In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond (IRF), na či­jem je če­lu Zo­ran Vuk­če­vić, biv­ši po­sla­nik DPS-a i je­dan od ključ­nih ak­te­ra afe­re „Sni­mak”, u 2015. go­di­ni po­tro­ši­će 1.750.260 na jav­ne na­bav­ke, što je za 292.160 eura vi­še ne­go 2014. go­di­ne. In­te­re­sant­no je da je IRF pla­ni­rao da za ogla­ša­va­nje i mar­ke­ting po­tro­ši 107.000 eura.
U pla­nu jav­nih na­bav­ki za 2015. go­di­nu, ko­ji pot­pi­su­je Vuk­če­vić, pi­še da će se za uslu­ge ogla­ša­va­nja po­tro­ši­ti 45.000, a uslu­ge ogla­ša­va­nja i mar­ke­tin­ga 62.000 eura i oba iz­dat­ka su pla­ni­ra­na za pr­vi kvar­tal 2015. Za uslu­ge ogla­ša­va­nja pla­ni­ra­ni tro­šak iz­no­sio je 25.000 eura.
Za uslu­ge pro­mo­ci­je za pr­vi kvar­tal 2015. pla­ni­ra­no je da se po­tro­ši 15.000 eura, za šta je u 2014. pla­ni­ra­no 20.000.
Ta­ko­đe, ovaj fond je pred­vi­dio da ove go­di­ne po­tro­ši 120.000 eura za ku­po­vi­nu po­slov­nog pro­sto­ra, a ima­ju u pla­nu da iz­dvo­je 140.000 za iz­ra­du idej­nog rje­še­nja za no­vi po­slov­ni obje­kat IRF-a, a 900.000 za iz­grad­nju no­vog po­slov­nog objek­ta, što je bio za­cr­tan iz­da­tak i pro­šle go­di­ne.
U od­no­su na pro­šlo­go­di­šnji plan, IRF za 2015. pred­vi­đa da pla­ti 3.500 eura za iz­bor cen­tra za po­ha­đa­nje na­sta­ve po­slov­nog en­gle­skog je­zi­ka, dok će za uslu­ge sa­vje­to­va­nja u pod­ruč­ju raz­vo­ja po­slo­va­nja ima­ti tro­šak od 50.000 eura, a on je ra­ni­je bio 60.000.
Pre­ma pla­nu jav­nih na­bav­ki, uslu­ge va­zdu­šnog pre­vo­za za za­po­sle­ne u IRF-u gra­đa­ne će ko­šta­ti 10.000 eura, što je za 3.000 vi­še ne­go u 2014. Osim što su pla­ni­ra­li da vi­še sred­sta­va po­tro­še za avi­on­ske kar­te, sa 7.000 eura na 10.000 po­ve­ćan je i iz­da­tak za tro­ško­ve bi­fea, od­no­sno za ku­po­vi­nu bez­al­ko­hol­nih na­pi­ta­ka, ka­fe i ča­ja.
Fond je pla­ni­rao da ove go­di­ne po­tro­ši 27.700 eura za na­do­grad­nju mre­žne in­fra­struk­tu­re, od­no­sno na raz­voj bez­bje­do­no­sne opre­me, an­ti­vi­ru­se za kom­pju­te­re 5.000, za agen­ci­je za or­ga­ni­za­ci­ju tim bil­din­ga za za­po­sle­ne IRF-a 30.000, a za odr­ža­va­nje li­cen­ci­ra­nog soft­ve­ra 33.600 eura.
U pla­nu jav­nih na­bav­ki, ko­ji pot­pi­su­je Vuk­če­vić, na­vo­di se da će se iz­da­tak za uslu­ge ar­hi­va u 2015. po­ve­ća­ti sa 4.200, ko­li­ko je iz­no­sio u 2014, na 6.000 eura. Sve su pri­li­ke da su u Fon­du pla­ni­ra­li da ove go­di­ne pre­vo­de vi­še ne­go la­ni, pa je ta­ko iz­da­tak za uslu­ge pre­vo­đe­nja po­ve­ćan sa 5.000 na 10.000 eura. Za uslu­ge mo­bil­ne te­le­fo­ni­je pla­ni­ran je iz­da­tak od 22.000 eura, za po­prav­ke i odr­ža­va­nje auto­mo­bi­la i go­ri­vo po 10.000, za osi­gu­ra­nje imo­vi­ne i za­po­sle­nih 12.000, a za prav­ne i uslu­ge re­vi­zi­je po 20.000 eura.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić oci­je­nio je za „Dan” da je in­te­re­sant­no da će IRF po­tro­ši­ti pre­ko 100.000 eura za mar­ke­ting, pa se na­da da ta sred­stva ne­će bi­ti u „funk­ci­ji mar­ke­tin­ga za ne­ke pred­sto­je­će par­la­ment­ne iz­bo­re”. Ta­ko­đe, Le­kić is­ti­če da je po­hval­no što Fond svo­je za­po­sle­ne uči en­gle­ski je­zik, ali sma­tra da bi bi­lo do­bro da ih po­ša­lje na kurs ki­ne­skog, jer je ma­lo pre­vo­di­lač­kog ka­dra.
– IRF je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na za­u­zeo zna­čaj­no mje­sto u pru­ža­nju po­dr­ške pu­tem po­volj­nih kre­di­ta ra­znim raz­voj­nim pro­jek­ti­ma. Na­ža­lost, u to­me je bi­lo i do­sta lo­ših pla­sma­na ko­ji su za­vr­ši­li ne­slav­no. Na­i­me, do­sta ko­ri­sni­ka kre­di­ta zbog ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za ras­ki­nu­lo je ugo­vo­re sa IRF-om. Oči­to da je po­li­ti­ka pla­sma­na tih kre­di­ta bi­la na kli­ma­vim post­va­ka­ma, pa je mno­go sred­sta­va za­vr­ši­lo u sa­svim dru­ge na­mje­ne – iz­ja­vio je Le­kić.
Na­vo­di da ima­mo lo­ša is­ku­stva sa po­dr­škom Di­rek­ci­je ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća.
– Po­volj­na sred­stva ko­je IRF da­je po­treb­no je na tran­spa­ren­tan i ja­san na­čin pla­si­ra­ti i iz njih ubi­ra­ti po­volj­ne eko­nom­ske efek­te. Na­rav­no da je na­čin do­dje­le kre­di­ta po­treb­no oslo­bo­di­ti po­li­tič­kog uti­ca­ja vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je i što pri­je za­bo­ra­vi­ti is­ku­stva ko­je ima di­rek­tor Vuk­če­vić iz afe­re „Sni­mak”. Pro­jek­ti i ide­je bit­ni su pri oda­bi­ru po­dr­ške, a par­tij­ska pri­pad­nost je u eko­no­mi­ji pot­pu­no ne­bit­na – is­ti­če Le­kić.
M.S.


Vuk­če­vić: Na tr­ži­štu za­ra­đu­je­mo i sa­mi tro­ši­mo

Di­rek­tor IRF-a Zo­ran Vuk­če­vić ka­zao je za „Dan” da ni­kom ne bi tre­ba­lo da bu­de čud­no što su po­ve­ća­li pla­ni­ra­ne iz­dat­ke za jav­ne na­bav­ke, jer se oni ne fi­nan­si­ra­ju iz dr­žav­nog bu­dže­ta, te sa­mi na tr­ži­štu obez­bje­đu­ju se­bi no­vac.
– Mi sa­mi na tr­ži­štu za­ra­đu­je­mo i sa­mi tro­ši­mo. Ak­ci­o­nar­sko smo dru­štvo ko­je iz go­di­ne u go­di­nu bi­lje­ži sve bo­lje po­slov­ne re­zul­ta­te i ka­da ima­te vi­še pro­fi­ta vi­še i ra­di­te i ima­te ras­ho­de. Što se ti­če ogla­ša­va­nja i mar­ke­tin­ga tu tro­ši­mo sred­stva, jer mno­ge ogla­se mo­ra­mo da ob­ja­vi­mo u štam­pi ka­ko bi­smo pro­da­li ne­kret­ni­ne ko­je ima­mo – ob­ja­snio je Zo­ran Vuk­če­vić.


Ni­ko ih ne spre­ča­va da na­ba­vlja­ju ne­po­treb­no

Ko­or­di­na­tor is­tra­ži­va­nja u NVO In­sti­tut Al­ter­na­ti­va Jo­va­na Ma­ro­vić is­ta­kla je da pro­ces pla­ni­ra­nja jav­nih na­bav­ki tre­ba da se od­vi­ja na osno­vu po­seb­ne me­to­do­lo­gi­je za po­je­di­ne obla­sti, a ovu fa­zu je neo­p­hod­no in­te­gri­sa­ti u pro­ces pri­pre­me bu­dže­ta.
– Me­đu­tim, u Cr­noj Go­ri ova me­to­do­lo­gi­ja ni­je raz­vi­je­na. Upra­va za jav­ne na­bav­ke je 2013. go­di­ne uka­zi­va­la na to da u prav­cu is­prav­nog i pot­pu­nog pla­ni­ra­nja tre­ba usmje­ri­ti po­ve­ća­ne ak­tiv­no­sti i na­po­re u okvi­ru bu­du­ćih obu­ka za in­sti­tu­ci­je na dr­žav­nom ni­vou. Uče­sta­la je po­ja­va da je ste­pen iz­vr­še­nja pla­na jav­nih na­bav­ki iz­u­zet­no ni­zak. U ne­do­stat­ku od­go­va­ra­ju­ćih pa­ra­me­ta­ra i me­to­do­lo­gi­ja, ne­ma me­ha­ni­zma ko­ji bi spri­je­čio da se pla­ni­ra­ju i na­ba­vlja­ju ne­po­treb­ne uslu­ge i ro­be ili pre­ci­je­nje­ne ko­li­či­ne ro­ba i uslu­ga. U Cr­noj Go­ri i da­lje ne­ma po­ma­ka u prav­cu re­al­ni­jeg i oprav­da­ni­jeg pla­ni­ra­nja, od­no­sno pla­ni­ra­nja za­sno­va­nog na stvar­nim po­tre­ba­ma – iz­ja­vi­la je za „Dan” Ma­ro­vi­će­va.