Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, su­prot­no Za­ko­nu o za­šti­ti lič­nih po­da­ta­ka, pod­za­kon­skim ak­ti­ma sa­sta­vlja­ju obras­ce ko­ji­ma od gra­đa­na tra­že pri­vat­ne po­dat­ke o nacionalnoj i vjer­skoj pri­pad­no­sti. Član Sa­vje­ta Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma (ALZPSPI) Ra­den­ko Lac­ma­no­vić sa­op­štio je za „Dan” da je ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje utvr­đe­no kod Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja ko­je je u obras­ci­ma za kon­ku­ri­sa­nje za so­ci­ja­l­na da­va­nja od gra­đa­na tra­ži­lo po­dat­ke o na­ci­o­nal­noj pri­pad­no­sti. Ta­ko­đe, i Mi­ni­star­stvo prav­de je, su­prot­no za­ko­nu, pri­ku­plja­lo po­dat­ke o na­ci­o­nal­noj pri­pad­no­sti za­tvo­re­ni­ka.
– Ta dva re­so­ra su na­kon na­še opo­me­ne pre­sta­la sa tom prak­som. Za­kon o za­šti­ti lič­nih po­da­ta­ka je na sna­zi već se­dam go­di­na i mi ima­mo pro­ble­me i sa par­ti­ja­ma, ne sa­mo sa in­sti­tu­ci­ja­ma. Par­ti­je Agen­ci­ji još ni­je­su do­sta­vi­le zbir­ke po­da­ta­ka ko­je ima­ju u po­sje­di­ma kao ru­ko­va­o­ci. Ovo se od­no­si na ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, pa i one ko­je šti­te ljud­ska pra­va, a za­šti­ta lič­nih po­da­ta­ka je jed­no od tih pra­va. Zbog to­ga mi u Agen­ci­ji mo­že­mo sa­mo da na­slu­ću­je­mo ko­ji je broj i obim po­da­ta­ka ko­ji se pri­ku­plja o gra­đa­ni­ma i da­je ne­kom na ko­ri­šće­nje – iz­ja­vio je Lac­ma­no­vić.
On na­ja­vlju­je da će Agen­ci­ja po­če­ti i sa nad­zo­ri­ma u par­ti­ja­ma i NVO, ka­ko bi se utvr­di­lo ko­jim zbir­ka­ma lič­nih po­da­ta­ka ras­po­la­žu.
– Ovo je ve­li­ki te­ren na ko­jem se mo­gu­će vr­še zlo­u­po­tre­be lič­nih po­da­ta­ka – na­vo­di Lac­ma­no­vić.
Do­da­je da su kon­tro­le ko­je je Agen­ci­ja ne­dav­no spro­ve­la po­ka­za­le da ban­ke če­sto gru­bo kr­še Za­kon o za­šti­ti pra­va na pri­vat­nost. Lac­ma­no­vić is­ti­če da ban­ke če­sto ko­ri­ste in­sti­tut sa­gla­sno­sti za ob­ra­du lič­nih po­da­ta­ka, ali da je iz­nu­đu­ju od kli­je­na­ta, uslo­vlja­va­ju­ći ih svo­jim uslu­ga­ma. Lac­ma­no­vić ka­že da ban­ke bez za­kon­skog osno­va sta­vlja­ju ma­tič­ni broj kao dio ži­ro ra­ču­na, te uzi­ma­ju od kli­je­na­ta po­dat­ke o brač­nom sta­tu­su, bro­ju čla­no­va po­ro­di­ce, nji­ho­vom za­po­sle­nju...
– Agen­ci­ja je kroz nad­zo­re kon­sta­to­va­la sve če­šće ugro­ža­va­nje lič­nih po­da­ta­ka od stra­ne vi­še in­sti­tu­ci­ja i na raz­li­či­te na­či­ne. Naj­če­šće se to ra­di kroz ob­ra­du u ve­ćem obi­mu ne­go što je po­treb­no da bi se ostva­ri­la svr­ha za ko­ju su isti na­mi­je­nje­ni, a kao mo­del za ob­ra­du lič­nih po­da­ta­ka ko­ri­sti se sa­gla­snost li­ca či­ji se po­da­ci ob­ra­đu­ju. Za­kon o za­šti­ti po­da­ta­ka o lič­no­sti je pred­vi­dio da se po­da­ci mo­gu i mo­ra­ju ob­ra­đi­va­ti na po­šten na­čin ili uz sa­gla­snost. Broj­ne in­sti­tu­ci­je, a naj­če­šće ban­ke, ne­ma­ju za­kon­skog osno­va za ob­ra­du lič­nih po­da­ta­ka i oni ko­ri­ste sa­gla­snost li­ca, po­zi­va­ju se da su nji­ho­vi kli­jen­ti da­li sa­gla­snost kroz pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra sa ban­kom pri­li­kom vr­še­nja po­slov­nih an­ga­žma­na i tran­sak­ci­ja. Ovo bi for­mal­no mo­glo iz­gle­da­ti tač­no da ni­je okol­no­sti ko­je upu­ću­ju da se ov­dje ra­di o ob­ra­di lič­nih po­da­ta­ka ko­ja ni­je u skla­du sa za­ko­nom – ka­že Lac­ma­no­vić.
On na­vo­di da se iako po­sto­ji sa­gla­snost pri­li­kom pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra, po­sta­vlja pi­ta­nje šta uko­li­ko kli­jent ne pot­pi­še ugo­vor ili ne pri­sta­ne na uslo­ve ko­je ban­ka na­me­će.
– Naj­če­šća po­sle­di­ca je da kli­jent ne mo­že bi­ti ko­ri­snik uslu­ga ban­ke i be­ne­fi­ta ko­je ona nu­di. Ako je to ta­ko, a oči­gled­no je­ste, on­da se tu ra­di o na­met­nu­toj ili iz­nu­đe­noj sa­gla­sno­sti, a to je pro­tiv­no za­ko­nu. Sa­gla­snost li­ca je is­klju­či­vo ona da­ta u pi­sa­noj for­mi pret­hod­no pri­ba­vlje­na uz uslov da onaj ko­ji je da­je bu­de na vri­je­me oba­vi­je­šten o raz­lo­zi­ma, obi­mu i prav­nom osno­vu za ob­ra­du nje­go­vih lič­nih po­da­ta­ka. Ban­ke naj­če­šće pri­bje­ga­va­ju da kroz svo­je pod­za­kon­ske ak­te i in­ter­na ak­ta pot­pi­su­ju oba­ve­znost pri­ku­plja­nja lič­nih po­da­ta­ka. Pri­tom svo­je kli­jen­te ne upo­zna­ju sa pod­za­kon­skim ak­ti­ma ni in­ter­nim pra­vi­li­ma, a čest je slu­čaj da lič­ne po­dat­ke ko­je pri­ku­plja­ju ili mo­guć­no­sti ko­je se nu­de kli­jen­ti­ma da se za­šti­te u ugo­vo­re uno­se sit­nim slo­vi­ma, ko­ja sko­ro da ni­je­su ni pri­mjet­na – na­vo­di Lac­ma­no­vić.
On na­vo­di da je Cr­no­gor­ska ko­mer­ci­jal­na ban­ka (CKB) ta ko­ja u ži­ro ra­ču­ne sta­vlja ma­tič­ni broj ko­ri­sni­ka, či­me kr­ši za­kon.
– Na ovaj na­čin se ugro­ža­va­ju pra­va gra­đa­na ne sa­mo kroz si­tu­a­ci­ju da broj­ni za­po­sle­ni u CKB do­la­ze la­ko do ma­tič­nog bro­ja kli­jen­ta, već i tre­ća li­ca či­ji se broj ne mo­že ni pret­po­sta­vi­ti. Do­la­ze­ći do ma­tič­nog bro­ja svi mo­gu do­ći i do dru­gih po­da­ta­ka o sva­kom od nas jer na osno­vu ma­tič­nog mo­že se do­ći do po­da­ta­ka Po­re­ske upra­ve, Upra­ve za ne­kret­ni­ne, do zdrav­stve­nih po­da­ta­ka i in­for­ma­ci­ja o bi­rač­kom pra­vu, a ni­je­dan ovaj po­da­tak ne tre­ba ban­ci. Tu su i po­da­ci o za­po­sle­nju čla­no­va po­ro­di­ce, brač­no sta­nje, što je za­di­ra­nje u pri­vat­nost jer oni ne­ma­ju re­al­no ni­ka­kav kon­kre­tan zna­čaj za ban­ku, osim ako li­ce za ko­je se tra­že in­for­ma­ci­je ni­je ži­rant pri­li­kom po­di­za­nja kre­di­ta. Ban­ke se po­zi­va­ju na Za­kon o spre­ča­va­nju pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nje te­ro­ri­zma, iako im on ne da­je prav­ni osnov za ta­kvo po­stu­pak­nje – ob­ja­šnja­va Lac­ma­no­vić.
M.S.


Mo­no­po­li­sti naj­go­ri

Lac­ma­no­vić na­vo­di da in­sti­tu­ci­je i pred­u­ze­ća ko­ja ima­ju mo­no­pol če­sto kr­še Za­kon o za­šti­ti lič­nih po­da­ta­ka.
– Po­dat­ke tra­že kom­pa­ni­je ko­je se ba­ve pre­vo­zom, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je, kao i ban­ke. Svi oni da­ju gra­đa­ni­ma da pot­pi­šu sa­gla­snost za ob­ra­du nji­ho­vih po­da­ta­ka, a uko­li­ko on od­bi­je da da sa­gla­snost bi­va us­kra­ćen za ne­ke uslu­ge ko­je su mu po­treb­ne. Mi i da­lje vr­ši­mo nad­zor kod ba­na­ka i mno­ge su već po­če­le da po­stu­pa­ju po na­šim rje­še­nji­ma i pre­sta­ju sa ob­ra­dom lič­nih po­da­ta­ka u ve­ćem obi­mu – ka­zao je Lac­ma­no­vić.