Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je su u po­sled­njih pet go­di­na po­tro­ši­le čak če­ti­ri mi­li­o­na na ime re­pre­zen­ta­ci­ja. Re­pre­zen­ta­ci­je ob­u­hva­ta­ju iz­dat­ke za ugo­šća­va­nje i da­ri­va­nje po­slov­nih i dr­žav­nih part­ne­ra, iz­datke za hra­nu i pi­će, od­mor, sport i ra­zo­no­du, na­jam auto­mo­bi­la, plo­vi­la, ku­ća za od­mor...
Iako se po­sled­njih go­di­na bi­lje­ži trend sma­nji­va­nja tih iz­da­ta­ka, pre­ma ocje­ni sa­go­vor­ni­ka „Da­na”, to sa­mo go­vo­ri ko­li­ko se dr­žav­ni bu­džet ne­ra­ci­o­nal­no tro­ši. Po­seb­no ču­di da su nam 2011. go­di­ne za re­pre­zen­ta­ci­je bi­la po­treb­na sko­ro 1,2 mi­li­o­na, a 2015. go­di­ne 611.000 eura. U 2014. go­di­ni taj tro­šak je bio pre­ko 678.000, 2013. 716.000, a 2012. go­di­ne 808.000 eura.
Di­rek­to­ri­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da se sred­stva za re­pre­zen­ta­ci­je tro­še ba­ha­to i če­sto se pre­vi­še iz­dva­ja za ne­po­treb­ni luk­suz. Is­ti­če da joj ni­je ja­sno ka­ko u dr­ža­vi u ko­joj vla­da si­ro­ma­štvo dr­žav­ne ins­ti­tu­ci­je or­ga­ni­zu­ju luk­su­zne pri­je­me.
– U re­du je ka­da do­đe ne­ka stra­na de­le­ga­ci­ja da se li­je­po do­če­ka i ugo­sti na do­sto­jan­stven na­čin. Ipak, i tu tre­ba ima­ti mje­ru. S ob­zi­rom na to da smo si­ro­ma­šna dr­ža­va, pri­o­ri­tet tre­ba da nam bu­du gra­đa­ni, pa ti pri­je­mi i po­klo­ni mo­gu bi­ti skrom­ni­ji. Evi­dent­no je da su iz­da­ci za re­pre­zen­ta­ci­je sma­nje­ni za od­re­đe­ni iz­nos, si­gu­r­na sam da mo­gu još. Ako smo 2011. tro­ši­li du­plo vi­še ne­go 2015. go­di­ne, zna­či da smo ima­li ne­ra­ci­o­nal­nu po­tro­šnju što ide u pri­log či­nje­ni­ci da se sve mo­že ra­ci­o­na­li­zo­va­ti – iz­ja­vi­la je za „Dan” Me­do­je­vi­će­va.
Na­vo­di da se sa­mo do­ma­ćin­skim od­no­som pre­ma dr­žav­nom nov­cu Cr­na Go­ra mo­že iz­vu­ći iz ra­lja si­ro­ma­štva.
– Na­ši funk­ci­o­ne­ri ka­da pu­tu­ju u ino­stran­stvo ne mo­ra­ju uvi­jek od­si­je­da­ti u ho­te­li­ma sa pet zvje­zdi­ca. Mo­gu pri­hva­ti­ti i ne­što skrom­ni­je. U za­pad­noj Evro­pi mi­ni­stri idu na po­sao bi­ci­klom, a kod nas svi ima­ju luk­su­znog če­tvo­ro­toč­ka­ša. To je ne­ra­ci­o­nal­no – oci­je­ni­la je Me­do­je­vi­će­va.
Pred­sjed­nik pod­go­rič­kog od­bo­ra Rad­nič­ke par­ti­je Ra­do­van To­ško­vić sma­tra da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je uvi­jek u pr­vi plan sta­vlja­ju svo­je funk­ci­o­ne­re, pa tek on­da na­rod. Is­ti­če da je ne­shva­tlji­vo da se mi­li­o­ni tro­še na re­pre­zen­ta­ci­je, a da gra­đa­ni ne zna­ju ni šta taj tro­šak pod­ra­zu­mi­je­va.
– Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je tre­ba da ob­ja­ve kom­plet­nu ana­li­ti­ku ko­ja se od­no­si na tro­ško­ve re­pre­zen­ta­ci­je. Uko­li­ko su ima­li ne­ki ru­čak, tre­ba da ka­žu gdje, za ko­li­ko oso­ba, ko­li­ki je bio ra­čun, a mi kao gra­đa­ni za­slu­žu­je­mo i da zna­mo šta smo im to pla­ti­li i ko­li­ko nas je to ko­šta­lo. Ta­ko­đe, i za po­klo­ne. Tre­ba da zna­mo ko­ga mi to da­ru­je­mo i za­što. Ka­kva smo dr­ža­va i ka­kav si­stem vla­da, ne bi me za­ču­di­lo da se ot­kri­je da su nov­cem za re­pre­zen­ta­ci­je ne­ki funk­ci­o­ne­ri ku­po­va­li da­ro­ve že­na­ma ili mo­žda lju­bav­ni­ca­ma – is­ta­kao je To­ško­vić.
Do­dao je da se na­ro­du mo­ra­ju pod­no­si­ti ra­ču­ni o po­tro­šnji sred­sta­va iz bu­dže­ta i da svi tre­ba da tra­ži­mo in­fo­r­ma­ci­je o to­me.
– Na­rod mo­ra da shva­ti da je to naš no­vac. Ni­je­su tu ka­su pu­ni­li funk­ci­o­ne­ri, oni je sa­mo pra­zne. Uko­li­ko ne­ki sma­tra­ju da tre­ba da se po­ka­žu kao ve­li­ki do­ma­ći­ni pred ne­kim go­sti­ma iz ino­stran­stva, on­da ne­ka pla­te iz svog dže­pa. Ne­ka se ne pra­ve ka­va­lje­ri na ra­čun osi­ro­ma­še­nog i opljač­ka­nog na­ro­da – za­klju­ču­je u iz­ja­vi za „Dan” To­ško­vić.
M.S.


Mo­gu­će da­lje sma­nje­nje

Pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja (US­DI) Ve­se­lin Vu­ja­no­vić ka­že da dr­ža­va tre­ba da sma­nji tro­ško­ve za re­pre­zen­ta­ci­je.
– Ako su uspje­li da sma­nje tro­šak za oko 600.000 od 2011. go­di­ne, on­da to mo­že još. Sva­ka­ko taj tro­šak uvi­jek mo­ra da po­sto­ji, ali tre­ba da bu­de sve­den na ra­zum­nu mje­ru. Dr­ža­va mo­že ušte­dje­ti na broj­nim stav­ka­ma ko­je se ti­ču po­vla­sti­ca, ta­ko da se ne mo­ra­ju uvi­jek kr­pi­ti ru­pe u bu­dže­tu pre­ko rad­ni­ka. Sma­nji­va­nje za­ra­da ili ot­pu­šta­nje za­po­sle­nih uvi­jek tre­ba da bu­de po­sled­nja op­ci­ja. Lak­še je ne­kog funk­ci­o­ne­ra li­ši­ti pri­vi­le­gi­ja ne­go rad­ni­ka osta­vi­ti bez eg­zi­sten­ci­je – re­kao je za „Dan” Vu­ja­no­vić.