Dan ustan­ka pro­tiv fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i Dan dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re 13. jul obi­lje­žen je ju­če ši­rom Cr­ne Go­re, sa sku­po­va je po­ru­če­no da je u na­šoj dr­ža­vi ži­vio, ži­vi i ži­vje­će an­ti­fa­ši­stič­ki duh i slo­bo­dar­ska tra­di­ci­ja. Cen­tral­na pro­sla­va Da­na dr­žav­no­sti i Da­na ustan­ka cr­no­gor­skog na­ro­da or­ga­ni­zo­va­na je u Lju­bo­ti­nju kod Ce­ti­nja, a upri­li­či­li su je Sa­vez udru­že­nja bo­ra­ca Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog ra­ta i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re i Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje. Pro­sla­vi je pri­su­stvo­vao i pred­sjed­nik dr­ža­ve Fi­lip Vu­ja­no­vić.
Pred­sjed­nik udru­že­nja SUBNOR-a Ce­ti­nja Ste­van Ra­du­no­vić ka­zao je da sa po­no­som i po­što­va­njem tre­ba da se sje­ća­mo 13. ju­la 1941. go­di­ne ka­da se cr­no­gor­ski na­rod di­gao na usta­nak pro­tiv oku­pa­to­ra što je bio pr­vi or­ga­ni­zo­va­ni ot­por u fa­ši­stič­koj Evro­pi. Is­ta­kao je da je cr­no­gor­ski na­rod u an­ti­fa­ši­stič­koj bor­bi sta­jao ra­me uz ra­me sa svim na­ro­di­ma ko­ji su iz­vo­je­va­li po­bje­du ko­jom je Cr­na Go­ra do­bi­la slo­bo­du i rav­no­prav­nost.
Gra­do­na­čel­nik Ce­ti­nja Alek­san­dar Bog­da­no­vić is­ta­kao je da kao što bez 13. ju­la ne bi bi­lo 21. ma­ja, ta­ko bi i bez Lju­bo­ti­nja cr­no­gor­skoj isto­ri­ji ne­do­sta­ja­la sna­žna i ne­za­o­bi­la­zna nit. Pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Mi­lu­tin Si­mo­vić is­ta­kao je da smo an­ti­fa­ši­stič­ki duh i nje­go­ve vri­jed­no­sti sa­ču­va­li i utka­li u te­me­lje na­šeg dr­žav­nog bi­ća.
Or­ga­ni­za­ci­ja bo­ra­ca NOR-a 1941–1945. Pod­go­ri­ca po­lo­ži­la je ju­če vi­je­nac na Spo­me­nik par­ti­za­nu bor­cu na Go­ri­ci či­me su obi­lje­ži­li 13. jul, Dan ustan­ka u Cr­noj Go­ri. Pred­sjed­nik ak­ti­va že­na OB­NOR-a Rad­mi­la Ča­go­ro­vić pod­sje­ti­la je na 13. jul 1941. ka­da su pu­kle pr­ve oslo­bo­di­lač­ke pu­ške na Vir­pa­za­ru, Ko­šća­la­ma, Mi­ši­ći­ma, Če­vu, Bje­lo­pa­vli­ći­ma, a na­red­nih da­na i u dru­gim mje­sti­ma u Cr­noj Go­ri. Pred­sjed­nik or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca 1941–1945. Pod­go­ri­ca Ra­do­ji­ca Ra­do­je­vić sa­op­štio je da je usta­nak po­ni­kao iz bo­ga­tog du­hov­nog ži­vo­ta na­ro­da ko­ji je vje­ko­vi­ma vo­dio bor­bu za slo­bo­du, a ona mu je bi­la vr­hov­no na­če­lo za či­je ostva­re­nje se ni­je ža­lio ni ži­vot.
Vi­je­nac na Spo­me­nik par­ti­za­nu bor­cu na Go­ri­ci po­lo­ži­la je de­le­ga­ci­ja So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je, pred­stav­ni­ci SOB­NOR-a, Ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ni­sta Cr­ne Go­re, kao i de­le­ga­ci­ja Glav­nog gra­da Pod­go­ri­ca.
Oku­plja­njem kod spo­me­ni­ka na Stra­ži­ci, po­la­ga­njem cvi­je­ća na krip­tu pa­lih bo­ra­ca i pod­sje­ća­njem na zna­čaj­na do­ga­đa­nja na taj da­tum i kroz isto­ri­ju, Plje­vlja­ci su obi­lje­ži­li Dan ustan­ka i Dan dr­žav­no­sti.
– Tri­na­e­sti jul naj­svje­tli­ja je lu­ča i sim­bol slo­bo­dar­ske tra­di­ci­je na­šeg na­ro­da i po­sto­ja­no­sti dr­ža­ve Cr­ne Go­re – is­ta­kao je pred­sjed­nik op­šti­ne Plje­vlja Mir­ko Đa­čić.
Pred­sjed­nik bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je Plje­vlja Vi­do­je De­spo­to­vić pod­sje­tio je da je do oslo­bo­đe­nja ze­mlje u bor­bi uče­stvo­va­lo vi­še od se­dam i po hi­lja­da bo­ra­ca plje­valj­skog kra­ja od ko­jih je njih 567 iz­gu­bi­lo ži­vot, a od oku­pa­tor­ske ru­ke stra­da­lo je i oko dvi­je hi­lja­de ci­vi­la. On je ka­zao da je usta­nak bio i od­go­vor na od­lu­ke Pe­trov­dan­ske skup­šti­ne cr­no­gor­skih se­pa­ra­ti­sta na če­lu sa Se­ku­lom Dr­lje­vi­ćem o pro­gla­še­nju Cr­ne Go­re se­pa­rat­nom dr­ža­vom pod pro­tek­to­ra­tom Ita­li­je, što je oka­rek­te­ri­sao kao naj­ve­ću iz­da­ju na ko­ju je na­rod od­mah od­go­vo­rio.
Po­vo­dom Da­na dr­žav­no­sti, de­le­ga­ci­je Voj­ske Cr­ne Co­re, op­šti­ne i nik­šić­kog UB­NOR-a ob­i­šli su ju­če spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma pod Tre­bje­som u Nik­ši­ću gdje su po­lo­ži­li vi­jen­ce. Ta­ko­đe, u Bi­je­lom Po­lju po­lo­že­ni su vi­jen­ci na Spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma na Tr­gu slo­bo­de. Po­red njih cvi­je­će su po­lo­ži­le i de­le­ga­ci­je bo­rač­kih or­ga­ni­za­ci­ja Pi­ro­ta, Knja­žev­ca, Pri­je­po­lja i be­o­grad­ske op­šti­ne Sav­ski ve­nac.
Eki­pa DA­NA


Vla­ho­vić pro­zi­vao cr­kvu i opo­zi­ci­ju

Udru­že­nja bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta, delegacije Voj­ske Cr­ne Go­re i Op­šti­ne Ko­la­šin po­lo­ži­li su ju­če vi­jen­ce na spo­men-kom­pleks na Bre­zi u Ko­la­ši­nu. Tu pri­li­ku je Goj­ko Vla­ho­vić, otac Ve­sne Me­de­ni­ce, pred­sjed­ni­ce Vr­hov­nog su­da, is­ko­ri­stio da pro­zo­ve Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu i dio opo­zi­ci­je, tvr­de­ći da po­ku­ša­va­ju da uz­di­žu čet­nič­ki po­kret, ko­ji on na­zi­va iz­daj­nič­kim. On je ape­lo­vao da se ne do­zvo­li, ka­ko je ka­zao, pre­kra­ja­nje isto­ri­je i mar­gi­na­li­za­ci­ja na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog po­kre­ta. Vla­ho­vić je ka­zao da je „Bre­za zlo­dje­lo čet­nič­kog voj­vo­de Pa­vla Đu­ri­ši­ća” ko­jeg je na­zvao ve­li­ko­srp­skim šo­vi­ni­stom.On je kazao da „čet­ni­čki po­kret uz­di­žu i ve­li­ča­ju po­tom­ci čet­ni­ka dok Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva i ne­ke opo­zi­ci­o­ne par­ti­je to po­ma­žu”.


Če­stit­ke od par­ti­ja

Dan dr­žav­no­sti gra­đa­ni­ma su če­sti­ta­le po­li­tič­ke par­ti­je. Gra­đan­ski po­kret URA, nji­hov op­štin­ski od­bor na Ce­ti­nju je po­vo­dom 13. ju­la or­ga­ni­zo­vao je sim­bo­lič­ni iz­la­zak iz ce­tinj­ske pe­ći­ne u bli­zi­ni ma­na­sti­ra.
– Na ovaj na­čin že­lje­li smo gra­đa­ni­ma da po­ka­že­mo da je na­ša na­mje­ra da Ce­ti­nje iz­ve­de­mo iz mra­ka – re­kao je Pe­tar Glen­dža, pred­sjed­nik URA na Ce­ti­nju.
Gra­đan­ski po­kret URA je če­sti­ta­ju­ći gra­đa­ni­ma Dan dr­žav­no­sti po­ru­čio da su an­ti­fa­ši­zam, ot­por rop­stvu i svim ob­li­ci­ma ne­slo­bo­de i mul­ti­et­nič­ka kom­po­nen­ta bor­be za slo­bo­du, kao ključ­ne vri­jed­no­sti 13. ju­la, ak­tu­el­ne i da­nas. De­mo­kra­te Cr­ne Go­re po­ru­či­le su da je 13. jul po­se­ban da­tum za Cr­nu Go­ru i sve nje­ne gra­đa­ne i zbog to­ga što pred­sta­vlja sim­bol an­ti­fa­ši­zma, ko­ji, osim što je du­bo­ko uko­ri­je­njen u na­rod­no pam­će­nje, oba­ve­zu­je, ka­ko su na­ve­li, sve nas da ne po­klek­ne­mo pred da­na­šnjim is­ku­še­nji­ma. Iz SNP-a Glav­nog gra­da po­ru­či­li su da je usta­nak 13. ju­la do­nio so­ci­jal­no-re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­mje­ne, sa jed­ne, i ostva­re­nje na­ci­o­nal­ne rav­no­prav­no­sti, sa dru­ge stra­ne. Iz Po­zi­tiv­ne su po­ru­či­li da je 13. jul je­dan od naj­zna­ča­ni­jih da­tu­ma u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji, jer ujed­no sim­bo­li­zu­je ute­me­lje­nje dr­ža­ve i nje­nu bor­bu za slo­bo­du i taj da­tum i da­nas oba­ve­zu­je na za­la­ga­nje za pra­va i slo­bo­du sva­kog gra­đa­ni­na.
Iz Bo­šnjač­ke stran­ke is­ti­ču da je bo­šnjač­ki na­rod bio zna­ča­jan dio te­ko­vi­ne an­ti­fa­ši­stič­kog na­rod­nog ustan­ka, da­ju­ći ne­se­bi­čan do­pri­nos ide­ji slo­bod­ne Cr­ne Go­re na či­jim te­me­lji­ma je stva­ra­na mul­ti­et­nič­ka i mul­ti­kul­tu­ral­na dr­ža­va. Cr­no­gor­ska de­mo­krat­ska uni­ja po­ru­či­la je da je 13. jul da­tum ko­ji svi­je­tli vječ­nim sja­jem cr­no­gor­ske slo­bo­de i ne­u­ni­šti­vo­sti dr­ža­ve.