U Polj­skoj je pro­šlog utor­ka pot­pi­som pred­sjed­ni­ka And­že­ja Du­de stu­pio na sna­gu kon­tro­verz­ni za­kon ko­ji kri­mi­na­li­zu­je upo­tre­bu iz­ra­za ,,polj­ski kon­cen­tra­ci­o­ni lo­go­ri” i ka­žnja­va za­tvo­rom do tri go­di­ne sva­ko po­ve­zi­va­nje Polj­ske s Ho­lo­ka­u­stom i zlo­či­ni­ma ko­je su po­či­ni­li na­ci­sti.
Polj­ska je bi­la oku­pi­ra­na i ni­je ima­la ko­la­bo­ra­ci­o­ni­stič­ku vla­du, a žr­tve na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je bro­je se u mi­li­o­ni­ma, pi­še ,,Ju­tar­nji list”.
Ali, do­ka­zi o ko­la­bo­ra­ci­ji sta­nov­ni­štva u pro­go­nu i li­kvi­da­ci­ji tri mi­li­o­na Je­vre­ja ipak su ne­što što se ne mo­že za­ta­ška­ti ni­ka­kvim za­ko­nom.
To, na­rav­no, ne zna­či da ni­je bi­lo Po­lja­ka ko­ji su, po ci­je­nu vla­sti­tog ži­vo­ta, spa­si­li de­se­ti­ne hi­lja­da Je­vre­ja.
Po ovom no­vom za­ko­nu, Polj­ska bi, re­ci­mo, sa­da mo­gla da tu­ži pro­fe­so­ra isto­ri­je na Prin­sto­nu Ja­na Gro­ša ko­ji je u svo­joj knji­zi ,,Ne­ig­hbors” (,,Su­sje­di”, 2001.) do­ka­zao da su u ju­lu 1941. polj­ski sta­nov­ni­ci ma­log mje­sta Jedvabane ubi­li vi­še od hi­lja­du svo­jih su­sje­da Je­vre­ja.
Sve do ta­da zva­nič­na ver­zi­ja tog do­ga­đa­ja bi­la je da su ih po­bi­li Njem­ci. Knji­ga je iza­zva­la ne­vi­đe­ni skan­dal i pri­jet­nje smr­ću auto­ru. Groš no­vi za­kon sma­tra po­ku­ša­jem fal­si­fi­ko­va­nja isto­ri­je Ho­lo­ka­u­sta.
Ti­mo­ti Snaj­der, isto­ri­čar sa Jej­la, sma­tra da je polj­ski za­kon sli­čan za­ko­nu usvo­je­nom u Ru­si­ji pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ko­ji za­bra­nju­je da se go­vo­ri o to­me da je Ru­si­ja bi­la agre­sor kad je 1939. Polj­sku po­di­je­li­la s Nje­mač­kom. Ali, ni­su re­a­go­va­li sa­mo struč­nja­ci, ne­go i po­li­ti­ča­ri, od Be­nja­mi­na Na­tan­ja­hua i Rek­sa Ti­ler­so­na, do li­de­ra EU.
Po­sta­vlja se pi­ta­nje po­sle­di­ca, od opa­sno­sti za slo­bo­du go­vo­ra i na­uč­nih is­tra­ži­va­nja, do otva­ra­nja vra­ta isto­rij­skom re­vi­zi­o­ni­zmu pa i po­ri­ca­nju Ho­lo­ka­u­sta. Za­ni­mlji­vo je da je za­kon iz­gla­san u polj­skom par­la­men­tu 26. ju­la, sa­mo dan pri­je Me­đu­na­rod­nog da­na sje­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta, kad je oslo­bo­đen naj­ve­ći na­ci­stič­ki kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor Aušvic-Bir­ke­nau. Oči­gled­no, mno­gi bi že­lje­li da to po­sta­ne dan za­bo­ra­va. Na­ci­o­na­li­zam i an­ti­se­mi­ti­zam idu ru­ku pod ru­ku.
Hr­vat­skoj s pra­vom sme­ta ne­kad zva­nič­na broj­ka od 700.000 ubi­je­nih ko­ja se ko­ri­sti u Sr­bi­ji. Ali, sa­svim si­gur­no bi­lo bi bo­lje da srp­skoj in­ter­pre­ta­ci­ji isto­ri­je mo­že da se su­prot­sta­vi sop­stve­nim ozbilj­nim is­tra­ži­va­nji­ma, broj­ka­ma i do­ku­men­ta­ci­jom.
Šta uči­ni­ti, na pri­mjer, s po­da­ci­ma Dr­žav­ne ko­mi­si­je za utvr­đi­va­nje žr­ta­va iz 1999. ko­ja je za­klju­či­la da je u Ja­se­nov­cu ubi­je­no sa­mo ne­ko­li­ko sto­ti­na Je­vre­ja i Sr­ba dok su dru­gi po­mr­li od bo­le­sti? Je­su li ti po­da­ci vje­ro­do­stoj­ni?
No, go­vo­ri­ti ozbilj­no o stra­da­li­ma u Ja­se­nov­cu ni da­nas ni­je po­li­tič­ki mo­gu­će, jer je Hr­vat­ska i da­lje ra­za­pe­ta iz­me­đu an­ti­fa­ši­zma i re­vi­zi­o­ni­zma.
Po­vo­dom 27. ju­la, Mi­ni­star­stvo spolj­nih i evrop­skih po­slo­va iz­da­lo je sa­op­šte­nje u ko­jem iz­me­đu osta­log pi­še: ,,Oda­va­njem po­ča­sti svim žr­tva­ma Ho­lo­ka­u­sta osu­đu­je­mo sva­ku po­ja­vu ne­to­le­ran­ci­je, pri­jet­nje ili na­si­lja pre­ma oso­ba­ma ili za­jed­ni­ca­ma, za­sno­va­nu na et­nič­kom po­ri­je­klu ili vjer­skom uvje­re­nju, te ujed­no osu­đu­je­mo bi­lo ka­kav ob­lik po­ri­ca­nja Ho­lo­ka­u­sta”.
Na­rav­no da je ta iz­ja­va pu­ka for­mal­nost, jer s dru­ge stra­ne je­vrej­ska za­jed­ni­ca boj­ko­tu­je zva­nič­nu ko­me­mo­ra­ci­ju, na­ši­ro­ko se to­le­ri­še fa­ši­stič­ki po­zdrav i re­vi­zi­o­ni­zam po­li­ti­ča­ra i jav­nih lič­no­sti, kao i udru­že­nja ko­je za to do­bi­ja­ju no­vac od dr­ža­ve.
Vr­hun­ski je ci­ni­zam da se, pri­tom, Ho­lo­ka­ust u ,,do­ma­ćoj ra­di­no­sti” i ne po­mi­nje.
Pred­sjed­nik Je­vrej­ske za­jed­ni­ce Za­greb Og­njen Kra­us ko­ji go­vo­ri o 80.000 po­pi­sa­nih ime­na žr­ta­va, na­po­mi­nje da se ni­ka­da, ka­da se u Hr­vat­skoj go­vo­ri o Ho­lo­ka­u­stu, ne na­vo­de pri­mje­ri iz Hr­vat­ske, ne­go iz Aušvi­ca.
O Ja­se­nov­cu je na­kon po­sje­te Spo­men-pod­ruč­ju go­vo­rio i di­rek­tor Svjet­skog je­vrej­skog kon­gre­sa za Izra­el Lo­rens Vajn­ba­um, ko­je je do­bro pre­po­znao da pro­blem do­la­zi s vr­ha, a ne od struč­nja­ka.
-Ni­je u pi­ta­nju ne­zna­nje, ne­go ne­ga­ci­ja i za­ma­glji­va­nje... U Hr­vat­skoj je ubi­je­no vi­še od 30.000 Je­vre­ja i to je re­al­nost, ali mno­gi lu­da­ci ne pri­zna­ju da je ta­ko. U Polj­skoj je je­vrej­ska za­jed­ni­ca sa­svim is­ko­ri­je­nje­na, a či­ni­la je 10 od­sto sta­nov­ni­štva... Ako Je­vre­ji osje­ća­ju da ih po­štu­ju i da se sje­ća­ju nji­ho­vih stra­da­nja, to je lak­mus-pa­pir za zdra­vlje dru­štva”.
A da ma­lo bo­lje po­zna­je ov­da­šnju si­tu­a­ci­ju, mo­žda je mo­gao po­me­nu­ti i od­nos pre­ma Sr­bi­ma kao lak­mus-pa­pir zdra­vlja dru­štva vi­še od dvi­je de­ce­ni­je na­kon za­vr­šet­ka ra­ta.
Jer još bi Hr­vat­ska pod pri­ti­skom do­ka­za mo­gla ne­ka­ko i da pri­zna do­ma­ći, ruč­no od­ra­đe­ni Ho­lo­ka­ust nad je­vrej­skim žr­tva­ma. Me­đu­tim, tu po­sto­ji jed­na vra­ški ne­zgod­na okol­nost: u Ja­se­nov­cu su osim Je­vre­ja, ma­sov­no stra­da­li Sr­bi. A oni su de­ve­de­se­tih po­sta­li agre­so­ri. S tim ni jed­na vla­da do­sad ni­je zna­la ni žljle­la da se ozbilj­no po­za­ba­vi. Ne­ma sum­nje da bi i da­na­šnjoj vla­sti do­bro do­šao ne­ki sli­čan za­kon ko­ji bi za­bra­nio po­mi­nja­nje, re­ci­mo, Ja­se­nov­ca kao lo­go­ra smr­ti i za Sr­be - ima ih ko­ji bi to si­gur­no po­zdra­vi­li. At­mos­fe­ra je ta­kva da bi, pod­stak­nut polj­skim pri­mje­rom, ne­ko mo­žda čak ta­ko ne­što i pred­lo­žio, na vla­sti­tu i op­štu sra­mo­tu. Polj­ski slu­čaj je opa­san pre­se­dan, jer ohra­bru­je sve one ko­ji bi ko­me­mo­ra­ci­ju žr­ta­va, da se zlo ne bi po­no­vi­lo, pre­tvo­ri­li u za­bo­rav. Ili ako već za­bo­rav ni­je mo­guć, ba­rem u po­ri­ca­nje su­dje­lo­va­nja u zlo­či­nu. Čak i ako je to put u nje­go­vo mo­gu­će po­na­vlja­nje.
(RTS)


Zgra­ža­va­nje nad iz­lo­žbom

Još je je­dan do­ga­đaj obi­lje­žio Dan sje­ća­nja, do­ga­đaj ko­ji je u Hr­vat­skoj imao znat­no ve­ći od­jek od polj­skog za­ko­na. Ri­ječ je o iz­lo­žbi pod na­zi­vom ,,Ja­se­no­vac - pra­vo na ne­za­bo­rav” ko­ja je po­sta­vlje­na u zgra­di UN u Nju­jor­ku.
Iz­lo­žba je iza­zva­la zgra­ža­va­nje i pro­test hr­vat­ske vla­de ko­ja je op­tu­ži­la Sr­bi­ju da ,,ma­ni­pu­li­še i pla­si­ra la­žne po­dat­ke” - ne na­vo­di se ko­je - a stra­da­nja žr­ta­va u tom usta­škom lo­go­ru ko­ri­sti u ,,pro­pa­gand­ne svr­he”.