Uva­le Bu­lja­ri­ca, Jaz i Čanj, ušće ri­je­ke Su­to­ri­na, So­li­la i Ko­tor, ul­cinj­ska pla­ža i ušće ri­je­ke Bo­ja­ne sve do ka­na­la Por­to Mi­le­na, obla­sti Her­ceg No­vog, Ba­ra i Ul­ci­nja, ve­ći dio Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va i oba­la otvo­re­nog mo­ra Cr­ne Go­re naj­kri­tič­ni­je su tač­ke za pla­vlje­nje, po­ka­za­la je stu­di­ja CAMP-a (Pro­gram in­te­gral­nog upra­vlja­nja obal­nim pod­ruč­jem Cr­ne Go­re – Co­a­stal Area Ma­na­ge­ment Pro­gram­me). U dru­gom na­ci­o­nal­nom iz­vje­šta­ju o kli­mat­skim pro­mje­na­ma na­vo­di se da jed­na od po­sle­di­ca oto­plja­va­nja je­ste i po­ve­ća­nje ni­voa mo­ra, do če­ga je u naj­ve­ćoj mje­ri do­ve­lo ter­mič­ko ši­re­nje vo­de zbog po­ra­sta tem­pe­ra­tu­re.
Uka­zu­je se da će od pro­jek­to­va­nog po­ve­ća­nja ni­voa mo­ra do kra­ja vi­je­ka oko 75 od­sto bi­ti po­sle­di­ca ter­mič­kog ši­re­nja vo­de, dok će 25 od­sto bi­ti zbog ota­pa­nja gle­če­ra i obla­sti pod vje­či­tim le­dom (Ark­tik, An­tark­tik, Gren­land).
– Po­red po­ve­ća­nja ni­voa mo­ra i to­plje­nja gle­če­ra, po­rast tem­pe­ra­tu­re po­vr­ši­ne mo­ra uti­ca­će i na mor­ske eko­si­ste­me, ri­be i akva-kul­tu­ru, na štet­no cvje­ta­nje al­gi, kao i na po­ve­ća­nje ri­zi­ka po ljud­sko zdra­vlje zbog epi­de­mi­o­lo­ških bak­te­ri­ja, raz­vo­ja pa­to­ge­nih bak­te­ri­ja, što mo­že ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na zdra­vlje lju­di. Po­ve­ća­nje ni­voa mo­ra ima na­ro­čit zna­čaj zbog po­pla­va, ero­zi­je oba­le i ne­sta­ja­nja rav­ne po­vr­ši­ne obal­skog pod­ruč­ja, što je slu­čaj Ade Bo­ja­ne na kraj­njem ju­go­i­stoč­nom pri­mor­ju Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, po­ve­ća­nje ni­voa mo­ra po­ve­ća­va mo­guć­nost po­ja­vlji­va­nja oluj­nih ta­la­sa, pro­do­ra sla­ne vo­de u kop­no i ugro­ža­va­nja obal­skog eko­si­ste­ma i mo­čva­ra – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Po­red pri­rod­nih si­ste­ma, ka­ko se uka­zu­je, vi­so­ki ri­zik od po­pla­va pred­sta­vlja pri­jet­nju ljud­skim ži­vo­ti­ma, imo­vi­ni, tu­ri­zmu, in­fra­struk­tu­ri, sa­o­bra­ća­ju itd.
– Na glo­bal­nom ni­vou, pro­jek­ci­ja po­ra­sta ni­voa mo­ra za 21. vi­jek, uglav­nom zbog ter­mič­kog ši­re­nja oke­a­na, kre­će se u ra­spo­nu 9–88 cen­ti­me­ta­ra – kon­sta­tu­je se u do­ku­men­tu.
Stu­di­jom CAMP pro­jek­ta, ko­ja se ba­vi uti­ca­jem kli­mat­skih pro­mje­na i ra­nji­vo­šću na njih, ura­đe­na je i ana­li­za po­ra­sta ni­voa mo­ra na cr­no­gor­skom obal­nom pod­ruč­ju, a u ob­zir ni­je uzet uti­caj olu­ja (ci­klo­na) i oluj­nih ta­la­sa.
U do­ku­men­tu se na­vo­di da su na osno­vu op­se­žnih ana­li­za pro­iz­i­šle dvi­je naj­va­žni­je pre­po­ru­ke za ve­li­či­nu zo­ne pla­vlje­nja i ra­nji­vo­sti cr­no­gor­ske oba­le.
– U bli­skoj bu­duć­no­sti, u smi­slu ob­u­hva­ta zo­ne pla­vlje­nja te­re­na, tre­ba pri­mi­je­ni­ti sce­na­rio po ko­jem se ni­vo mo­ra po­di­že za 96 cm. Ta pro­jek­ci­ja od­go­va­ra ma­re­o­graf­skim po­da­ci­ma Za­vo­da za hi­dro­me­te­o­ro­lo­gi­ju i se­i­zmo­lo­gi­ju (ZHMS) mje­re­nim na sta­ni­ci u Ba­ru, po ko­ji­ma već sa­da do­la­zi do po­ra­sta ni­voa mo­ra od 69 cm pri­li­kom olu­ja (ci­klo­na), od­no­sno 96 cm ka­da se u ob­zir uzme ka­li­bra­ci­ja ni­voa mo­ra u od­no­su na nor­mal­nu nu­lu Tr­sta od 27 cm. Za po­tre­be ocje­ne ra­nji­vo­sti pod­ruč­ja u smi­slu pro­ši­re­nja obal­nog od­ma­ka, CAMP pro­je­kat pre­po­ru­ču­je, kao naj­re­al­ni­ji i naj­vje­ro­vat­ni­ji, sce­na­rio po ko­me pro­jek­ci­ja po­di­za­nja ni­voa mo­ra iz­no­si 62 cm do kra­ja XXI vi­je­ka. Ovu pre­po­ru­ku po­treb­no je pri­mi­je­ni­ti u svim pro­stor­nim pla­no­vi­ma, uklju­ču­ju­ći i krat­ko­roč­no pla­ni­ra­nje, po­seb­no zbog to­ga što je za pla­ni­ra­nje ur­ba­ni­za­ci­je re­le­van­tan naj­vi­ši ni­vo pri­ti­ska na ži­vot­nu sre­di­nu – na­vo­di se u na­ci­o­nal­nom iz­vje­šta­ju o kli­mat­skim pro­mje­na­ma.
A.T.