Na­sil­nik u po­ro­di­ci u Cr­noj Go­ri naj­če­šće je pu­no­lje­tan mu­ška­rac sred­njeg obra­zo­va­nja i bez za­po­sle­nja, po­da­ci su do ko­jih je do­šlo Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va na osno­vu in­for­ma­ci­ja od vi­še dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju „Po­da­ci o slu­ča­je­vi­ma na­si­lja nad že­na­ma i na­si­lja u po­ro­di­ci iz raz­li­či­tih iz­vo­ra za 2015. go­di­nu”, od 1.197 pred­me­ta na­si­lja u po­ro­di­ci ka­zna za­tvo­ra je iz­re­če­na za sve­ga 75 na­sil­ni­ka, uslov­no je osu­đe­no 148, dok je nov­ča­no ka­žnje­no njih 334. Opo­me­na je iz­re­če­na u 74 slu­ča­ja, vas­pit­na mje­ra u osam, a za­štit­na u 227 pred­me­ta. Od­lu­ka je bi­la oslo­ba­đa­ju­ća u 279 pred­me­ta, dok je šest pri­ja­va od­ba­če­no.
Pre­ma po­da­ci­ma iz Vr­hov­nog su­da, u pro­šloj go­di­ni ra­di­lo se na 228 pred­me­ta na­si­lja u po­ro­di­ci, od če­ga su ri­je­še­na 142. Osu­đu­ju­ća pre­su­da je bi­la u 128 slu­ča­je­va, od­bi­ja­ju­ća u 10. Iz­re­če­no je 69 uslov­nih ka­zni, 45 za­tvor­skih, a u osam slu­ča­je­va je iz­re­če­na ka­zna ra­da u jav­nom in­te­re­su.
Tu­ži­la­štvo je ra­di­lo na 190 slu­ča­je­va na­si­lja u po­ro­di­ci, so­ci­jal­ni cen­tri na 652, a po­dig­nu­to je 117 op­tu­žni­ca.
Upra­va po­li­ci­je je u pro­šloj go­di­ni re­gi­stro­va­la 180 kri­vič­nih dje­la na­si­lja u po­ro­di­ci ili u po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci. Tu­ži­la­štvu je pro­ce­su­i­ra­no 167 kri­vič­nih pri­ja­va, ko­ji­ma je pri­ja­vlje­no 185 li­ca, od ko­jih če­ti­ri ma­lo­ljet­na li­ca. Pri­ja­ve su pod­ne­se­ne pro­tiv 169 mu­ška­ra­ca i 16 že­na.
– Žr­tve ovog kri­vič­nog dje­la su 203 li­ca, od ko­jih 141 že­na i 62 mu­škar­ca. Od ukup­nog bro­ja žr­ta­va 14 su ma­lo­ljet­na li­ca – na­vo­di se u po­da­ci­ma ko­je je pri­ku­pi­lo mi­ni­star­stvo.
Nad­le­žni su u pro­šloj go­di­ni re­gi­stro­va­li 1.326 pre­kr­ša­ja iz čla­na 36 Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci. Pod­ni­je­to je 1.238 za­htje­va za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka pro­tiv 1.306 li­ca, od ko­jih 27 ma­lo­ljet­nih. Za­htje­vi su pod­ne­se­ni pro­tiv 1.069 mu­ška­ra­ca i 237 že­na. Od 1.306 li­ca, 137 su po­vrat­ni­ci u vr­še­nju ovog pre­kr­ša­ja.
– Po­stu­pa­ju­ći po čla­nu 28 Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su iz­da­li 24 na­red­be o uda­lje­nju ili za­bra­ni vra­ća­nja u stan ili dru­gi pro­stor za sta­no­va­nje. Po­li­ci­ji su na iz­vr­še­nje do­sta­vlje­na 32 rje­še­nja uda­lje­nje iz sta­na, 46 rje­še­nja o za­bra­ni pri­bli­ža­va­nja, i 88 o za­bra­ni uz­ne­mi­ra­va­nja i uho­đe­nja –– kon­sta­tu­je se u do­ku­men­tu.
Su­do­vi za pre­kr­ša­je su u 2015. go­di­ni ima­li u ra­du 1.717 pred­me­ta iz obla­sti Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, od če­ga 520 pre­ni­je­tih iz 2014. i 1.197 pred­me­ta pri­mlje­nih u rad u to­ku 2015. go­di­ne.
– Sud za pre­kr­ša­je Pod­go­ri­ca pro­šle go­di­ne je pri­mio u rad 717 pred­me­ta iz obla­sti Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, Sud za pre­kr­ša­je u Bu­dvi 228 i Sud za pre­kr­ša­je u Bi­je­lom Po­lju 252. Za­vr­še­no je 1.090 pred­me­ta, od če­ga u Su­du za pre­kr­ša­je Pod­go­ri­ca 759, u Bu­dvi 142 i u Bi­je­lom Po­lju 189 pred­me­ta. Pred­me­ti su za­vr­še­ni na na­čin što su iz­re­če­ne 334 nov­ča­ne ka­zne, 75 ka­zni za­tvo­ra, 148 uslov­nih osu­da, 74 opo­me­ne, osam vas­pit­nih mje­ra. U šest pred­me­ta je od­ba­čen za­htjev, u 74 pred­me­ta je ob­u­sta­vljen po­stu­pak, dok je u 279 pred­me­ta do­ni­je­ta oslo­ba­đa­ju­ća od­lu­ka. Ta­ko­đe, ukup­no je iz­re­če­no 227 za­štit­nih mje­ra, i to uda­lje­nje iz sta­na ili dru­gog pro­sto­ra za sta­no­va­nje – 39, za­bra­na pri­bli­ža­va­nja – 65, za­bra­na uz­ne­mi­ra­va­nja i uho­đe­nja – 94, oba­ve­zno li­je­če­nje al­ko­ho­li­ča­ra od za­vi­sno­sti 15, oba­ve­zno li­je­če­nje od za­vi­sno­sti od dro­ga šest, oba­ve­zno li­je­če­nje od za­vi­sno­sti dva, oba­ve­zno psi­hi­ja­trij­sko li­je­če­nje če­ti­ri, oba­ve­zni psi­ho­so­ci­jal­ni tret­man dva – po­da­ci su do ko­jih je do­šlo mi­ni­star­stvo.
Na uzor­ku od 534 na­sil­ni­ka ili 43.44 od­sto od ukup­nog bro­ja na­sil­ni­ka, njih 98 (18,35 od­sto) ima osnov­no obra­zo­va­nje, 380 (71,16 od­sto) sred­nje, dok 56 ili (10,48 od­sto) ima vi­šu ili vi­so­ku struč­nu spre­mu.
Pre­ma po­da­ci­ma su­do­va za pre­kr­ša­je, pro­šle go­di­ne je evi­den­ti­ra­no 1.327 raz­li­či­tih žr­ta­va na­si­lja.
– Pu­no­ljet­nih žr­ta­va na­si­lja je bi­lo 1.228 (92,53 od­sto), i to 824 žen­skog po­la (67,10 od­sto) i 404 žr­ta­va na­si­lja mu­škog po­la (32,89 od­sto) – ka­žu u mi­ni­star­stvu.
Iz­vr­šni di­rek­tor Si­gur­ne žen­ske ku­će Lji­lja­na Ra­i­če­vić sma­tra da je naj­dje­lo­tvor­ni­ja ka­zna za na­sil­ni­ka za­tvor, uz uslov­no ogra­ni­če­nje od naj­ma­nje dvi­je-tri go­di­ne. Ona ob­ja­šnja­va da na­sil­nik u tom pe­ri­o­du žr­tvi ne smi­je ni­šta da ka­že ili da ura­di, jer auto­mat­ski ide u za­tvor, pa ka­ko vri­je­me pro­la­zi on od­u­sta­ne od mal­tre­ti­ra­nja. Ona sma­tra da su­do­vi vr­lo ri­jet­ko iz­ri­ču za­tvor­sku ka­znu, ocje­nju­ju­ći da to ni­je do­bro, te da se vr­lo če­sto žr­tvi ne obez­bi­je­di ni za­šti­ta u vi­du iz­ri­ca­nja mje­ra za­bra­na pri­la­ska i uda­lje­nje iz po­ro­dič­nog do­ma.
– Su­di­je i tu­ži­o­ci u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma ne zna­ju ka­ko da re­a­gu­ju i ka­kvu ka­znu da iz­rek­nu. Pro­blem je što žr­tva naj­če­šće pred su­dom ne ka­že ono što je ka­za­la u po­li­ci­ji, pa su­di­je če­sto ne zna­ju ka­ko da po­stu­pe usled pro­mje­ne is­ka­za. Tu­ži­o­ci žr­tve na­si­lja upo­zna­ju sa pra­vom da ne mo­ra­ju da svje­do­če, zbog če­ga že­ne naj­če­šće i ne ka­žu sve što je bi­lo, ubla­že iz­ja­vu, a u me­đu­vre­me­nu se umi­je­ša­ju i po­ro­di­ce – iz­ja­vi­la je za „Dan” Ra­i­če­vić, na­vo­de­ći da Si­gur­na žen­ska ku­ća ni­je za­do­volj­na jer se uglav­nom iz­ri­ču nov­ča­ne ka­zne.A.T.

Že­ne stro­že ka­žnja­va­ne
Ko­men­ta­ri­šu­ći po­dat­ke o bro­ju slu­ča­je­va na­si­lja gdje je na­sil­nik že­na, Ra­i­če­vić ka­že da te po­dat­ke tre­ba uze­ti s re­zer­vom. Is­ti­če da naj­če­šće mu­ška­rac na­sil­nik pri­ja­vi že­nu za na­si­lje u si­tu­a­ci­ji ka­da ju je on is­pro­vo­ci­rao ili ka­da se bra­ni­la.
– Mu­ška­rac pred po­li­ci­jom ili tu­ži­o­cem da iz­ja­vu ka­kvu ni­jed­na že­na ne mo­že, jer ide s na­mje­rom. Tre­ba bi­ti oba­zriv sa tim po­da­ci­ma, a či­nje­ni­ca je da se že­na­ma iz­ri­ču mno­go stro­že ka­zne ne­go mu­škar­ci­ma – upo­zo­ra­va ona.
S ob­zi­rom na po­da­tak da je na­sil­nik naj­če­šće ne­za­po­slen mu­ška­rac, Ra­i­če­vić is­ti­če da je eko­nom­ski fak­tor pr­vi raz­log zbog ko­jeg do­la­zi do na­si­lja u po­ro­di­ci.
– Al­ko­ho­li­zam je na dru­gom mje­stu – ob­ja­šnja­va Ra­i­če­vić.