Da li Đu­ka­no­vi­ćev re­žim za­i­sta mi­sli da će mu ovo pro­ći? Da će ša­pa­tom, pre­ko di­ri­go­va­nog, par­tij­skog, re­žim­skog su­da da za­tre iskru na­rod­ne slo­bo­de u Cr­noj Go­ri? Pr­vo uhap­se, pa pu­ste, on­da di­ri­go­va­ni na­rod­ni pred­stav­ni­ci odu­zmu imu­ni­tet, za­tim po­dig­nu op­tu­žni pred­log... Šte­ta je što su­đe­nje ne mo­že da bu­de taj­no... A Đu­ka­no­vić i for­mal­no ovla­šćen u mje­ri u ko­joj u svo­joj to­ta­li­tar­noj i pri­mi­tiv­noj dru­ži­ni za­i­sta i po­sje­du­je mo­ći... Ta­da bi mo­gao da pr­va­ke opo­zi­ci­je u Cr­noj Go­ri, pred­vod­ni­ke srp­skog na­ro­da u ovoj dr­ža­vi, hap­si ka­da ho­će i ko­li­ko ho­će... Mo­že mu se... Pa pri­je ne­ko­li­ko go­di­na je nje­go­vo re­žim­sko sud­stvo omo­gu­ći­lo da u pri­tvo­ru mje­sec da­na le­ži ma­lo­ljet­ni sin An­dri­je Man­di­ća, pred­sjed­ni­ka No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je... Ti­me je Cr­na Go­ra po­no­vo ‘’za­di­vi­la’’ Evro­pu po­što ta­mo ma­lo­ljet­ni­ci ne­ma­ju ta­ko do­bar sta­tus. Đu­ka­no­vić i nje­go­vi sa­u­če­sni­ci mi­sle da su oni dr­ža­va... Pa je mo­gu­će da pre­zir i od­vrat­nost ko­je sva­ko nor­ma­lan mo­ra osje­ća­ti pre­ma nji­ma, vla­sto­dr­šci­ma, što vi­še ne ra­de ni­šta dru­go ne­go gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re od­u­zi­ma­ju go­di­ne mo­gu bi­ti kva­li­fi­ko­va­ni dru­ga­či­je ne­go kao ro­do­lju­blje?
Ka­kav je to ustav­ni po­re­dak ko­ji su na­vod­no ugro­zi­li An­dri­ja Man­dić i Sla­ven Ra­du­no­vić? Da li je uop­šte mo­gu­će ugro­zi­ti ustav­nost dr­ža­ve či­ja vlast re­dov­no fal­si­fi­ku­je iz­bo­re? Da ustav mo­žda ni­je la­žni „pred­sjed­nik Fi­lip“? Da li se do­bro sje­ćam ili ustav ga­ran­tu­je slo­bo­de i de­mo­krat­ska pra­va ko­jih u Cr­noj Go­ri ne­ma? Po­sto­ji li ne­ki evrop­ski pre­mi­jer i so­ci­ja­li­sta ko­ji jav­no ka­že da će se bo­ri­ti pro­tiv jed­ne cr­kve (ko­joj pri­pa­da ve­ći­na gra­đa­na) i za­la­ga­ti za dru­gu? Zar ni­je ono Cr­na Go­ra pri­hva­ti­la ne­ke oba­ve­ze oko pro­mje­ne usta­va, do­no­še­nja iden­ti­tet­skih za­ko­na, ka­ko bi na­pre­do­va­la ka pu­no­prav­nom član­stvu u EU? Ako je sve ovo ta­ko, on­da Man­di­ća i Ra­du­no­vi­ća tre­ba od­li­ko­va­ti, a ne pro­go­ni­ti na ovaj bi­jed­ni, ne­čoj­stve­ni i ku­ka­van na­čin?
Ne­ka­da­šnji vun­der­kin­di vla­sti, kao i nji­hov men­tor Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, mi­sle da je naj­va­žni­je da po­di­je­le i uti­ša­ju opo­zi­ci­ju... Za­tr­ta opo­zi­ci­ja i stal­no pro­na­la­že­nje ne­kih „po­zi­tiv­nih“, „ora“-ha i slič­nih... Pro­pu­šta­nje na­vod­no umje­re­nih i pro­gon istin­skih opo­zi­ci­na­ra... Ula­gi­va­nje stran­ci­ma, ko­rum­pi­ra­nje srp­skih vla­da... Da li stvar­no mi­sle da je to is­prav­na ra­ču­ni­ca?
Da sam na mje­stu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vih sakri­va­ca ni­kad se ne bih po­i­gra­vao po­li­tič­kim pro­ce­si­ma. Pri­je sve­ga, uvi­jek po­sto­ji gra­ni­ca ko­ju je­dan po­li­ti­čar, po­seb­no ta­kvog neo­d­re­đe­nog, že­la­ti­na­stog, lji­ga­vog ti­pa, ne smi­je da pre­đe. Po­li­tič­ki pro­ces pro­tiv Man­di­ća i Ra­du­no­vi­ća pod­sti­če nas, nji­ho­ve po­što­va­o­ce, isto­mi­šlje­ni­ke i pri­ja­te­lje da osnu­je­mo je­dan ko­mi­tet za nji­ho­vu od­bra­nu. To­kom sle­de­će sed­mi­ce bi­će ob­ja­vlje­no osni­va­nje od­bo­ra u Be­o­gra­du, glav­nom gra­du ma­tič­ne dr­ža­ve srp­skog na­ro­da. Od­bor će u svoj sa­stav uze­ti ugled­ne jav­ne lič­no­sti me­đu­na­rod­nog ugle­da i po­mo­ći jav­noj i prav­noj od­bra­ni pro­go­nje­nih srp­skih vo­đa...
Vi­dje­će­mo ka­ko će se po­sled­nji dik­ta­tor u Evro­pi no­si­ti s pri­ti­skom me­đu­na­rod­ne jav­no­sti. Ta­ko­đe, nje­go­va dva „pri­ja­te­lja“ u Be­o­gra­du is­tro­ši­la su „iz­daj­nič­ku re­zer­vu“ spon­zo­ri­šu­ći do­la­zak Ha­ši­ma Ta­či­ja na mje­sto pred­sjed­ni­ka „Re­pu­bljik Ko­so­va“. Sa­da do iz­bo­ra, tač­ni­je do fo­mi­ra­nja no­ve vla­de u Sr­bi­ji, ne­ma pro­sto­ra za to­le­ri­sa­nje ina­če uva­že­nih pod­go­rič­kih dru­ga­ra oči­gled­no ne­spo­sob­nih da vo­de po­li­ti­ku ko­ja ni­je mo­ti­vi­sa­na šo­vi­ni­stič­kom mr­žnjom pre­ma srp­skom na­ro­du u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji. Sr­bi­ja se već obru­ka­la što to­le­ri­še sra­mot­ne cr­no­gor­ske eks­tra­di­ci­je svo­jih gra­đa­na ra­si­stič­kim su­do­vi­ma Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. Srp­ska vla­da već je pr­o­pus­ti­la da re­a­gu­je na be­stid­no oti­ma­nje dr­ža­vljan­stva Pre­dra­gu Po­po­vi­ću, ta­da­šnjem na­rod­nom po­sla­ni­ku u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re...
Do­ga­đa­ji od pro­šlog ok­to­bra pred­sta­vlja­ju jed­nu ste­pe­ni­cu ka de­mo­krat­skoj Cr­noj Go­ri. Ko­li­ko god re­žim vje­ro­vao da po­sto­ji mo­guć­nost po­vrat­ka niz te ste­pe­ni­ce, to sva­ka­ko ne mo­že bi­ti slu­čaj. Sud­bi­nu je mo­gu­će sa­mo od­la­ga­ti, ali ni to une­do­gled. Usko­ro ne­će vi­še bi­ti šta da se iz­da u za­mje­nu za po­dr­šku stra­nih si­la. Oso­ba ko­ja je spo­ji­la ide­je so­ci­ja­li­zma i sul­ta­na­ta ne­će bi­ti vi­še od zna­ča­ja za od­no­se NA­TO-a i Ru­si­je. Sa­da su sa­mo va­žni bes­kom­pro­mi­snost i upor­nost... Si­la je, ka­ko je lu­cid­no pri­mi­je­tio Bor­hes, po­sled­nje uto­či­šte sla­bog... Na čast je srp­skom na­ro­du što bra­ni slo­bo­du i čast dr­ža­ve ko­ju je u pro­šlo­sti i osno­vao, a ko­ju mu oti­ma gru­pa biv­ših ko­mu­ni­stič­kih apa­rat­či­ka či­ju su vlast obez­bi­je­di­le iz­da­ja, sa­vi­tlji­vost, bes­kru­pu­lo­znost i mr­žnja...
Ka­da do­đu slo­bo­da, de­mo­kra­ti­ja i rav­no­pra­vost svih na­ro­da, za­jed­no sa re­ži­mom, baš kao i u Sr­bi­ji 2000. go­di­ne, za­u­vi­jek će ne­sta­ti i sve one sa­te­lit­ske par­ti­ji­ce ko­je su lič­no i stra­nač­ko sta­vi­le iz­nad na­če­la i gra­đa­na... Vri­je­me je da se po­ka­že ko kr­ši sva­ki ustav i iz­da­je sva­ku ze­mlju u ko­joj vla­da – što DPS i nje­go­vi pret­hod­ni­ci ko­mu­ni­sti tra­di­ci­o­nal­no ra­de. I u Sr­bi­ji je do­šao čas da se ka­že da vi­še ne­ma na­zad. Iz­da­ja su­na­rod­ni­ka mo­ra po­sta­ti dio pro­šlo­sti – u su­prot­nom, Sr­bi­ja će osta­ti bez bu­duć­no­sti.
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)


Pi­še: Če­do­mir An­tić