U okvi­ru sa­stan­ka mi­ni­sta­ra ze­ma­lja ko­je su kan­di­da­ti za član­stvo u EU 15. i 16. fe­bru­a­ra u So­fi­ji tre­ba da se odr­ži i sa­sta­nak še­fo­va di­plo­ma­ti­ja Grč­ke i Ma­ke­do­ni­je Ni­ko­sa Ko­zi­ja­sa i Ni­ko­le Di­mi­tro­va. To će bi­ti pr­vi for­mal­ni sa­sta­nak o kon­kret­nim rje­še­nji­ma za dvo­i­po­de­ce­nij­ski spor oko ime­na Ma­ke­do­ni­je. Sve ono što se do­sad de­ša­va­lo i o če­mu se pi­sa­lo, uklju­ču­ju­ći i sa­sta­nak dvo­ji­ce pre­mi­je­ra Ci­pra­sa i Za­e­va u Da­vo­su, bi­la je sa­mo pred­i­gra.
Sa­sta­nak Di­mi­trov- Ko­zi­jas odr­ža­će se pod po­kro­vi­telj­stvom me­di­ja­to­ra UN Me­tju Ni­mi­ca i od do­go­vo­re­nog ne­će bi­ti od­stu­pa­nja.
Ati­na je ja­sno ob­ja­sni­la svo­ju po­zi­ci­ju i ona se po­kla­pa s pred­lo­gom Ni­mi­ca ka­ko da se pro­blem ri­je­ši. Iako to u Sko­plju ni­je de­talj­no obra­zlo­že­no, ovaj plan je po­dr­žao i ma­ke­don­ski pre­mi­jer Zo­ran Za­ev.
„Is­pod ži­ta“ su, me­đu­tim, oči­gled­no ne­ke po­zi­ci­je ko­je ma­ke­don­skim gra­đa­ni­ma ni­je su do kra­ja ob­ja­šnje­ne i stva­ra­ju ne­ga­tiv­nu kli­mu.
Na obje stra­ne je po­stig­nut kon­sen­zus da se na po­sto­je­će ime do­da ge­o­graf­ska od­red­ni­ca ( ,,gor­nja’’, ,,sje­ver­na’’, ,,no­va’’, ,,Sko­plje Ma­ke­do­ni­ja’’).
Ali, grč­ka stra­na in­si­sti­ra da se to no­ti­ra i za­pe­ča­ti i ustav­nim pro­mje­na­ma, od­no­sno da se u Usta­vu Ma­ke­do­ni­je ja­sno na­ve­de ko­je je no­vo ime sje­ver­nog su­sje­da i da se no­vom od­red­bom na­gla­si da je to ime za sva­ko­dnev­nu pri­mje­nu, i unu­tar gra­ni­ca Ma­ke­do­ni­je, što prak­tič­no zna­či pre­i­me­no­va­nje sa­da­šnjeg na­zi­va i za do­ma­ću i za ši­ro­ku upo­tre­bu.
Grč­ka, ta­ko­đe, tra­ži da se ustav­nim pro­mje­na­ma od­stra­ni sva­ka mo­guć­nost za ire­den­ti­stič­ke po­zi­ci­je Sko­plja pre­ma ju­žnom su­sje­du. Iako iz­gle­da ne­lo­gič­no da ma­la ze­mlja po­put Ma­ke­do­ni­je, sa sim­bo­lič­nom ar­mi­jom, mo­že te­ri­to­ri­jal­no da ugro­zi Grč­ku, ta dr­ža­va svoj „strah“ ba­zi­ra na vje­kov­nim, do­du­še sa­mo de­kla­ra­tiv­nim te­žnja­ma za uje­di­nje­njem svih dje­lo­va Ma­ke­do­ni­je i na kon­ti­nu­i­ra­noj iko­no­gra­fi­ji ko­ja ja­sno po­ka­zu­je ove te­žnje. Uz to, Grč­ka pam­ti iz­ja­ve pret­hod­nih pre­mi­je­ra iz par­ti­je VMRO-DPMNE, Gru­ev­skog i Ge­or­gi­ev­skog da će na­red­ni kon­gres par­ti­je odr­ža­ti u „oslo­bo­đe­nom So­lu­nu“.
-Da bi se po­sti­glo pra­vič­no rje­še­nje, ova ze­mlja mo­ra da do­ne­se pro­mje­ne u prav­nom po­ret­ku ko­je se od­no­se na ime dr­ža­ve i na nje­ne po­zi­ci­je u od­no­su na su­sjed­ne ze­mlje, uklju­ču­ju­ći re­vi­zi­ju čla­no­va Usta­va ko­ji alu­di­ra­ju na ire­den­ti­zam- ocje­nju­je šef grč­ke di­plo­ma­ti­je Ko­zi­jas. Ko­zi­jas ka­že da to ne mo­ra da se uči­ni od­mah već mo­že i pri­li­kom ma­ke­don­skih evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja. Bi­lo ka­ko bi­lo, to je oba­ve­zu­ju­ća kla­u­zu­la u do­go­vo­ru ko­ji po­dr­ža­va i Ni­mic i zbog ko­je se vla­da u Sko­plju ne osje­ća mno­go pri­jat­no.
Po­seb­no ne šef ma­ke­don­ske di­plo­ma­ti­je Di­mi­trov, ko­ji na ova­kav do­go­vo­ru So­fi­ji tre­ba da sta­vi svoj pot­pis, u pri­su­stvou Ni­mi­ca. I Za­ev i Di­mi­trov su u Sko­plju iz­ja­vi­li da ne do­la­zi u ob­zir ni­ka­kva pro­mje­na Usta­va, jer je Ma­ke­do­ni­ja svo­je­vre­me­no spro­ve­la ustav­ne pro­mje­ne ko­je ga­ran­tu­ju ne­po­vre­di­vost gra­ni­ca či­me su ot­klo­nje­ne sum­nje Grč­ke u ire­den­ti­zam.
Ove iz­ja­ve su, či­ni se, ipak za smi­ri­va­nje do­ma­će jav­no­sti.
Ana­li­ti­ča­ri u Sko­plju ni­je­su ve­li­ki op­ti­mi­sti da će po­sti­za­nje do­go­vo­ra ići ta­ko glat­ko ka­ko to iz­ja­vlju­ju ma­ke­don­ski pre­mi­jer i nje­gov šef di­plo­ma­ti­je. Pri­je sve­ga za­to što je Grč­ka u da­le­ko bo­ljoj po­zi­ci­ji od Ma­ke­do­ni­je.
I pred­lo­zi Ni­mi­ca se ot­pri­li­ke kre­ću u tom prav­cu, pa je bla­ga „de­pre­si­ja“ ma­ke­don­skog še­fa di­plo­ma­ti­je oprav­da­na i po­red osmi­je­ha ko­ji ima na kon­fe­ren­ci­ja­ma za štam­pu kad da­je iz­ja­ve da se ne pre­go­va­ra o pro­mje­ni Usta­va i iden­ti­te­tu.
A.Pi­sa­rev


Re­fe­ren­dum bi is­pro­vo­ci­rao Grč­ku

Du­go­di­šnji pred­sjed­nik ma­ke­don­skog par­la­men­ta i je­dan od naj­i­sku­sni­jih ma­ke­don­skih di­plo­ma­ta iz mi­nu­log pe­ri­o­da Sto­jan An­dov upo­zo­ra­va i na ne­ke ne do kra­ja pro­mi­šlje­ne ko­ra­ke ak­tu­el­ne i pret­hod­ne vla­de u Sko­plju. Tu, pri­je sve­ga, mi­sli na re­fe­ren­dum o po­stig­nu­tom do­go­vo­ru.
-Re­fe­ren­dum oko ime­na, ko­ji ina­če ni­je za­kon­ski oba­ve­zan, mo­že ozbilj­no da is­pro­vo­ci­ra Grč­ku da i ona no­vo ime ili na­ziv sje­ver­nog su­sje­da sta­vi na re­fe­ren­dum pred svo­jim gra­đa­ni­ma. U tom slu­ča­ju, po­zna­va­ju­ći kli­mu u Grč­koj, ne­ma ni­ka­kvih ga­ran­ci­ja da bi i gra­đa­ni Grč­ke ple­bi­sci­tar­no pri­hva­ti­li ta­kvo rje­še­nje. Ako ga od­bi­ju, to bi zna­či­lo vra­ća­nje na po­zi­ci­je od pri­je 25 go­di­na- ka­zao je An­dov za „Dan“.