Po­sla­ni­ci De­mo­krat­skog fron­ta (DF) An­dri­ja Man­dić, Ne­boj­ša Me­do­je­vić, Mi­lan Kne­že­vić i Jan­ko Vu­či­nić pred­lo­ži­li su iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa, ko­jim se de­fi­ni­še ne­za­ko­ni­to ste­če­na imo­vi­na jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Po­sla­ni­ci su pred­lo­ži­li da Skup­šti­na po skra­će­nom po­stup­ku usvo­ji pred­lo­že­ne iz­mje­ne ko­ji­ma se de­fi­ni­še da sva­ki pod­no­si­lac iz­vje­šta­ja o svo­joj imo­vi­ni ga­ran­tu­je pod pu­nom mo­ral­nom, ma­te­ri­jal­nom i kri­vič­nom od­go­vr­no­šću tač­nost i ažur­nost po­da­ta­ka.
Ka­ko pred­la­žu po­sla­ni­ci DF-a, po­re­ska evi­den­ci­ja jav­nih funk­ci­o­ne­ra u smi­slu ovog za­ko­na bi­la bi jav­ni do­ku­ment.
–Sva­ka imo­vi­na ko­ju su jav­ni funk­ci­o­ner i čla­no­vi nje­go­ve uže po­ro­di­ce ste­kli u vri­je­me tra­ja­nja man­da­ta i vr­še­nja jav­ne funk­ci­je, kao i dvi­je go­di­ne na­kon pre­stan­ka vr­še­nja funk­ci­je, a ko­ja ne­ma po­kri­će u pri­ja­vlje­nim pri­ho­di­ma nad­le­žnoj po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji i Ko­mi­si­ji za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa, ili ko­ja ni­je pri­ja­vlje­na kao imo­vi­na jav­nog funk­ci­o­ne­ra i čla­no­va nje­go­ve uže po­ro­di­ce, sma­tra­će se pro­tiv­za­ko­ni­to ste­če­nom imo­vi­nom. Ko­mi­si­ja je du­žna da od­mah oba­vije­sti vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca o sa­zna­nji­ma da po­sto­ji osnov sum­nje o ne­za­ko­ni­to ste­če­noj imo­vi­ni jav­nih funk­ci­o­ne­ra – na­vo­di se u pred­lo­že­nom ak­tu po­sla­ni­ka DF-a.
Oni su pod­sje­ti­li da je Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa vi­še pu­ta mi­je­njan, što, ka­ko sma­tra­ju, po­ka­zu­je da se ra­di o pro­pi­su ko­ji je pod­lo­žan po­li­tič­kom uti­ca­ju in­te­re­sno po­ve­za­nih struk­tu­ra ko­je že­le da sa­ču­va­ju po­sto­je­će me­ha­ni­zme uti­ca­ja.
–Zbog ne­do­stat­ka po­li­tič­ke vo­lje ak­tu­el­ne vla­sti da iz­gra­di i efi­ka­sno pri­mje­nju­je si­stem­ske me­ha­ni­zme za ot­kri­va­nje, kri­vič­no go­nje­nje i pre­su­đi­va­nja u slu­ča­je­vi­ma vi­so­ke ko­rup­ci­je, po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je od­re­đe­ni broj vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra vla­sti zlo­u­po­tri­je­bio svo­je funk­ci­je u ci­lju sti­ca­nja enorm­ne imo­vi­ne u ze­mlji i ino­stran­stvu. Sto­ga ci­je­ni­mo da je kroz iz­mje­ne Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa ne­po­hod­no de­fi­ni­sa­ti me­ha­ni­zme ko­ji će po­mo­ći po­li­ci­ji, po­re­skim or­ga­ni­ma i tu­ži­la­štvu da efi­ka­sni­je lo­ci­ra­ju imo­vi­nu ste­če­nu ko­rup­ci­jom, za ko­ju jav­ni funk­ci­o­ner ne­ma po­kri­će u pri­ja­vlje­nim pri­ho­di­ma ili je uop­šte ni­je ni pri­ja­vio – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju pred­lo­ga za­ko­na.
Pred­la­ga­či su uka­za­li da je ustav­ni osnov za do­no­še­nje ovog za­ko­na za­sno­van na od­red­bi čla­na 16, stav 1, tač­ka 5 Usta­va Cr­ne Go­re ko­jim je pro­pi­sa­no da se za­ko­nom ure­đu­ju pi­ta­nja od in­te­re­sa za Cr­nu Go­ru.
–Ko­rup­ci­ja će uvi­jek cvje­ta­ti u mra­ku to­ta­li­ta­ri­zma, auto­ri­tar­no­sti i dik­ta­tu­re, da­kle u onim re­ži­mi­ma ko­ji vlast da­ju is­klju­či­vo ma­nji­ni ko­ja ne po­la­že ra­ču­ne ni­ko­me. Po de­fi­ni­ci­ji, ap­so­lu­ti­zam i dik­ta­tu­ra ve­za­ni su ma­njim bro­jem etič­kih ob­zi­ra ne­go de­mo­kra­ti­ja – ci­ti­ra­li su pred­la­ga­či do­bit­ni­ka No­be­lo­ve na­gra­de Oska­ra Ari­ja­sa San­če­za.
U obra­zlo­že­nju pred­lo­ga za­ko­na ko­ji su če­tvo­ri­ca po­sla­ni­ka DF-a do­sta­vi­li pred­sjed­ni­ku Skup­šti­ne na­vo­di se da je ne­pri­stra­nost u oba­vlja­nju jav­nih po­slo­va, ko­ji se oba­vlja­ju u op­štem in­te­re­su, pret­po­stav­ka pra­ved­nog i za­ko­ni­tog ustroj­stva dr­žav­ne vla­sti.
–Pra­te­ći raz­voj me­ha­ni­za­ma, pro­ce­du­ra i in­sti­tu­ci­ja ko­je nad­gle­da­ju zlo­u­po­tre­be vla­sti, mo­že se za­klju­či­ti da je raz­voj de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja u ze­mlja­ma raz­vi­je­ne de­mo­kra­ti­je iden­ti­čan raz­vo­ju si­ste­ma kon­tro­le. Me­đu­tim, kao što Ari­jas uka­zu­je, ko­rup­ci­ja se naj­bo­lje mo­že raz­ot­kri­ti i na­pa­sti u de­mo­kra­ti­ji. „Ko­rup­ci­ja mo­že bi­ti sa­gle­da­na i uni­šte­na je­di­no u am­bi­jen­tu plu­ra­li­zma, to­le­ran­ci­je, slo­bo­de go­vo­ra i bez­bjed­no­sti po­je­din­ca, a ta­kav am­bi­jent sa­mo de­mo­kra­ti­ja mo­že ga­ran­to­va­ti.” Pro­ces kon­so­li­do­va­nja de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja i de­mo­krat­skog dru­štva je te­žak i du­go­tra­jan, a ko­rum­pi­ra­ni re­žim, ili čak i uti­sak da je re­žim ko­rum­pi­ran, mo­že uspo­ri­ti ili čak pre­sje­ći taj pro­ces. Ko­rup­ci­ja ima dva ob­li­ka: jed­no je „ve­li­ka ko­rup­ci­ja”, ko­jom se ba­ve eli­te, a dru­go je „ma­la ko­rup­ci­ja”, ko­jim se ba­ve bi­ro­kra­te. Oba ta ob­li­ka su štet­na za de­mo­kra­ti­ju, ali ve­li­ka ko­rup­ci­ja mo­že bi­ti na­ro­či­to te­žak pro­blem za­to što stva­ra i pod­sti­če op­štu at­mos­fe­ru ci­ni­zma i pre­pu­šta­nja hi­ro­vi­ma. U su­šti­ni, ve­li­ka ko­rup­ci­ja pri­zi­va i ma­lu. Du­go­roč­na kom­bi­na­ci­ja tih dvi­ju vr­sta ko­rup­ci­je mo­že do­ve­sti do eko­nom­ske, so­ci­jal­ne i po­li­tič­ke pa­ra­li­ze. Iz tog raz­lo­ga, na­po­ri za bor­bu pro­tiv ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­ne ko­rup­ci­je mo­ra­ju uda­ra­ti pr­vo i naj­ja­če u sam vrh vla­sti – pi­še u ora­zlo­že­nju pred­lo­ga za­ko­na.
Pred­la­ga­či sma­tra­ju da Skup­šti­na mo­ra bi­ti uklju­če­na u sva­ki na­pad na ko­rup­ci­ju.
–Za­ko­no­dav­na vlast je onaj pre­sud­ni stub na ko­ji se mo­ra osla­nja­ti cje­lo­kup­na bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je, i ve­li­ke i ma­le. Na­i­me, Skup­šti­na će raz­ma­tra­ti i usva­ja­ti an­ti­ko­rup­ci­o­ne za­ko­ne, a i nad­gle­da­ti Vla­du. Za­ko­no­dav­ci mo­gu pod­sti­ca­ti svi­jest gra­đa­na o vi­so­koj ci­je­ni ko­rup­ci­je i o na­či­ni­ma bor­be pro­tiv nje. Me­đu­tim, da bi oni tu bor­bu efekt­no vo­di­li, pr­vo mo­ra­ju da po­či­ste sop­stve­ne ku­će. U tom ci­lju, mo­ra­ju us­po­sta­vi­ti stan­dar­de slu­žbe­nog po­na­ša­nja ko­ji će oba­ve­zi­va­ti njih sa­me, da­kle pra­vi­la ko­ja ski­ci­ra­ju i pod­sti­ču is­prav­no po­na­ša­nje. Stan­dar­di ugra­đe­ni u ta pra­vi­la od­ra­ža­va­ju kon­sen­zus dru­štve­nih oče­ki­va­nja, a bez to­ga za­ko­no­dav­ci ne­ma­ju či­me da se ru­ko­vo­de u svom po­na­ša­nju, a ni jav­nost ne­ma na osno­vu če­ga da mje­ri po­na­ša­nje svo­jih pred­stav­ni­ka – uka­za­li su pred­la­ga­či iz­mje­na Za­ko­na.
A.T.


Mi­ni­ma­li­zo­va­ti ne­po­šte­no po­na­ša­nje

Pred­la­ga­či sma­tra­ju da se mo­ra stvo­ri­ti skup stan­dar­da ko­ji pro­pi­su­ju ka­ko se funk­ci­o­ne­ri mo­ra­ju po­na­ša­ti, kao i na­čin nji­ho­vog spro­vo­đe­nja, „ka­ko bi se mi­ni­ma­li­zo­va­lo ne­po­šte­no po­na­ša­nje u vr­še­nju jav­nih funk­ci­ja“.
–Pro­blem ni­je u to­me da su po­li­ti­ča­ri i funk­ci­o­ne­ri ne­iz­bje­žno ko­rum­pi­ra­ni, ni­ti da to mo­ra­ju ne­iz­bje­žno po­sta­ti, ne­go pri­je u to­me da ih pri­ro­da nji­ho­ve po­zi­ci­je u dru­štvu stal­no ba­ca u te­ške etič­ke di­le­me. Oni mo­ra­ju stal­no da do­no­se od­lu­ke pri ko­ji­ma se opre­dje­lju­ju iz­me­đu dva ili vi­še su­prot­sta­vlje­nih in­te­re­sa – na­ci­o­nal­nih, svo­je iz­bor­ne je­di­ni­ce, po­li­tič­kih i lič­nih. Tu te­ško­ću po­ja­ča­va či­nje­ni­ca da ve­ći­na funk­ci­o­ne­ra ima i ne­ke svo­je po­slov­ne in­te­re­se u pri­vat­nom sek­to­ru, zbog če­ga vje­či­to „mi­je­nja­ju ka­pe” na svo­joj gla­vi, na­stu­pa­ju­ći sad kao no­si­o­ci jed­nog, po­tom kao no­si­o­ci dru­gog, i ta­ko bez pre­stan­ka. Osim to­ga, na funk­ci­o­ne­re in­ten­ziv­no mo­tre me­di­ji, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, i uop­šte jav­nost –uka­zu­ju pred­la­ga­či iz­mje­na Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa.



Ni­jed­na ze­mlja ni­je imu­na na ko­rup­ci­ju

U obra­zlo­že­nju pred­lo­ga za­ko­na na­vo­di se da ne­e­tič­ko po­na­ša­nje ne­ko­li­ci­ne mo­že da ba­ci sjen­ku na ci­je­lu jed­nu in­sti­tu­ci­ju, ko­ja zbog to­ga mo­že da bu­de sa­gle­da­na kao dio pro­ble­ma umje­sto kao dio rje­še­nja. Man­dić, Me­do­je­vić, Kne­že­vić i Vu­či­nić uka­zu­ju da su zlo­u­po­tre­be če­ste u ze­mlja­ma u tran­zi­ci­ji ili u raz­vo­ju, te da ni­jed­na dr­ža­va ni­je imu­na na tu vr­stu pro­ble­ma.
–Na pri­mjer, etič­ki skan­da­li u Ir­skoj i u Uje­di­nje­nom Kra­ljev­stvu do­ve­li su do ma­sov­nih re­for­mi pra­vi­la o par­la­men­tar­noj eti­ci. I ame­rič­ki kon­gres je imao sva­ko­ja­ke skan­da­le, iako ima već vi­še od 200 go­di­na de­mo­krat­ske tra­di­ci­je i kom­plek­sni skup pra­vi­la o eti­ci, smi­šljen da one­mo­gu­ći ne­po­šte­ne rad­nje. U Austra­li­ji, par­la­men­tar­ni etič­ki skan­da­li 1997. i 1998. go­di­ne do­ve­li su do re­kord­no ni­skog po­vje­re­nja jav­no­sti u jav­ne slu­žbe­ni­ke – pod­sje­ća­ju pred­la­ga­či.