Uni­ja po­slo­da­va­ca Cren Go­re (UPCG) oci­je­ni­la je ju­če da su po­slo­dav­ci u po­sled­nje vri­je­me na uda­ru or­ga­ni­zo­va­ne kam­pa­nje i po­seb­no na­gla­še­nog kri­ti­zer­skog od­no­sa pre­ma pri­vred­nim su­bjek­ti­ma, a po­seb­no oni­ma ko­ji po­slu­ju u pri­vat­nom sek­to­ru. Oni na­vo­de da se u me­di­ji­ma po­ja­vlju­je sve ve­ći broj ano­nim­noh is­po­vi­je­sti rad­ni­ka ko­ji se ža­le na mo­bing, dok u sud­skoj prak­si ne­ma ni­ka­kvih po­stu­pa­ka za ista dje­la, po­seb­no pro­tiv pri­vat­ni­ka.
– UPCG ne­ma na­mje­ru da spo­ri ili do­vo­di u pi­ta­nje vje­ro­do­stoj­nost ni­jed­nog na­pi­sa o mo­gu­ćim pri­mje­ri­ma mo­bin­ga i dis­kri­mi­na­ci­je, ali sma­tra štet­nim ocje­ne po ko­ji­ma ne­e­tič­ko i za­kon­ski ne­do­zvo­lje­no po­stu­pa­nje u od­no­si­ma pre­ma za­po­sle­ni­ma pred­sta­vlja tzv. „pra­vi­lo po­na­ša­nja“ po­slo­da­va­ca. Mo­bing i dis­kri­mi­na­ci­ja na ra­du te­me su ko­je ne do­zvo­lja­va­ju ni­ka­kvu ge­ne­ra­li­za­ci­ju. Ako smo do­volj­no is­kre­ni i po­gle­da­mo svo­je okru­že­nje, vr­lo la­ko će­mo pre­po­zna­ti ka­ko one struč­ne, sa­vje­sne, vri­jed­ne i od­go­vor­ne rad­ni­ke, ta­ko i one dru­ge, ne­struč­ne i neo­d­go­vor­ne, ko­ji iz­bje­ga­va­njem ili kr­še­njem rad­nih oba­ve­za, zlo­u­po­tre­bom bo­lo­va­nja i slič­nim ne­sa­vje­snim po­stu­pa­nji­ma na­no­se šte­tu po­slo­dav­cu i či­ta­vom ko­lek­ti­vu, a po­seb­no svo­jim pr­vim ko­le­ga­ma i sa­rad­ni­ci­ma ko­ji, pre­u­zi­ma­ju­ći nji­ho­ve ne­za­vr­še­ne po­slov­ne oba­ve­ze, sno­se do­da­tan te­ret nji­ho­vog ne­ra­da – ka­žu u UPCG.
Oni na­vo­de da naj­ve­ći broj po­stu­pa­nja na re­la­ci­ji po­slo­da­vac-za­po­sle­ni ni­su stvar mo­bin­ga ili dis­kri­mi­na­ci­je, ka­ko se to naj­če­šće pred­sta­vlja jav­no­sti, već ve­o­ma če­sto po­sle­di­ca neo­d­go­vor­nog po­na­ša­nja ili manj­ka vje­šti­na i zna­nja za­po­sle­nog, te ote­ža­nih uslo­va po­slo­va­nja, upit­ne odr­ži­vo­sti pred­u­ze­ća i slič­no.
– Či­ni se da je ugod­ni­je i po­pu­lar­ni­je na­pra­vi­ti kla­sič­nu za­mje­nu te­za i ka­za­ti ka­ko je npr. da­va­nje ot­ka­za (bez za­la­že­nja u raz­lo­ge za do­no­šnje ta­kve od­lu­ke) čin mo­bin­ga, što je ap­surd, ali i po­tvr­da ne­ra­zu­mi­je­va­nja su­štin­skog zna­če­nja poj­mo­va mo­bin­ga i dis­kri­mi­na­ci­je na ra­du. Umje­sto da za­po­sle­ni ko­ji tr­pi mo­bing ili sma­tra da je dis­kri­mi­ni­san, uz po­dr­šku svo­jih sin­di­kal­nih pred­stav­ni­ka, ta­kav slu­čaj pri­ja­vi nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma, on od to­ga od­u­sta­je i od­lu­ču­je se za ano­nim­no obra­ća­nje pu­tem me­di­ja. UPCG pod­sje­ća da rad­ni od­nos po­sto­ji ne sa­mo u pri­vat­nom već i u jav­nom i ci­vil­nom sek­to­ru, te da se naj­vi­še spro­vo­va zbog kr­še­nja rad­nih pra­va po­kre­će pro­tiv dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
M.S.