U Cr­noj Go­ri je, pre­ma evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje (ZZZCG), tre­nut­no bez po­sla 45.051 gra­đa­nin, a sto­pa ne­za­po­sle­no­sti ove sed­mi­ce iz­no­si čak 19,42 od­sto. Rast bro­ja ne­za­po­sle­nih kon­stan­tan je u po­sled­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci, iako ZZZ spo­ro­vo­di broj­ne pro­jek­te za pod­sti­ca­nje za­po­sle­no­sti, za ko­je se iz­dva­ja­ju mi­li­o­ni eura. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju da ta­kvi projekti slu­že sa­mo za pod­sti­ca­nje par­tij­ske za­po­sle­no­sti.
Biv­ši di­rek­tor ZZZ iz re­do­va Gra­đan­skog po­kre­ta URA Ra­de Mi­lo­še­vić uka­zao je u iz­ja­vi za „Dan” da umje­sto 40.000 rad­nih mje­sta, ko­je je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić obe­ćao 2012. go­di­ne, sa­da ima­mo rast od 15.000 no­vo­ne­za­po­sle­nih. On po­ja­šnja­va da ima vi­še raz­lo­ga kon­stant­nog ra­sta broja ne­za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri.
– Pr­vo, ne­ma ja­sne i re­al­ne stra­te­gi­je za­po­šlja­va­nja. Po­treb­no je stvo­ri­ti uslo­ve za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, to je pr­vi uslov ko­ji ga­ran­tu­je pad sto­pe ne­za­po­sle­no­sti. U Cr­noj Go­ri je si­tu­a­ci­ja su­prot­na, sta­ti­stič­ki se fri­zi­ra­ju po­da­ci, a to po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da smo mo­žda je­di­na ze­mlja ko­ja isto­vre­me­no ima rast za­po­sle­nih i rast sto­pe ne­za­po­sle­nih. Su­šti­na je da su po­da­ci o bro­ju no­vo­za­po­sle­nih fin­gi­ra­ni i ne­re­al­ni. Na pri­mjer, Za­vod za za­po­šlja­va­nje ima pro­gra­me kroz ko­je za­po­šlja­va na tri mje­se­ca, što zna­či da u to­ku go­di­ne če­ti­ri pu­ta za­po­sle istu oso­bu. Ta­ko­đe, bi­tan mo­me­nat ka­da je ri­ječ o za­po­šlja­va­nju je­su i pre­ve­li­ki po­re­ski na­me­ti na te­ret po­slo­da­va­ca ko­ji uzro­ku­ju rad na cr­no i ko­ji spu­ta­va­ju po­slo­dav­ce da otva­ra­ju no­va rad­na mje­sta. Pla­šim se da je si­tu­a­ci­ja još go­ra jer ima ve­li­ki broj lju­di ko­ji ne ra­de, a ne vo­de se na evi­den­ci­ji Za­vo­da – oci­je­nio je Mi­lo­še­vić.
Is­ti­če da Za­vod za za­po­šlja­va­nje ne­ma stra­te­gi­ju na ko­ji na­čin za­po­sli­ti lju­de i ka­ko po­nu­di­ti odr­ži­vi mo­del, što zna­či da pro­gram ZZZ tre­ba da omo­gu­ći du­go­roč­no za­po­sle­nje, a ne na tri mje­se­ca.
– Sma­tram da pro­jek­ti ko­je spro­vo­di za­vod ni­je­su do­bri, neo­p­hod­no ih je ko­ri­go­va­ti i na pa­met­ni­ji na­čin ulo­ži­ti no­vac ko­ji Za­vod ima na ras­po­la­ga­nju za ak­tiv­ne mje­re za­po­šlja­va­nja. Kao ne­ko ko je krat­ko bio na če­lu Za­vo­da, mo­ram re­ći da dr­ža­va ula­že ma­la sred­stva na ak­tiv­ne mje­re za­po­šlja­va­nja. Pri­mje­ra ra­di, na pro­gram struč­nog ospo­so­blja­va­nja vi­so­ko­ško­la­ca je do­sad za če­ti­ri go­di­ne po­tro­še­no pre­ko 36 mi­li­o­na eura, a pred­vi­đe­ni bu­džet Za­vo­da za ak­tiv­ne mje­re za­po­šlja­va­nja na go­di­šnjem ni­vou iz­no­si oko 2,4 mi­li­o­na eura. Ključ­ni pr­o­blem pro­je­ka­ta Za­vo­da je što ne da­ju odr­ži­vost i to se mo­ra mi­je­nja­ti – sma­tra on.
Mi­lo­še­vić ci­je­ni da Vla­da Cr­ne Go­re ne­ma ja­san put ni­ti na­čin ka­ko du­go­roč­no i po­ste­pe­no rje­ša­va­ti pro­blem ne­za­po­sle­no­sti.
– Je­dan od pro­ble­ma je či­nje­ni­ca da je na sna­zi Vla­da kon­ti­nu­i­te­ta ko­ja ne­ma sna­ge da se od­u­pre po­li­tič­kim uti­ca­ji­ma i ko­ja ra­di u in­te­re­su po­je­di­na­ca, a ne u in­te­re­su gra­đa­na. Pod­sje­ćam da je biv­ši pre­mi­jer 2012. obe­ćao 40.000 rad­nih mje­sta, a na­kon nje­go­vog man­da­ta ima­mo 44.441 ne­za­po­sle­ni ili 33 od­sto vi­šu sto­pu ne­za­po­sle­no­sti ne­go 2012. go­di­ne, zna­či ima­mo rast od pre­ko 15.000 no­vih ne­za­po­sle­nih – upo­zo­ra­va Mi­lo­še­vić.
U Mre­ži za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) su ka­za­li da su do­sa­da­šnje ana­li­ze i is­tra­ži­va­nja kon­kret­nih slu­ča­je­va po­ka­za­le da se pro­gra­mi Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje pre­do­mi­nant­no ko­ri­ste za par­tij­sko za­po­šlja­va­nje, do mje­re da se, ka­ko na­vo­de, uoči iz­bor­nih pro­ce­sa kre­i­ra­ju i po­seb­ni pro­gra­mi ka­ko bi se po­dr­ža­la vla­da­ju­ća par­ti­ja u na­mje­ri da ostva­ri pro­tiv­za­ko­ni­ti uti­caj na te­re­nu.
– Na­ža­lost, ova­kva prak­sa je mo­gu­ća iz pro­ste či­nje­ni­ce što tu­ži­la­štvo svoj po­sao još uvi­jek ne ra­di na na­čin ko­ji bi obez­bi­je­dio pu­nu i ne­pri­stra­snu is­tra­gu sve­ga ono­ga što već go­di­na­ma brač­ni par Je­lić ra­di u Za­vo­du. U nor­mal­nim dr­ža­va­ma, Je­li­ći ne bi bi­li u mo­guć­no­sti da oba­vlja­ju bi­lo ko­ju jav­nu funk­ci­ju i od­go­va­ra­li bi kri­vič­no za ono što su ra­di­li kao jav­ni slu­žbe­ni­ci. U Cr­noj Go­ri oni i da­lje uži­va­ju pri­vi­le­gi­je ko­je no­si jav­na funk­ci­ja, ne­ma­ju kri­vič­ne, ni­ti po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti – sma­tra­ju u MANS-u.
Ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da Vla­da ni­je is­pu­ni­la mi­le­ni­jum­ske ci­lje­ve za sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti, iz MANS-a su do­da­li da su do­ne­se­ne broj­ne stra­te­gi­je i ak­ci­o­ni pla­no­vi ka­ko bi se kre­i­rao pri­vid re­for­mi u od­re­đe­nim obla­sti­ma, ali su osta­li „sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, po­ti­snu­ti pri­vat­nim i par­tij­skim in­te­re­si­ma”.
Član Iz­vr­šnog od­bo­ra De­mo­sa Vla­di­slav Daj­ko­vić ocje­nju­je da su glav­ni raz­lo­zi vi­so­ke sto­pe ne­za­po­sle­no­sti ko­rup­ci­ja ko­ja de­ce­ni­ja­ma raz­je­da na­še dru­štvo, ne­po­ti­zam ko­ji uru­ša­va ka­drov­ski kva­li­tet, te „gram­zi­vost, po­hle­pa i kon­ti­nu­i­ra­na glad lju­di ko­ji su no­si­o­ci vla­sti u Cr­noj Go­ri”.
– Pri­mje­ra za na­ve­de­ne tvrd­nje ima, do­slov­ce, bes­ko­nač­no, ali va­lja is­ta­ći one naj­skan­da­lo­zni­je, po­put, oči­to, ni­kad si­tog brač­nog pa­ra Je­lić. Na­i­me, dok oko 50.000 lju­di ča­mi na bi­rou ra­da, od ko­jih je 10.590 sa vi­so­kom škol­skom spre­mom, oni ko­ji upra­vlja­ju ZZZ, od­no­sno, brač­ni klan Je­lić, „Si­gur­nim ko­ra­kom” dru­go di­je­te po re­du že­ne u „Splen­di­du”. Pod­sje­ća­nja ra­di, svad­ba u „Sple­di­du” po oso­bi ko­šta mi­ni­mum 70 eura, što pro­stom ra­ču­ni­com do­vo­di do ko­nač­nog zbi­ra od 30.000 – 50.000 eura. Još je­dan pod­sjet­nik, Je­lić ju­ni­or je za tri go­di­ne svog ra­da u CBCG ku­pio če­ti­ri sta­na. Da­kle, eto jed­ne di­men­zi­je od­go­vo­ra na pi­ta­nje za­što je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti to­li­ko vi­so­ka – po­ru­čio je Daj­ko­vić.
A.O.


Stvar­no sta­nje još go­re

U MANS-u sma­tra­ju da se, iako je već pri­lič­no vi­so­ka zva­nič­na sto­pa ne­za­po­sle­no­sti, ne pri­ka­zu­je stvar­no sta­nje stva­ri ima­ju­ći u vi­du da se kao za­po­sle­ni vo­de i li­ca ko­ja već go­di­na­ma ne pri­ma­ju pla­te, ni­ti im se upla­ću­ju do­pri­no­si. Po­ja­šnja­va­ju da se ta­ko po­re­ski du­go­vi mje­re mi­li­o­ni­ma, a svi ti rad­ni­ci se i da­lje evi­den­ti­ra­ju kao za­po­sle­ni, ci­je­ne­ći da je zbog to­ga stvar­no sta­nje još go­re ne­go što ga pri­ka­zu­je dr­žav­na sta­ti­sti­ka.
– Ključ­ni raz­log za vi­so­ku sto­pu ne­za­po­sle­no­sti je­ste či­nje­ni­ca da je pri­va­ti­za­ci­ja po cr­no­gor­skom mo­de­lu po­slu­ži­la za fi­nan­si­ra­nje te­ku­će jav­ne po­tro­šnje i enorm­no bo­ga­će­nje po­je­di­na­ca, a ne za kre­i­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. Sto­ti­ne mi­li­o­na eura su pro­su­te za fi­nan­si­ra­nje ogrom­nog dr­žav­nog apa­ra­ta, umje­sto da su ulo­že­ne u re­al­ni sek­tor ko­ji je tre­ba­lo da pro­iz­ve­de no­va rad­na mje­sta. Ova­ko, fi­nan­si­ra­no je is­klju­či­vo po­li­tič­ko za­po­šlja­va­nje gdje se Vla­da već go­di­na­ma po­ja­vlju­je kao naj­ve­ći po­slo­da­vac u dr­ža­vi – po­ru­ču­ju iz MANS-a.


Mla­di­ma pre­o­sta­je da bje­že iz Cr­ne Go­re

Daj­ko­vić ocje­nju­je da pro­gra­mi Za­vo­da ne­ma­ju ni­ka­kvog efek­ta i slu­že sa­mo da za­ma­žu oči obes­pra­vlje­nom i osi­ro­ma­še­nom na­ro­du.
– Vla­din pro­gram za struč­no ospo­so­blja­va­nje svr­še­nih stu­de­na­ta je ni­šta dru­go do far­sa ko­jom se na krat­ko­roč­ni pe­ri­od pri­vid­no sma­nju­je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti. No, ono što je simp­to­ma­tič­no je­su po­da­ci ko­ji go­vo­re da se pre­ko 97 od­sto tih pri­prav­ni­ka na­kon de­vet mje­se­ci „ospo­so­blja­va­nja” vra­te na­zad na bi­ro ra­da. Da­kle, oni pred­sta­vlja­ju su­per­jef­ti­nu rad­nu sna­gu, od­no­sno „svje­žu krv” ko­ja se štan­cu­je na sva­kih de­vet mje­se­ci, a po­slo­dav­ci iz go­di­ne u go­di­nu do­bi­ja­ju bes­pla­tan ka­dar. U ko­nač­nom, kao mlad i ško­lo­van čo­vjek za­klju­ču­jem: sve dok sin mi­ni­stra Gvo­zde­no­vi­ća mo­že da otva­ra mi­li­on­ski vri­jed­ne di­sko­te­ke po Bu­dvi, dok Bla­žo Đu­ka­no­vić iz­i­gra­va in­ve­sti­to­ra i ula­že u vje­tre­nja­če, dok sin kla­na Je­lić ku­pu­je sta­no­ve kao da su bi­ci­kla, mla­dim ne­za­po­sle­nim lju­di­ma u Cr­noj Go­ri osta­je sa­mo da – po­bjeg­nu iz nje – upo­zo­rio je Daj­ko­vić.