Rad­nik ko­ji u Cr­noj Go­ri pri­ma mi­ni­mal­nu za­ra­du od 193 eura ma­nje je pla­ćen od ro­ba u sta­rom Ri­mu ko­jem je go­spo­dar obez­bje­đi­vao smje­štaj, hra­nu, odje­ću i obu­ću, ocje­nju­je za „Dan” Alek­sa Ma­ro­je­vić, pred­sjed­nik re­gi­o­nal­nog cen­tra Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS). Pre­ma ra­ni­jim po­da­ci­ma Po­re­ske upra­ve, oko 40.000 za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri pri­ma mi­ni­ma­lac. Ini­ci­ja­ti­va po­sla­ni­ka Jan­ka Vu­či­ni­ća da se mi­ni­mal­na za­ra­da po­ve­ća na oko 240 eura ni­je na­i­šla na ra­zu­mi­je­va­nje pred­stav­ni­ka vla­da­ju­ćih stra­na­ka, pa nje­gov pred­log za­ko­na o mi­ni­mal­cu ni­je po­sta­vljen ni na dnev­ni red Skup­šti­ne.
Prema poslednjim podacima Monstata, u Crnoj Gori je na kraju 2014. godine bilo zaposleno 215.600 građana, dok je u istom periodu 18.059 radnika, kako kažu u Porsekoj upravi, radilo za minimalac. Na osnovu navedenih činjenica proizilazi zaključak da je svaki 12. radnik radio za minimalnu zaradu.
Cr­na Go­ra te­ži da po­sta­ne član Evrop­ske uni­je, ali je u po­je­di­nim ze­mlja­ma u tom sa­ve­zu mi­ni­mal­na pla­ta rad­ni­ka go­di­šnji do­ho­dak po­je­di­nih gra­đa­na u na­šoj dr­ža­vi. Mi­ni­ma­lac rad­ni­ka u Luk­sem­bu­r­gu je de­set pu­ta ve­ći od cr­no­gor­skog i, pre­ma po­da­ci­ma Euro­sta­ta, iz­no­si 1.920 eura. Je­di­na čla­ni­ca EU ko­ja ima ma­nju mi­ni­mal­nu za­ra­du od Cr­ne Go­re je Bu­gar­ska u ko­joj je naj­ma­nja pla­ta 184 eura. Ka­da se iz­vr­ši uskla­đi­va­nje pre­ma ku­pov­noj mo­ći, raz­li­ke ni­je­su ta­ko ve­li­ke i naj­ni­ža mi­ni­mal­na za­ra­da u EU če­ti­ri pu­ta je ma­nja od naj­vi­šeg mi­ni­mal­ca. Me­đu 22 čla­ni­ce sa mi­ni­mal­nom za­ra­dom de­set ih je u ja­nu­a­ru 2015. ima­lo mi­ni­ma­lac is­pod 500 eura. Naj­ma­nja mi­ni­mal­na za­ra­da u Bu­gar­skoj je 184 eura, Ru­mu­ni­ji – 218, Li­tva­ni­ja – 300, Če­škoj – 332, Ma­đar­skoj – 333, Le­to­ni­ji – 360, Slo­vač­koj – 380, Esto­ni­ji - 390, Hr­vat­skoj – 396 i Polj­skoj - 410. Mi­ni­mal­ne za­ra­de iz­me­đu 500 i 1.000 eura mje­seč­no u ja­nu­a­ru su za­bi­lje­že­ne u Por­tu­ga­lu – 589 eura, Grč­koj – 684, Mal­ti – 720, Špa­ni­ji – 757 i Slo­ve­ni­ji – 791. U se­dam čla­ni­ca EU mi­ni­mal­na za­ra­da je ve­ća od 1.000 eura, a u toj gru­pi su Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, gdje je mi­ni­ma­lac 1.379 eura, u Fran­cu­skoj 1.458, Ir­skoj 1.462 eura, Nje­mač­koj 1.473, Bel­gi­ji i Ho­lan­di­ji po 1.502, a u Luk­sem­bur­gu mak­si­mal­nih 1.923 eura.
Što se re­gi­o­na ti­če, Cr­na Go­ra je re­kor­der po vi­si­ni mi­ni­mal­ca, ako iz­u­zme­mo Hr­vat­sku. Naj­ni­ža za­ra­da u Sr­bi­ji je 174 eura, Ma­ke­do­ni­ji – 131, Al­ba­ni­ji – 149, a Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni 191 euro.
Ma­ro­je­vić po­ja­šnja­va da je mi­ni­mal­na za­ra­da u Sr­bi­ji i Bu­gar­skoj ma­nja ne­go u Cr­noj Go­ri, ali je ku­pov­na moć gra­đa­na u tim ze­mlja­ma ve­ća ne­go kod nas.
– Te dr­ža­ve ima­ju pro­iz­vod­nju i mno­gi po­ljo­pri­vred­ni, od­no­sno pre­hram­be­ni pro­iz­vo­di, kod njih su znat­no jef­ti­ni­ji ne­go kod nas. U Polj­skoj je mi­ni­mal­na za­ra­da 400 eura, a ve­li­ki broj pro­iz­vo­da je du­plo jef­ti­ni­ji ne­go kod nas. Na­še vla­sti se uvi­jek po­re­de sa oni­ma ko­ji su go­ri od nas, ne znam za­što se ne po­re­di­mo sa oni­ma ko­ji su bo­lji. Za­što nam je cilj da bu­de­mo naj­bo­lji me­đu naj­go­ri­ma, a ne da jed­no­stav­no ima­mo vi­sok stan­dard kao što je to slu­čaj sa ve­ći­nom dr­ža­va EU – is­ta­kao je Ma­ro­je­vić.
On ocje­nju­je ne­pojm­lji­vim da nam po­tro­šač­ka kor­pa ko­šta 800, a mi­ni­mal­na za­ra­da ni 200 eura.
– Sa tih 200 eura ne mo­že da se obez­bi­je­di ni osnov­na hra­na za če­tvo­ro­čla­nu po­ro­di­cu, a ne ne­što vi­še. U sta­rom Ri­mu ro­bo­vla­sni­ci su ro­bo­vi­ma obez­bje­đi­va­li smje­štaj, hra­nu, odje­ću i obu­ću, a da­nas ro­bo­vi u Cr­noj Go­ri ko­ji su slo­bod­ni ra­de za 200 eura od ko­jih ne mo­gu da obez­bi­je­de ni­šta od na­ve­de­nog. Zna­či, jef­ti­ni­ji je, uslov­no re­če­no, da­nas rob u Cr­noj Go­ri, ne­go u Ri­mu – sma­tra Ma­ro­je­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma sin­di­kal­ca Kr­sta Pe­jo­vi­ća, mi­ni­mal­ne za­ra­de u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je ni­je­su i ne mo­gu bi­ti ma­tri­ca za mi­ni­mal­nu za­ra­du za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri. Ni­ska mi­ni­mal­na za­ra­da je, ka­ko ka­že, pro­iz­vod sta­nja na­še eko­no­mi­je.
– Ne­do­volj­no se stva­ra­ju no­ve vri­jed­no­sti ko­je bi bi­le osnov za po­ve­ća­nje mi­ni­mal­ca. Ako ne bu­de­mo ima­li pro­iz­vod­nu eko­no­mi­ju, te­ško da će nam EU da­ti ne­što što ni­je za­ra­đe­no. U do­sa­da­šnjim pre­go­vo­ri­ma sa EU ne­ma ri­je­či o po­ve­ća­nju za­ra­da za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri. Mo­ra­mo bi­ti objek­tiv­ni i re­ći da su ova­kvom sta­nju po­sre­do­va­li i efek­ti glo­ba­li­za­ci­je i eko­nom­ska kri­za ko­joj se le­đa ne vi­de. Po­treb­na je re­a­fir­ma­ci­ja pro­iz­vod­nog ra­da – re­kao je Pe­jo­vić.M.S.

Gr­ca­mo u du­go­vi­ma

Šef Klu­ba po­sla­ni­ka Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Go­ran Tu­po­nja ocje­nju­je da vlast ni­je raz­vi­la i stvo­ri­la uslo­ve za raz­voj sna­žni­je eko­no­mi­je. On is­ti­če da su Cr­noj Go­ri neo­p­hod­na no­va rad­na mje­sta, jer sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti vo­di pri­stoj­ni­jem eko­nom­skom sta­tu­su gra­đa­na.
– Ova vlast sve vi­še ži­vi na ra­čun no­vih za­du­ži­va­nja. Po­tro­šnja je da­le­ko iz­nad pri­ho­da i eko­nom­ski po­ka­za­te­lji su ja­ko lo­ši. Dr­ža­va se po­na­ša kao loš koc­kar, uzi­ma no­ve du­go­ve da bi vra­ti­la sta­re. Ne­ma zna­nja ni spo­sob­no­sti da otvo­ri no­va rad­na mje­sta, rad­no spo­sob­ne lju­de ša­lje u pen­zi­ju da bi ri­je­ši­la tre­nut­ni go­ru­ći so­ci­jal­ni pro­blem, a pen­zi­o­ni fond ne mo­že da fi­nan­si­ra sve ve­ći broj pen­zi­o­ne­ra jer je sve ma­nji broj onih ko­ji ra­de i pu­ne taj fond – iz­ja­vio je Tu­po­nja.

Po­tro­šač­ka kor­pa mi­sa­o­na ime­ni­ca

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da iz­nos mi­ni­mal­ne za­ra­de od 193 eura pred­sta­vlja na­pre­dak u od­no­su na ra­ni­je sta­nje, ko­je je sin­di­kat na mi­ši­će uspio da „pro­gu­ra”.
– Ovoj iz­nos je po­mak u od­no­su na pri­ja­šnje sta­nje za­to što po­slo­dav­ci mo­ra­ju da upla­ću­ju do­pri­no­se što do ne­dav­no ni­je bio slu­čaj, pa su se do­pri­no­si za PIO upla­ći­va­ni i na ma­nje iz­no­se. Po­re­di­ti mi­ni­mal­nu za­ra­du sa po­tro­šač­kom kor­pom odav­no je de­pla­si­ra­no. Na­i­me, kor­pa od oko 800 eura na­spram mi­ni­mal­ne za­ra­de od 193 je mi­sa­o­na ime­ni­ca i ne­u­ku­sno je ove dvi­je ci­fre i upo­re­đi­va­ti – ka­zao je Le­kić za „Dan”.