Ro­mi u Cr­noj Go­ri po­sta­li su svje­sni da su ugo­vo­re­ni bra­ko­vi ne­za­ko­ni­ti i po­če­li su da stra­hu­ju od hap­še­nja zbog če­ga se če­sto de­ša­va da pri­ja­ve da im je kćer­ka po­bje­gla od ku­će, a ustva­ri su je uda­li, upo­zo­ra­va za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca NVO Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi (CŽL) Aida Pe­tro­vić. Po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke do ko­jih je CŽL do­šao obi­la­ze­ći rom­ske po­ro­di­ce, Pe­tro­vić ka­že da se rom­ske dje­voj­či­ce i da­lje uda­ju i sa 12 go­di­na, za iz­no­se od 500 do 10.000 eura, te da i one sa­me, sma­tra­ju da je sra­mo­ta da idu u ško­lu već da tre­ba da bri­nu o mu­žu i dje­ci.
Pe­tro­vi­će­va is­ti­če da na „ci­je­nu” uti­če to da li je dje­voj­či­ca već uda­va­na ili ima di­je­te, što sni­ža­va ci­je­nu na 300 do 500 eura, a ako je ne­vi­na i ra­ni­je ni­je ima­la mom­ka do­bi­ja se se­dam, osam pa i 10 hi­lja­da eura.
Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi pod po­kro­vi­telj­stvom UNI­CEF-a re­a­li­zu­je pro­je­kat ,,In­klu­zi­ja rom­skih že­na i dje­vo­ja­ka u Cr­noj Go­ri” za­jed­no sa Cr­ve­nim kr­stom, žen­skom RAE mre­žom „PR­VA“ i Prav­nim cen­trom.
– Već smo ima­li pr­ve ra­di­o­ni­ce i do­bi­li smo no­va sa­zna­nja o rom­skim za­jed­ni­ca­ma. Su­sre­ta­li smo se kao i ra­ni­je sa dje­voj­či­ca­ma ko­je su ško­lu na­pu­sti­le na­kon par raz­re­da i ko­je sma­tra­ju da sa 14 go­di­na tre­ba da su već uda­te i da ra­đa­ju. Ka­da im mi ka­že­mo da to ni­je is­prav­no i da tre­ba da se ško­lu­ju, one nas po­sma­tra­ju kao ne­mo­ral­ne – na­vo­di Pe­tro­vi­će­va.
Ona is­ti­če da su dva li­ca osu­đe­na za tra­fi­king, od­no­sno ugo­vo­re­ne bra­ko­ve, tre­nut­no na oslu­že­nju ka­zne, te da je to ima­lo jak od­je­k u rom­skoj za­jed­ni­ci. U pi­ta­nju je jed­na že­na ko­ja je osu­đe­na na če­ti­ri mje­se­ca i mu­ška­rac ko­ji će u za­tvo­ru pro­ve­sti dva mje­se­ca.
– Ro­mi su shva­ti­li da su ugo­vo­re­ni bra­ko­vi ne­za­ko­ni­ti i sa­da se pri­bje­ga­va no­voj prak­si. Obič­no ka­žu da im je kćer­ka po­bje­gla, da se za­lju­bi­la, pa tra­že po­moć. Mi smo za­i­sta mi­sli­li da je to ta­ko i da dje­voj­či­ce stvar­no bje­že. Me­đu­tim, sve je po­sta­lo sum­nji­vo ka­da su ta bje­ža­nja po­sta­la ja­ko če­sta i ka­da su ro­di­te­lji po­če­li da nas zo­vu, tra­že po­moć. Ka­da mi ka­že­mo da tre­ba da po­đe­mo u po­li­ci­ju on­da oni ka­žu da ne zna­ju gdje im je di­je­te. Do­bro je da ba­rem po­sto­ji svi­jest da mo­gu za to i da od­go­va­ra­ju, ali je pro­blem što oni lop­tu pre­ba­cu­ju na svo­ju dje­cu, kao da su ona kri­va za sve. Mo­ra­mo ra­di­ti na obra­zo­va­nju že­na ka­ko bi shva­ti­le da ni­je nor­mal­no da se uda­ju ma­lo­ljet­ne. To je ipak du­go­ro­čan po­sao ko­ji se ne mo­že za­vr­ši­ti pre­ko no­ći – na­gla­ša­va Pe­tro­vi­će­va.
Na pi­ta­nje ka­ko iz­gle­da ži­vot dje­voj­či­ca ko­je stu­pe u ugo­vo­re­ni brak, Pe­tro­vi­će­va ka­že da su iz raz­go­vo­ra sa ma­lo­ljet­ni­ca­ma za­klju­či­li da su one ustva­ri ro­bo­vi.
– Te dje­voj­či­ce mo­ra­ju pr­ve da usta­nu, po­sled­nje da li­je­žu u kre­vet, da či­ste, ku­va­ju i slu­že sva­kog čla­na do­ma­ćin­stva. Oba­ve­zne su da vr­še na­klon svim uku­ća­ni­ma i lju­be im ru­ke. Sve­kar i sve­kr­va se po­seb­no po­štu­ju, nji­ma i no­ge mo­ra­ju da pe­ru, a on­da i osta­lim u ku­ći. Bu­kval­no mo­ra­ju da ra­de sve, pa ako im ne­ko tra­ži ča­šu vo­de one mo­ra­ju da je pri­ne­su, ako im na­re­de da če­ka­ju po­red i to ne­ke ra­de. To je rop­ski po­lo­žaj ko­ji se mi­je­nja ro­đe­njem pr­vog dje­te­ta. Ka­da ro­de di­je­te on­da im je lak­še – ka­za­la je Pe­tro­vi­će­va.
Rom­ki­nje u Cr­noj Go­ri sa sve­ga 36 go­di­na po­sta­ju ba­ke jer nji­ho­vi si­no­vi sa 15-16 go­di­na već do­bi­ja­ju dje­cu.
– Ima­li smo neo­bi­čan slu­čaj pri­li­kom obi­la­ska rom­skih po­ro­di­ca na sje­ve­ru – že­na od 36 go­di­na ko­ja je dr­ža­la be­bu pred­sta­vi­la nam je svo­ju sna­hu. Ka­za­la sam da je baš li­je­po što je ba­ka uze­la unu­ka da od­mi­je­ni maj­ku, na šta mi je ona od­go­vo­ri­la da to ni­je nje­no unu­če ne­go njen sin. Su­šti­na je u to­me da ta nje­na sna­ha sa 16 go­di­na ima već če­tvo­ro dje­ce, od ko­jih je jed­no ro­đe­no u isto vri­je­me ka­da se i sve­kr­va po­ro­di­la, a pe­to je već u sto­ma­ku. Zna­či stric i bra­ta­nac su vr­šnja­ci, s tim što je bra­ta­nac mo­žda i sta­ri­ji od stri­ca – pri­sje­ća se Pe­tro­vi­će­va.
M.S.

Pro­da­ju že­lje­zo pa ku­pu­ju dro­gu
Pro­blem nar­ko­ma­ni­je ne za­o­bi­la­zi ni Ro­me, upo­zo­ra­va­ju u Cr­no­gor­skom žen­skom lo­bi­ju. Aida Pe­tro­vić ka­že da su ima­li slu­ča­je­ve ne­ko­li­ko že­na i dje­vo­ja­ka ko­je su se ža­li­le da u po­ro­di­ci ima­ju za­vi­sni­ke.
– Ti lju­di kon­zu­mi­ra­ju nar­ko­ti­ke, al­ko­hol, ta­ble­te... No­vac za opi­ja­te obez­bje­đu­ju ta­ko što pro­da­ju že­lje­zo ili ne­gdje nad­ni­če, a ra­de i kao di­le­ri. Ima slu­ča­je­va da su za­in­te­re­so­va­ni i za li­je­če­nje. Me­đu­tim, za to je po­tre­ban no­vac, kao i ve­li­ka vo­lja – za­klju­ču­je Pe­tro­vić.

U osmom raz­re­du, a po­lu­pi­sme­ni
Pe­tro­vi­će­va pod­sje­ća da su do­sta­vlja­li do­pis Mi­ni­star­stvu pro­svje­te ka­ko bi se vi­še pa­žnje po­sve­ti­lo kva­li­te­tu obra­zo­va­nja Ro­ma.
– Ima dje­ča­ka i dje­voj­či­ca ko­ji su u sed­mom ili osmom raz­re­du ali ne zna­ju do­bro da pi­šu, ili slu­čaj da di­je­te u osmom raz­re­du ne zna ta­bli­cu mno­že­nja. Tre­ba­lo bi po­ra­di­ti na kva­li­te­tu, ni­je bi­tan sa­mo broj rom­ske dje­ce u ško­la­ma, tre­ba­lo bi da oni za­i­sta ne­što na­u­če – po­ru­ču­je Pe­tro­vi­će­va.