Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je od­li­ko­vao je ju­če aka­de­mi­ka prof. dr Ka­pla­na Bu­ro­vi­ća zlat­nim li­kom Sve­tog Pe­tra Dru­gog Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca.
Bu­ro­vić je knji­žev­nik, pu­bli­ci­sta i is­tra­ži­vač, po­zna­ti evrop­ski al­ba­no­log i bal­ka­no­log. Po­ča­sni je član Aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti al­ban­skih in­te­lek­tu­a­la­ca, a član je Sa­ve­za knji­žev­ni­ka Al­ba­ni­je i Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re. Uru­ču­ju­ći or­den i gra­ma­tu, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ta­kao je za­hval­nost Bu­ro­vi­ću na žr­tvi i bla­go­dar­no­sti Bo­gu, prav­di vje­ri i isti­ni bo­ži­joj. Pod­sje­tio je na Bu­ro­vi­će­vo de­ce­nij­sko stra­da­nje u za­tvo­ri­ma ko­mu­ni­stič­kih vla­sti Al­ba­ni­je i Ju­go­sla­vi­je, kao i na nje­gov knji­žev­ni i is­tra­ži­vač­ki opus.
– Či­tav ži­vot ste se žr­tvo­va­li i po­tru­di­li se pre­ma mo­ći­ma ko­je vam je Go­spod po­da­rio da bu­de­te ži­vi svje­dok. Po­sled­nja knji­ga ne­ka vam ni­je po­sled­nja. Da­će Bog, bi­će ih još. Knji­ga o Ska­dru ve­o­ma je dra­go­cje­na mo­no­gra­fi­ja, pa on­da i nje­go­ve mar­gi­na­li­je, ka­ko ih on na­zi­va, za­pi­si na­sta­li u za­tvo­ru u Al­ba­ni­ji. Ma­li znak i pod­sti­caj da i osta­tak svo­ga ži­vo­ta pro­ve­de­te u vjer­no­sti, prav­di bo­ži­joj i ljud­skoj. Da vas Go­spod bla­go­slo­vi mno­ga­ja lje­ta – re­kao je Am­fi­lo­hi­je.
Za­hva­lju­ju­ći na uka­za­noj ča­sti, aka­de­mik Bu­ro­vić je ci­ti­rao Nje­go­ša: „Po­ko­lje­nja dje­la su­de, što je či­je da­ju sv’je­ma!”.
– Evo i me­ni da­do­še ono što sam za­slu­žio. Ali ja ni­sam imao po­tre­bu da če­kam po­ko­lje­nja, ne­go evo mo­ji sa­vre­me­ni­ci i su­bor­ci za slo­bo­du i de­mo­kra­ti­ju da­do­še mi od­li­ko­va­nje. Pri­je sve­ga za­hva­lan sam srp­skom na­ro­du ko­ji me je od­li­ko­vao Zlat­nom me­da­ljom, pro­gla­sio za vi­te­za i sve­tog rat­ni­ka. Za­hva­lju­jem i ru­skom na­ro­du ko­ji mi je pre­ko svog iza­sla­ni­ka, ko­zač­kog ata­ma­na Vo­ji­sla­va Vi­da­ko­vi­ća, do­di­je­lio od­li­ko­va­nja: Sve­slo­ven­ska nit i Alek­san­dar Nev­ski. Ovo za me­ne ima po­se­ban zna­čaj. Mo­žda zna­te da rim­ski pa­pa ni­je za sve­tog pro­gla­sio Đer­đa Sken­der­be­ga sa­mo za­to što ni­je bio ka­to­lik. A evo, Pra­vo­slav­na cr­kva, ne pra­ve­ći ni­ka­kvu raz­li­ku, od­li­ku­je Ka­pla­na Bu­ro­vi­ća. Ovo je iz­u­ze­tan pri­mjer u svi­je­tu. Ne znam da je ijed­na vje­ra uči­ni­la ovo što je uči­ni­la pra­vo­slav­na, ali znam da je pra­vo­sla­vlje bi­lo de­mo­krat­ski­je pre­ma svi­ma od bi­lo ko­je dru­ge vje­re. Daj Bo­že da i dru­ge vje­re sli­je­de ova­kav pri­mjer. Hva­la go­spo­di­nu mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju i sta­vro­fo­ru Ra­do­ji­ci Bo­žo­vi­ću ko­ji su uči­ni­li da me moj na­rod upo­zna i po­štu­je – ka­zao je Bu­ro­vić. Za ži­vot­no svje­do­če­nje vje­re pra­vo­slav­ne i za po­ka­za­no mi­lo­sr­đe za­hval­ni­ce su do­bi­li pri­lo­žni­ci Ul­ci­nja­ni Du­šan Đu­ri­šić i Raj­ko Pi­žu­ri­ca. Mi­tro­po­lit je pret­hod­no sa sve­šten­stvom od­slu­žio sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u Cr­kvi Sve­tog Ni­ko­le u po­vo­du pra­zni­ka Sve­tog Gri­go­ri­ja Bo­go­slo­va. U li­tur­gij­skoj be­sje­di na­kon či­ta­nja je­van­đe­lja vla­di­ka je iz­me­đu osta­log uka­zao na po­tre­bu da se du­hov­no pro­gle­da.
– Ako se ne otvo­re oči sr­ca, ako čo­vjek du­hov­no ne pro­gle­da, on­da ne­ma vaj­de od nje­go­vog tje­le­snog vi­da. Va­pio je sli­je­pac pred Hri­stom, ali ono što je do­bio ni­je sa­mo tje­le­sni vid, ne­go su se otvo­ri­le oči sr­ca nje­go­vog. Ono što se sa njim do­go­di­lo po­mo­glo mu je ne sa­mo da pro­gle­da ne­go da u onom, ko­ji mu je vra­tio vid, vi­di ne­ko­ga ko­ji ni­je obič­ni čo­vjek. To je u nje­mu pro­bu­di­lo vje­ru du­bo­ku. Bla­go­da­re­ći toj vje­ri uz si­lu Bo­ži­ju, vje­ri ko­ja se ostva­ri­la, on je i pro­gle­dao i za­to mu i Go­spod ka­že: „Pro­gle­daj vje­ra tvo­ja ti po­mo­že!”. Vje­ra je za­i­sta bi­la i osta­la osno­va sve­ga ono­ga če­mu se na­da­mo. I kao što je re­kao Taj­no­vi­dac apo­stol Pa­vle, ona je osno­va sve­ga ljud­sko­ga ži­vo­ta. Na vje­ri se za­ni­va cje­lo­kup­no ljud­sko dje­la­nje i ži­vlje­nje na ze­mlji – za­klju­čio je vla­di­ka.
M.K.