Osni­vač ban­de “Pink Pan­ter”, Ce­ti­nja­nin Raj­ko Ca­u­še­vić jav­no se de­kla­ri­sao kao pr­vi cr­no­gor­ski „lo­pov-džen­tlmen“, pri­zna­ju­ći da je de­ce­ni­ja­ma pljač­kao po Evro­pi i ti­me obez­bi­je­dio luk­su­zan ži­vot. Ne­ka­da ak­ti­vi­sta De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) i oso­ba ko­joj je ak­tu­el­ni pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić uru­čio za­hval­ni­cu za uče­šće u de­mo­krat­skom re­fe­ren­dum­skom pro­ce­su i do­pri­nos ob­no­vi dr­žav­no­sti 21. ma­ja 2006. go­di­ne, sa­da je sa­mo­hra­ni ro­di­telj tro­je dje­ce, ko­ji ži­vi u ku­ći bez vo­de i stru­je. Ne­ka­da­šnji član Li­ber­la­nog sa­ve­za, So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je i DPS-a tvr­di da je za Cr­nu Go­ru ura­dio mno­go i da je dao zna­ča­jan do­pri­nos da bu­de sa­mo­stal­na dr­ža­va, te da je idej­ni vo­đa i tvo­rac kri­mi­nal­ne gru­pe Pink Pan­teri.
Ca­u­še­vić tvr­di u raz­go­vo­ru za “Dan” da ni­ka­da ni­je bio po­li­tič­ki an­ga­žo­van, te da ga dr­žav­ne funk­ci­je ni­ka­da ni­je­su in­te­re­so­va­le jer je, ka­ko ka­že, znao da je lo­pov i kri­mi­na­lac. U svo­joj ko­lek­ci­ji, ka­ko tvr­di, ima fo­to­gra­fi­je sa Đu­ka­no­vi­ćem, Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem, Fi­li­pom Vu­ja­no­vi­ćem, Mi­li­com Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić, Rat­kom Mla­di­ćem i mno­gim dru­gi­ma, ali svo­je kon­tak­te iz pro­šlo­sti, na­vo­di, sa­da ne ko­ri­sti.
Iako ži­vi u ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma, Ca­u­še­vić se, ka­ko ka­že, ni­je obra­ćao za po­moć svom po­zna­ni­ku iz pro­šlo­sti, Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću. Sma­tra da bi, da to za­tra­ži, imao nje­go­vu po­moć, ali da su pro­blem lju­di oko nje­ga.
- Mi­lo bi mi 100 po­sto po­mo­gao. Sa­mo je to nje­go­vo okru­že­nje mno­go ja­da na­pra­vi­lo po Cr­noj Go­ri. To su lju­di ko­ji su kao uz nje­ga – na­veo je on.
Uz Mi­la je, ka­ko ka­že, bio ka­ko bi po­dr­žao pro­je­kat ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re, prog­no­zi­ra­ju­ći ta­da da je to je­di­ni iz­laz za dr­ža­vu.
- Kom­ši­je su me u to vri­je­me zva­le Mi­lo­vim lo­po­vom jer sam sta­vio pla­ka­te „Mi­lo, ta­kav nam tre­baš“. Vi­dio sam da je to je­di­ni pro­je­kat ko­ji mo­že da us­pi­je u glo­bal­noj po­li­ti­ci. Ni­je­smo ima­li dru­gog iz­bo­ra osim da na­pra­vi­mo Cr­nu Go­ru. Istim či­nom, ti­me što smo na­pra­vi­li Cr­nu Go­ru, mi smo na­pra­vi­li i Sr­bi­ju. Da se odr­žao re­fe­ren­dum u Sr­bi­ji, bi­lo bi mno­go onih ko­ji ne bi htje­li. Sr­bi su mo­ja bra­ća. Sr­bi­ji se ti­me uči­ni­lo od­lič­no – ka­zao je u raz­go­vo­ru za “Dan” Ca­u­še­vić.
Ipak, na­po­mi­nje da ne hva­li Mi­la, jer „u nje­go­vom re­ži­mu je­dva pre­ži­vjeh zi­mu“.
- Ima i on stra­šnih gre­ša­ka, a naj­ve­ća mu je ova što či­ni sa mnom, što je ove lo­kal­ne iz DPS-a po­slao da mi po­kra­du sli­ke sa njim – do­da­je Ca­u­še­vić.
Sa­da ne pro­go­zi­ra ta­ko do­bre pri­li­ke za gra­đa­ne Cr­ne Go­re.
- Za­mi­sli­te da maj­ke sa dje­com bje­že iz Cr­ne Go­re. Ja to zo­vem hu­ma­ni­ta­r­nom ka­ta­stro­fom, mi­slim na to što idu iz dr­ža­ve i tra­že hlje­ba ne­gdje po svi­je­tu. Na sce­ni vi­še ni­je­su par­ti­je, već in­te­re­sne za­jed­ni­ce. One sa­mo raz­mi­šlja­ju ko će na ko­ju po­zi­ci­ju po­ći, opo­zi­ci­ja se ma­lo če­pr­ka i ho­će i ne­će. Da me je opo­zi­ci­ja uze­la u to vri­je­me, mo­žda bi i do­bi­la. Me­ne vlast ne in­te­re­su­je, ja sa­mo mo­gu ne­ko­me da bu­dem do­bar sa­vjet­nik. Bio sam ak­ti­vi­sta DPS-a, imao sam član­sku kar­tu ko­ju sam vra­tio – pri­ča Ca­u­še­vić.
Gru­pi po­li­ti­ča­ra ko­joj je dao pod­ru­šku za pro­je­kat ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re pri­klju­čio se, ka­ko tvr­di, sa­mo kao pa­tri­o­ta i ro­do­ljub.
- Me­ne ni­je­su in­te­re­so­va­le funk­ci­je, jer sam znao da sam lo­pov, kri­mi­na­lac. Išao sam za tim pro­jek­tom – ka­že on.
Nje­go­vo vri­je­me je, ka­ko na­vo­di, po­če­lo mno­go pri­je Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
- Dok je Mi­lo ov­dje bio stu­dent i igrao ko­šar­ku, ja sam bio man­gup po Evro­pi. Go­vo­rio sam tri-če­ti­ri je­zi­ka, imao 150 že­na, pet - šest mi­li­o­na u dže­pu. Pri­pa­dao sam lju­di­ma ko­ji su uvi­jek pu­ni pa­ra. Ob­i­šao sam Evro­pu, po­la svi­je­ta. Uslu­gu ko­ju sam na­pra­vio ni­je­sam ura­dio za­to što nje­ga vo­lim, kao ne­ka­kvog vo­đu i slič­no, već ra­di tog pro­jek­ta – is­ta­kao je Ca­u­še­vić.
Na pi­ta­nje da li je DPS po­ma­gao nov­ča­no u kam­pa­nji i ak­tiv­no­sti­ma, on je ka­zao da je u Cr­nu Go­ru do­no­sio hu­ma­ni­tar­nu po­moć.
Pr­vi put je, ka­ko je is­ta­kao, u Cr­noj Go­ri za­vr­šio u za­tvo­ru sa sa­mo 17 go­di­na, a on­da je is­pro­bao ka­ko iz­gle­da ži­vot iza re­še­ta­ka u Nje­mač­koj, Austri­ji, Luk­sem­bur­gu, Ita­li­ji, Fran­cu­skoj, Špa­ni­ji, Šved­skoj, Ho­lan­di­ji... Po­sled­nji put je bio u za­tvo­ru 2013. go­di­ne u Hr­vat­skoj, zbog kra­đe me­dvje­da. Krao je, ka­ko ka­že, sve što je vri­jed­no, a po­seb­no zla­to.
- Sve sam krao, sve što je vri­jed­no, a naj­vi­še zla­to. Za­što? A za­što će ne­ko­me dva ki­la zla­ta oko vra­ta? Da ne­će­te bi­ti ljep­ši? Sta­viš dva ki­la zla­ta na se­be i mi­sliš da si kralj – na­vo­di on.
Za nje­ga je za­tvor sa­svim nor­mal­na stvar.
- Po­sto­ji za­tvor u Fran­cu­skoj ko­ji se zo­ve „San­te“, što zna­či zdra­vlje. Da­kle, za­tvor – opo­ra­vak. Ne­ma že­na, pa­ra, imaš dža­be te­le­vi­zi­ju, vo­du, stru­ju, tri obro­ka. Bio sam u za­tvo­ru i u Nje­mač­koj. Tre­ba­lo je de­be­lo da za­gla­vim, ali ni­je­sam. Tu­ži­lac je tra­žio 15 go­di­na. Ta­da sam re­kao su­di­ji da kra­dem i da ću kra­sti i da ja ni­je­sam bom­bar­do­vao nje­go­vu ze­mlju kao on mo­ju. On me osu­di na se­dam, osam go­di­na. Le­žao sam ne­pu­ne če­ti­ri. Ka­da sam se vra­tio, že­na je tra­ži­la raz­vod bra­ka - jer sam kri­mi­na­lac , a zna­la je do­bro ko sam i šta sam – is­ta­kao je on.
Sa­da nje­gov ži­vot ima dru­gu di­na­mi­ku i već če­ti­ri go­di­ne po­sve­ćen je po­di­za­nju dje­ce. Ca­u­še­vić ka­že da bi iz tre­nut­no te­ške si­tu­a­ci­je mo­gao la­ko iza­ći kad bi „oti­šao va­ni“, ali da to ne mo­že zbog dje­ce i da je zbog njih opre­zan.
Nje­gov plan je, ka­ko je na­ja­vio, da uđe u ri­ja­li­ti Mal­di­vi.
- Idem u ri­ja­li­ti Mal­di­vi, da osvi­je­tlim obraz Cr­no­gor­ci­ma, da se pred­sta­vim kao elit­ni lo­pov-džen­tlmen, po­što u Cr­noj Go­ri ne­ma lo­po­va, svi su fi­ni, ser­da­ri – ka­zao je Ca­u­še­vić.
Is­ti­če da bez ob­zi­ra na to što je naj­ve­ći lo­pov u Cr­noj Go­ri, u svo­joj dr­ža­vi ni­šta ni­je ukrao.
A.T.


Pink Pan­ter­si na­sta­li kao bunt

Go­vo­re­ći i o osni­va­nju ozlo­gla­še­ne gru­pe Pink Pan­ter­i, Ca­u­še­vić , kao nji­hov idej­ni tvo­rac , na­vo­di da su se ofor­mi­ri­li po­sli­je bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
- To smo na­pra­vi­li kao pro­test, od­go­vor oni­ma ko­ji su nam sru­ši­li Ju­go­sla­vi­ju. Mi smo bi­li Ju­go­vi­ći, ži­vje­li smo kao go­spo­da, pa­še. To je bunt pro­tiv Nje­mač­ke, Fran­cu­ske. To ni­je or­ga­ni­za­ci­ja, već uzak krug lju­di. Ova gru­pa je iz­mi­sli­la hi­lja­de na­či­na ka­ko do­ći do nov­ca. Sa­da nas je ve­li­ki broj. Na­pra­vlje­ni smo po si­ste­mu ma­so­na. Da­kle, mi pri­pa­da­mo pra­voj ma­fi­ji. Mi smo pra­va ma­fi­ja. Tu su , pri­je sve­ga , bi­li ve­li­ki pa­tri­o­ti i ro­do­lju­bi iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Re­pu­bli­ke Srp­ske, Bo­sne... – ka­že Ca­u­še­vić.
Do­dao je i da je dvi­je ku­će, ko­je je imao u Pod­go­ri­ci, po­klo­nio biv­šoj su­pu­zi i dje­ci.


Pje­sma za gru­be po­li­ti­ča­re

Raj­ko Ča­u­še­vić na­vo­di da je na­pi­sao i pje­smu.
- Hva­la ti Raj­ko za ne­za­vi­snost, na­ši su dže­po­vi pu­ni, a ti sa tro­je ma­lo dje­ce, bez vo­de, bez stru­je, ubij se, tru­ni. Tvo­ji bi za Cr­nu Go­ru ži­vo­te da­li, a mi smo je pljač­ka­li, špi­ja­li, oti­ma­li, kra­li i si­lo­va­li. Ka­žem im – lju­di, daj­te i me­ni ko­ju mr­vu, za­jed­no će­te sa mnom ugo­je­ni, jad­ni, po­sta­ti hra­na ma­lo­me cr­vu. Ta­kav je Raj­ko, vre­me­nu pr­kos či­ni, jer ni­ka­da ni­je do­zvo­lio se­bi da pla­če, pro­si i da sli­ni – ri­je­či su Raj­ko­ve pje­sme.
Pje­smu je, ka­ko na­vo­di, po­sve­tio lju­di­ma ko­ji su, ka­ko ka­že, gru­bi, bez ob­zi­ra ko­joj po­li­tič­koj par­ti­ji pri­pa­da­ju.