih ni­je pro­na­đen živ, te da za njih ni­ko ni ne pi­ta, a pri­tom ,,svi pi­ta­ju za mu­sli­man­ske rat­ne za­ro­blje­ni­ke”.
-To je bez­oč­nost čak i lju­di iz Be­o­gra­da, ko­ji do­la­ze u ime ne­kih par­ti­ja i stra­na­ka. Ovaj Jan­ko­vić, ko­ji na­ja­vlju­je da će ići, da li će on pi­ta­ti. Lju­di gdje su vam Sr­bi”? Gdje su srp­ski za­ro­blje­ni­ci ko­je ste hva­ta­li po okol­nim se­li­ma - upi­tao je Iva­ni­še­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za ubi­je­ne srp­ske za­ro­blje­ni­ke ni­ko ne od­go­va­ra, dok se ci­je­li svi­jet di­gao na no­ge ,,za­to što je stri­je­lja­na gru­pa mu­sli­man­skih rat­nih za­ro­blje­ni­ka”.
Iva­ni­še­vić je pod­sje­tio da su mu­sli­man­ske sna­ge u se­li­ma oko Sre­bre­ni­ce ubi­le ,,na hi­lja­de Sr­ba”, i to dje­cu, že­ne i ne­moć­ne. On sma­tra da ne­ma ni­ka­kve lo­gi­ke u to­me da se ge­no­cid­nim na­zi­va na­rod ko­ji spa­sa­va dje­cu ne­pri­ja­te­lja, dok nje­go­vu vla­sti­tu ubi­ja­ju, te je pod­sje­tio na slu­čaj dva­na­e­sto­go­di­šnjeg dje­ča­ka Meh­me­da­li­je Ah­mi­ća, ko­ji je u ma­ju 1993. go­di­ne go­to­vo iz­go­rio na mu­sli­man­skoj te­ri­to­ri­ji.
Ah­mić je pri­tr­čao hu­ma­ni­tar­noj po­mo­ći, ba­če­noj pa­do­bra­nom u kon­tej­ne­ri­ma ko­ji su bi­li umo­ta­ni flu­o­re­scent­nim i za­pa­lji­vim fo­li­ja­ma, a ne­ko ko je sti­gao sa njim ni­je pa­zio, te je sig­nal­nom ra­ke­tom za­pa­lio tu tka­ni­nu.
Iva­ni­še­vić pod­sje­ća da su ,,Lje­ka­ri bez gra­ni­ca’’ mo­li­li Sr­be da uzmu dje­ča­ka, te da su ga Sr­bi iz Bra­tun­ca pre­u­ze­li, po­zva­li Be­o­grad da po­ša­lje he­li­kop­ter ko­jim je pre­ba­čen na Voj­no­me­di­cin­sku aka­de­mi­ju, gdje se dva­de­se­tak lju­di do­bro­volj­no ja­vi­lo da da ko­žu za pre­sa­đi­va­nje.
“Di­je­te je li­je­če­no dvi­je go­di­ne, iz­li­je­če­no je i vra­će­no po­ro­di­ci. Pa zar na­rod ko­ji je ge­no­ci­dan ta­ko spa­sa­va ne­pri­ja­telj­sku dje­cu? I to na­rod ko­ji je uči­nio to­li­ko da spa­si di­je­te ko­ga nje­go­vi ro­đe­ni ni­su spa­sa­va­li - re­kao je Iva­ni­še­vić, uka­zav­ši da ima još ple­me­ni­tih po­stu­pa­ka če­sti­tih lju­di iz Sre­bre­ni­ce i Bra­tun­ca ko­je su či­ni­li to­kom ra­ta, kao i u ju­lu 1995., a da­nas im se pod­me­će.
( SR­NA)


Ne­i­sti­ne i fal­si­fi­ka­ti

Di­rek­tor In­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje srp­skih stra­da­nja u 20. vi­je­ku oci­je­nio je da su do­ga­đa­ji iz ju­la 1995. go­di­ne u Sre­bre­ni­ci ,,fe­sti­val ne­i­sti­na, fal­si­fi­ka­ta i pod­va­la” u ko­me se stal­no ,,pod­gri­ja­va i vr­ti u krug ono što su na­pra­vi­li me­di­ji i što je u ono vri­je­me bi­lo po­treb­no dr­ža­va­ma ko­je su nas bom­bar­do­va­le”.
-Oni za­ne­ma­ru­ju naj­krup­ni­ju či­nje­ni­cu - a to je da mu­sli­ma­ni ni­su ima­li ci­vil­nih žr­ta­va. Vi­še su ima­li ci­vil­nih žr­ta­va u aten­ta­ti­ma u Pa­ri­zu, Is­tan­bu­lu i Lon­do­nu, ne­go u Sre­bre­ni­ci u ju­lu 1995. go­di­ne - za­klju­čio je Iva­ni­še­vić.