Kul­tur­no bla­go is­tak­nu­tog cr­no­gor­skog va­ja­ra Mi­ja Mi­ju­ško­vi­ća oli­če­no u ve­li­kom bro­ju skulp­tu­ra u dr­ve­tu, ka­me­nu i bron­zi, kao i broj­na dje­la dru­gih umjet­ni­ka ko­je je po­sje­do­vao traj­no su uni­šte­ni ili se i da­lje uni­šta­va­ju u zgra­di Me­te­o­ro­lo­ške sta­ni­ce u Nik­ši­ću, gdje je ra­dio do pen­zi­o­ni­sa­nja 1992. go­di­ne. Zbog ne­mo­guć­no­sti da po­vra­ti svo­ja dje­la, vi­še­stru­ko na­gra­đi­va­ni umjet­nik pod­nio je tu­žbu pro­tiv Hi­dro­me­te­o­ro­lo­škog za­vo­da (HMZ) za po­vra­ćaj uzur­pi­ra­nih stva­ri i za na­kna­du šte­te za uni­šte­na dje­la. Ali na­kon sko­ro dvi­je de­ce­ni­je spo­re­nja, cr­no­gor­ski su­do­vi su, ka­ko ka­že, ami­no­va­li ne­po­cje­nji­vu šte­tu ko­ja je na­ni­je­ta nje­go­vom umjet­nič­kom stva­ra­la­štvu. Kao re­zul­tat bor­be za po­vra­ćaj svo­jih umjet­nič­kih dje­la i na­kna­de šte­te za uni­šte­no kul­tur­no bla­go, Mi­ju­ško­vić je na­kon sve­ga „du­žan dr­ža­vi”. Ne­dav­no mu je, ka­ko ka­že, sti­gla za­bra­na na pen­zi­ju zbog na­mi­re­nja sud­skih tr­o­ško­va ko­ji su se na­go­mi­la­li to­kom dvo­de­ce­nij­skog spo­ra.
– Na­kon što sam 1992. go­di­ne oti­šao u pen­zi­ju, imao sam ne­ko­li­ko ve­li­kih iz­lo­žbi u zna­čaj­nim ga­le­ri­ja­ma i mu­ze­ji­ma. Ta­da mi je za stva­ra­lač­ki rad i una­pre­đe­nje me­te­o­ro­lo­ške slu­žbe Cr­ne Go­re do­di­je­lje­no i naj­ve­će pri­zna­nje re­pu­bli­ke – Tri­na­e­sto­jul­ska na­gra­da. I upra­vo u tom pe­ri­o­du mi­mo prav­nog osno­va, u Me­te­o­ro­lo­škoj sta­ni­ci, gdje sam ra­dio ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, ni­je oba­vlje­na pri­mo­pre­da­ja kul­tur­nog bla­ga ko­je sam po­sje­do­vao. U me­đu­vre­me­nu su uni­šte­ne mno­ge skulp­tu­re, pri­je svih one ra­đe­ne u dr­ve­tu, pa i ne­ke na­sta­le u bron­zi i ka­me­nu. Ne­sta­le su sli­ke. Uni­šte­ne su ili ne­sta­le mo­ja bi­bli­o­te­ka i ar­hi­va. I osta­tak skulp­tu­ra je ugro­žen... Ta­ko je uni­šten i dio me­ne – pri­ča za „Dan” po­zna­ti cr­no­gor­ski va­jar.
Na­kon du­gog tra­ja­nja po­stup­ka, Osnov­ni sud u Pod­go­ri­ci do­nio je pre­su­du za­sno­va­nu na na­la­zu vje­šta­ka da se Mi­ju­ško­vi­ću is­pla­ti 80.000 eura na ime šte­te ko­ja mu je na­ne­se­na uni­šte­njem umjet­nič­kih dje­la ko­ja su na­kon nje­go­vog pen­zi­o­ni­sa­nja osta­la „iza bra­ve”. Po­stu­pa­ju­ći po žal­bi ta­da­šnjeg HMZ-a, Vi­ši sud je po­ni­štio pre­su­du ni­že sud­ske in­stan­ce, jer na­vod­no tu­že­noj stra­ni ni­je na vri­je­me uru­če­na pre­su­da, i pred­met vra­tio na po­no­vo­no su­đe­nje. Osnov­ni sud je opet do­nio istu pre­su­du sa ro­kom žal­be od 15 da­na. Ka­ko ka­že Mi­ju­ško­vić, HMZ je tek na­kon 30 da­na pod­nio žal­bu, tvr­de­ći da je pre­su­du pri­mio tog da­na.
Vi­ši sud je uva­žio žal­bu i za­ka­zao ras­pra­vu. Po do­la­sku u sud­ni­cu, ka­ko tvr­di Mi­ju­ško­vić, su­di­ja ga je oba­vi­je­stio da su­đe­nja ne­će bi­ti, da je za­vr­še­no i da će o to­me do­bi­ti pi­sa­nu od­lu­ku.
Na­kon 17 go­di­na su­đe­nja, ka­ko po­ja­šnja­va Mi­ju­ško­vić, pri­ku­pi­la se ogrom­na ka­ma­ta i sud­ski tro­ško­vi, pa se „ne­ki pa­tri­o­ta sje­tio da bi dr­ža­vu tre­ba­lo spa­sa­va­ti”. Vi­ši sud je, ka­ko tvr­di, pri­hva­tio žal­bu HMZ-a i pre­i­na­čio pre­su­du.
– Na­kon par da­na od ras­pra­ve, ko­ja se ni­je ni odr­ža­la u Vi­šem su­du, do­bio sam pre­i­na­če­nu pre­su­du pre­ma ko­joj sam ja kriv za sve što mi je uni­šte­no, a na­lo­že­no mi je i da sno­sim tr­o­ško­ve su­đe­nja. Vi­ši sud je utvr­dio da mi je dat dvo­rac kra­lja Ni­ko­le, ko­ji je ne­dav­no ustu­pljen Cr­no­gor­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi, da mi je do­di­je­lje­no 50.000 ma­ra­ka i 30.000 eura. Ne znam ka­ko je mo­gu­će da je jed­na pre­su­da mo­gla bi­ti za­sno­va­na na ta­kvim la­ži­ma, ka­že Mi­ju­ško­vić.
Mi­ju­ško­vić na­vo­di ka­ko je ka­sni­je utvr­dio da je HMZ do­bio pre­su­du istog da­na, da je o to­me iz­va­dio po­tvr­du iz Di­rek­ci­je po­šte, o če­mu je pod­ne­skom oba­vi­je­stio sud, ali je Vi­ši sud sva­ka­ko pre­i­na­čio pre­su­du.
– Po­tom je sve ve­o­ma br­zo od­lu­če­no – po­ni­šta­va­nje dvo­stru­ke pre­su­de Osnov­nog su­da, od­bi­ja­nje re­vi­zi­je i po­tvr­da Vr­hov­nog su­da. I tu ni­je bio kraj. Tri go­di­ne je bi­lo po­treb­no da se ta­ko ne­što iz­mi­sli. A ve­o­ma ma­lo vre­me­na da se do­ne­su ne­shva­tlji­ve od­lu­ke na osno­vu la­žnih kon­sta­ta­ci­ja – tvr­di Mi­ju­ško­vić.
Zbog ne­mo­guć­no­sti da po­vra­ti svo­ju imo­vi­nu i zbog du­gog tra­ja­nja spo­ra, Mi­ju­ško­vić je 2012. go­di­ne pla­ni­rao štrajk is­pred Skup­šti­ne, na­mje­ra­va­ju­ći da vra­ti Tri­na­e­sto­jul­sku na­gra­du ko­ja mu je do­di­je­lje­na. Me­đu­tim, ta­da ga je po­zvao ta­da­šnji mi­ni­star kul­tu­re Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić i oba­vi­je­stio da bi pred­sjed­nik dr­ža­ve Fi­lip Vu­ja­no­vić že­lio da ga pri­mi na sa­sta­nak.
Na sa­stan­ku kod Vu­ja­no­vi­ća, ko­jem je pri­su­stvo­vao i Mi­ću­no­vić, Mi­ju­ško­vić je iz­nio svoj pro­blem. To­kom su­sre­ta mu je obe­ća­no da će sve bi­ti ri­je­še­no, ali po­sli­je go­di­nu sta­nje je bi­lo isto.
Do­bi­jao je, ka­ko se pri­sje­ća, obe­ća­nja i od ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Ustav­nog su­da da će pred­met bi­ti pri­o­ri­tet­no ri­je­šen, ali je u me­đu­vre­me­nu pro­mi­je­nje­na su­dij­ska gra­ni­tu­ra, na­kon če­ga je do­ni­je­ta pre­su­da ko­jom je ami­no­va­na šte­ta na Mi­ju­ško­vi­će­va dje­la.
Na­kon sve­ga, ka­ko ka­že, tra­ži da mu se vra­ti nje­go­vih 100 sli­ka iz Me­te­o­ro­lo­ške sta­ni­ce.
– Ga­dio sam se ova­kvih stva­ri i ni­je­sam htio da pri­čam o ovo­me na ova­kav na­čin. Že­lio sam da pri­čam o ono­me što u 84. go­di­ni i da­lje ra­dim po ci­je­li dan. Sma­tram da ovo sve ne­ma ve­ze s po­li­ti­kom, ne­go sa bi­tan­ga­ma. Me­ni ne tre­ba tih 80.000 eura, ali mi tre­ba ono što sam stva­rao svo­jim ru­ka­ma. Gnu­šao sam se ova­kvih raz­go­vo­ra jer sam svoj kraj i ze­mlju uvi­jek pred­sta­vljao na naj­bo­lji na­čin – ob­ja­šnja­va on. Na pi­ta­nje za­što ni­je pod­nio pred­stav­ku Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va, Mi­ju­ško­vić ka­že da ni­je htio.
– Gdje god da sam išao ja sam naj­ljep­še pri­čao o svo­joj dr­ža­vi – kaže on.A.T.


Iz­gra­dio me­te­o­ro­lo­ški op­ser­va­to­rij

Po­zna­ti va­jar Mi­ju­ško­vić ob­ja­šnja­va da je za vri­je­me svog ra­da u Me­te­o­ro­lo­škoj sta­ni­ci do­bro­volj­nim ra­dom na go­loj le­di­ni, u ka­me­nja­ru iz­nad Nik­ši­ća, iz­ra­dio me­te­o­ro­lo­ški op­se­r­va­to­rij. Od ce­tinj­skog sa­lo­na, ko­ji je, ka­ko ka­že, bio ju­go­slo­ven­skog ran­ga, do­bio je dvi­je na­gra­de. Na­gra­de je do­bio i od gra­do­va Nik­šić i Ce­ti­nje, a do­bit­nik je Tri­na­e­sto­jul­ske na­gra­de. Za vri­je­me dvo­go­di­šnjeg vr­še­nja funk­ci­je vr­ši­o­ca du­žno­sti di­rek­to­ra HMZ-a, iz­gra­dio je sta­ni­ce u Bu­dvi, Her­ceg No­vom i Ža­blja­ku.


Uza­lud se obra­ćao Mi­lu

Mi­ju­ško­vić se u vi­še na­vra­ta obra­ćao pred­sjed­ni­ku dr­ža­ve Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću, pred­sjed­ni­ku Vla­de Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, Mi­ni­star­stvu kul­tu­re, Vr­hov­nom su­du, ali od­go­vo­re ni­ka­da ni­je do­bio.
Sa­da, ka­ko ka­že, go­to­vo usa­mljen, ra­di po ci­je­li dan, po­ku­ša­va­ju­ći da na­kon pro­tje­ri­va­nja iz Nik­ši­ća stvo­ri no­vi „mu­zej ka­me­na”.
U pi­smu ko­je je po­slao pred­sjed­ni­ku Vla­de Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, Mi­ju­ško­vić je pi­tao ka­ko je mo­gu­će da „je­dan Vi­ši sud iz­no­si i pre­su­di ta­kve la­ži”. U jed­nom od do­pi­sa ko­je je po­slao Vu­ja­no­vi­ću i Đu­ka­no­vi­ću na­veo je da je ta­kvo po­stu­pa­nje ne­do­stoj­no pre­ma bi­lo ko­jem čo­vje­ku ne­ve­za­no za to ko­li­ko je na­gra­da do­bio me­đu ko­ji­ma i Tri­na­e­sto­jul­sku. Uka­zao je da je Vi­ši sud usvo­jio žal­bu HMZ-a, iako je, ka­ko na­vo­di, pi­smo di­rek­ci­je po­šte po­tvr­di­lo da je pre­su­da ovom pred­u­ze­ću uru­če­na istog da­na ka­da je upu­će­na iz Osnov­nog su­da. Na­veo je da je me­te­o­ro­lo­ški op­ser­va­to­rij ko­ji je po­di­gao iz­nad Nik­ši­ća po­sje­tio ve­li­ki broj is­tak­nu­tih go­sti­ju, me­đu ko­ji­ma pje­sni­ci Ve­sna Pa­run, Bra­no Pe­tro­vić, Slo­bo­dan Mar­ko­vić, Pol Fi­li­po iz Une­ska.


Vi­ši sud bez ko­men­ta­ra

Iz Vi­šeg su­da ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja u ve­zi Mi­ju­ško­vi­će­vog slu­ča­ja. Iz te sud­ske in­stan­ce ni­je­su po­ja­sni­li na osno­vu če­ga je sud za­klju­čio da su Mi­ju­ško­vi­ću „do­di­je­lje­ni dvo­rac Kra­lja Ni­ko­le, 50.000 mar­a ka i 30.000 eura”.