Pi­še: Di­a­na Me­se­san – Bu­ku­rešt, Bu­zi­jaš, Hel­sin­ki

Jed­nog hlad­nog i ki­šnog po­po­dne­va u apri­lu Dan je ho­dao uli­ca­ma Bu­ku­re­šta po­vi­jen is­pod ki­šo­bra­na. Usko­ro će na­pu­ni­ti 40 go­di­na, što ot­kri­va po­ne­ka si­je­da u nje­go­voj ko­si. Osim tih ne­ko­li­ko si­je­dih vla­si, na Da­no­vom vit­kom ti­je­lu ne­ma tra­go­va za­vi­sno­ti ko­ja tra­je već 20 go­di­na. Oči iza na­o­ča­ra sa tan­kim okvi­rom ni­je­su cr­ve­ne, na ru­ka­ma ne­ma mo­dri­ca i tra­go­va ubo­da. Za­pu­tio se u koc­kar­ni­cu u za­ba­če­nom i za­pu­šte­nom di­je­lu pre­sto­ni­ce, ne­da­le­ko od mje­sta gdje ra­di, uvje­ren da je već iz­gu­bio go­to­vo sve što se mo­že iz­gu­bi­ti.
– Lju­di ve­ru­ju da se svi ra­đa­mo sprem­ni da se iz­bo­ri­mo za op­sta­nak – ka­že Dan (što je iz­mi­šlje­no ime ko­jim je za­šti­ćen nje­gov pra­vi iden­ti­tet). „Ali pri­ro­da ni­je ta­kva”.
Koc­kar­ni­ce su pre­pla­vi­le Ru­mu­ni­ju na­kon otva­ra­nja pr­ve kla­di­o­ni­ce na glav­noj že­lje­znič­koj sta­ni­ci u Bu­ku­re­štu u pro­lje­će 1990. go­di­ne, sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci po­što je u na­rod­nom ustan­ku sru­šen ko­mu­ni­stič­ki re­žim, a dik­ta­tor Ni­ko­lae Ča­u­še­sku na Bo­žić iz­ve­den pred stre­ljač­ki vod.
U po­ku­ša­ju da za­u­zda nji­ho­vo da­lje umno­ža­va­nje, ru­mun­ski par­la­ment je u ma­ju 2015. usvo­jio za­kon o igra­ma na sre­ću ko­ji je, iz­me­đu osta­log, uklju­či­vao mje­re ko­je tre­ba da ri­je­še pro­blem za­vi­sno­sti od koc­ke.
Ali, is­tra­ži­va­nje oba­vlje­no u okvi­ru pro­jek­ta Bal­kan­ske sti­pen­di­je za iz­vr­snost u no­vi­nar­stvu ba­ca sum­nju na sprem­nost ru­mun­skih vla­sti i in­du­stri­je iga­ra na sre­ću da se za­i­sta uhva­te u ko­štac sa tim pro­ble­mom.
Od­go­vor­nost za rje­ša­va­nje pro­ble­ma za­vi­sno­sti za­ko­nom pre­ni­je­ta je na or­ga­ni­za­to­re iga­ra na sre­ću ko­ji od njih pro­fi­ti­ra­ju, a psi­ho­lo­zi ko­ji su an­ga­žo­va­ni da po­ma­žu lju­di­ma kao što je Dan i sa­mi ima­ju eko­nom­ski in­te­res u toj in­du­stri­ji. Do da­nas ni­je za­bi­lje­žen na­pre­dak u spro­vo­đe­nju mje­ra za su­zbi­ja­nje za­vi­sno­sti.
– In­te­res za­šti­te zdra­vlja pod­re­đen je in­te­re­si­ma pri­vat­nih kom­pa­ni­ja – iz­ja­vio je Eugen Hri­sku, psi­hi­ja­tar i osni­vač ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Ali­at ko­ja se ba­vi raz­li­či­tim ob­li­ci­ma za­vi­sno­sti.
– Za ru­mun­sku dr­ža­vu pro­blem za­vi­sno­sti kao da ne po­sto­ji – iz­ja­vio je on.


In­saj­de­ri

Pre­ma po­da­ci­ma Evrop­ske fe­de­ra­ci­je za igre na sre­ću i za­ba­vu, od 2004. do 2013. go­di­ne broj slot ma­ši­na u Ru­mu­ni­ji uče­tvo­ro­stru­čio se i do­sti­gao broj­ku od 62.000.
Od iz­da­va­nja li­cen­ci i do­zvo­la za igre na sre­ću dr­ža­va je 2014. go­di­ne in­ka­si­ra­la 147 mi­li­o­na eura, ob­ja­vi­la je Na­ci­o­nal­na upra­va za igre na sre­ću. Oko 87 od­sto tog iz­no­sa po­ti­če od vla­sni­ka slot ma­ši­na, ko­je si­ro­ma­šni i za­vi­sni­ci naj­ra­di­je ko­ri­ste. Pri­hod dr­ža­ve je 2015. go­di­ne po­ras­tao na 266 mi­li­o­na eura. Eks­per­ti upo­zo­ra­va­ju da ti po­da­ci go­vo­re o ši­re­nju za­vi­sno­sti u dru­goj naj­si­ro­ma­šni­joj ze­mlji Evrop­ske uni­je, kao i o ne­a­de­kvat­noj re­gu­la­ti­vi, ne sa­mo u Ru­mu­ni­ji, već u svim ze­mlja­ma Bal­ka­na. Si­ro­ma­šne bal­kan­ske dr­ža­ve vi­de koc­ku kao be­za­zlen i ko­ri­stan iz­vor pri­ho­da.
U is­tra­ži­va­nju ko­je su 2016. go­di­ne spro­ve­le dvi­je glav­ne or­ga­ni­za­ci­je za igre na sre­ću u Ru­mu­ni­ji – Rom­slot i Udru­že­nje ru­mun­skih kla­di­o­ni­ča­ra – broj lju­di ko­je in­du­stri­ja opi­su­je kao „pro­ble­ma­tič­ne igra­če” pro­ci­je­njen je na oko 98.000. Uku­pan broj sta­nov­ni­ka Ru­mu­ni­je je ne­što ma­nji od 20 mi­li­o­na.
Hri­sku tvr­di da je broj za­vi­sni­ka si­gur­no ve­ći i da se mje­ri sto­ti­na­ma hi­lja­da. So­rin Kon­stan­ti­ne­sku, di­rek­tor ru­mun­skog Udru­že­nja vla­sni­ka ka­zi­na, iz­ja­vio je za BIRN da se pro­blem za­vi­sno­sti od koc­ke po­gor­šao u ne­ko­li­ko po­sled­njih go­di­na.
Kon­stan­ti­ne­sku ka­že da i sa­mi or­ga­ni­za­to­ri osje­ća­ju po­tre­bu da „na­gla­se da igre na sre­ću tre­ba da bu­du pri­je sve­ga za­ba­va, a ne na­čin da se uni­šti po­ro­di­ca”.
– Na­rav­no, že­li­mo da za­ra­di­mo no­vac, ali ne po ci­je­nu uni­šta­va­nja ljud­skih ži­vo­ta. Ma­te­ma­ti­ka iga­ra na sre­ću je jed­no­stav­na. No­vac nam se se na kra­ju uvi­jek vra­ti, ali tru­di­mo se da na­še me­to­de bu­du pri­hva­tlji­ve i fer ono­li­ko ko­li­ko je to mo­gu­će, da ne gu­ra­mo lju­de u za­vi­snost – ka­že on.
Me­žu­tim, kri­ti­ča­ri in­du­stri­je iga­ra na sre­ću ne mi­sle ta­ko.
Za­kon usvo­jen u ma­ju 2015. na­la­že osni­va­nje fon­da­ci­je za za­šti­tu jav­nog in­te­re­sa ko­ja će bi­ta nad­le­žna za spro­vo­đe­nje pro­gra­ma za spre­ča­va­nje i tre­ti­ra­nje za­vi­sno­sti od koc­ke. U nje­nom uprav­nom od­bo­ru na­la­ze se naj­ve­ća ru­mun­ska udru­že­nja or­ga­ni­za­to­ra iga­ra na sre­ću.
Sva­ka kom­pa­ni­ja tre­ba­lo bi da ula­že u fond 1.000 eura go­di­šnje, dok bi za on­lajn ope­ra­te­re i Na­ci­o­nal­nu lu­tri­ju do­pri­nos iz­no­sio 5.000 eura. U pi­ta­nju je in­du­stri­ja za ko­ju ne­ki eks­per­ti pro­cje­nju­ju da ostva­ru­je go­di­šnji do­ho­dak od mi­li­jar­du eura. Me­đu­tim, ni fon­da­ci­ja ni fond do da­nas ni­je­su osno­va­ni.
Uko­li­ko bu­du usta­no­vlje­ni, Na­ci­o­nal­na upra­va za igre na sre­ću i je­dan od ve­li­kih or­ga­ni­za­to­ra iga­ra iz­ja­vi­li su da će se osla­nja­ti na is­ku­stva iz sop­stve­nog pro­gra­ma za su­zbi­ja­nje za­vi­sno­sti ko­ji je raz­vi­jan unu­tar in­du­stri­je pod ime­nom Od­go­vor­no koc­ka­nje. To je je­di­ni pro­gram tog ti­pa u ze­mlji, a vo­de ga dva psi­ho­lo­ga – Le­li­ja­na Par­vu­le­sku i Ste­li­ja­na Ri­ze­a­nu.
Me­đu kli­jen­ti­ma psi­ho­lo­ške kon­sul­tant­ske fir­me Zi­vac ko­ju vo­di Le­li­ja­na Par­vu­le­sku na­la­zi se kom­pa­ni­ja Ga­me World ko­ja je u vla­sni­štvu bu­ku­re­štan­ske kom­pa­ni­je Ga­me City SRL i Udru­že­nja ru­mun­skih kla­di­o­ni­ča­ra.
Le­li­ja­na Par­vu­le­sku je za BIRN iz­ja­vi­la da je njen kon­sul­tant­ski an­ga­žman za kom­pa­ni­ju Ga­me World fo­ku­si­ran na ko­mu­ni­ka­ci­ju i in­di­vi­du­al­ni raz­voj, okon­čan pri­je ne­go što je ušla u pro­gram Od­go­vor­no koc­ka­nje 2012. go­di­ne, te da je njen rad za Udru­že­nje ru­mun­skih kla­di­o­ni­ča­ra ogra­ni­čen na pru­ža­nje sa­vje­ta za su­zbi­ja­nje za­vi­sno­sti. Iz­ja­vi­la je da ona u to­me ne vi­di ni­ka­kav su­kob in­te­re­sa.
Pe­de­set­sed­mo­go­di­šnja Ste­li­ja­na Ri­ze­a­nu ta­ko­đe je ima­la di­rek­tan in­te­res u in­du­stri­ji či­je za­vi­sni­ke sa­da tre­ba da li­je­či.
Pre­ma po­da­ci­ma iz ru­mun­skog re­gi­stra kom­pa­ni­ja, Ste­li­ja­na Ri­ze­a­nu i njen su­prug Ra­du osno­va­li su 1994. go­di­ne kom­pa­ni­ju po ime­nu Ri­no Tra­ding, re­gi­stro­va­nu za or­ga­ni­za­ci­ju iga­ra na sre­ću i kla­đe­nja. Kom­pa­ni­ja je re­gi­stro­va­na na is­toj adre­si kao psi­ho­lo­ška kli­ni­ka Aqu­a­ma­rin ko­ju ona vo­di, a u ko­ju se upu­ću­ju za­vi­sni­ci u okvi­ru pro­gra­ma Od­go­vor­no koc­ka­nje.
Ri­ze­a­nu je za BIRN iz­ja­vi­la da je kom­pa­ni­ja Ri­no Tra­ding ob­u­sta­vi­la po­slo­va­nje 2009, jed­nu go­di­nu pri­je ne­go što je an­ga­žo­va­na da ra­di na pro­gra­mu Od­go­vor­no koc­ka­nje. Kom­pa­ni­ja se i da­lje na­la­zi u re­gi­stru kom­pa­ni­ja, ali ni­je u ak­tiv­nom sta­tu­su. Ste­li­ja­na Ri­ze­a­nu ta­ko­đe sma­tra da u nje­nom slu­ča­ju ne­ma su­ko­ba in­te­re­sa.


Bo­ga­ti ili si­ro­ma­šni?

Na­ta­ša Dou Šul, kul­tur­ni an­tro­po­log na Uni­ver­zi­te­tu u Nju­jor­ku i autor knji­ge „Ugra­đe­na za­vi­snost”, sma­tra da je in­du­stri­ja iga­ra na sre­ću ulo­ži­la mno­go tru­da u stva­ra­nje „mi­ta” da ve­ći­na lju­di umi­je da se „koc­ka sa­mo za­ba­ve ra­di i da to ni­ko­me ne na­no­si šte­tu, kao da smo fi­zič­ki imu­ni na za­vi­snost. S tim što po­sto­ji jed­na ma­nja gru­pa lju­di ko­ji za­i­sta ima­ju pro­blem”.
Me­đu­tim, is­tra­ži­va­nja u Austra­li­ji, Ka­na­di, na No­vom Ze­lan­du i u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma po­ka­zu­ju da 40 do 50 od­sto pri­ho­da in­du­stri­je po­ti­če upra­vo od lju­di ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa koc­kom, što iza­zi­va ozbilj­ne sum­nje u po­gle­du mo­ti­vi­sa­no­sti in­du­stri­je da im po­mog­ne.
Pre­ma an­ke­ti ko­ju su 2012. go­di­ne na­ru­či­li or­ga­ni­za­to­ri iga­ra na sre­ću u Ru­mu­ni­ji, a či­ji re­zul­ta­ti su ob­ja­vlje­ni na in­ter­ne­tu, pro­sje­čan do­ho­dak pro­sječ­nog ru­mun­skog ko­ri­sni­ka slot ma­ši­na je 290 eura. Pro­sječ­na mje­seč­na za­ra­da u Ru­mu­ni­ji te go­di­ne bi­la je 342 eura.
Urp­kos to­me, Ste­li­ja­na Ri­ze­a­nu opi­su­je pro­sječ­ne ru­mun­ske koc­ka­re kao bo­ga­te lju­de.
Pre­ma is­tra­ži­va­nju vla­de Austra­li­je iz 2010. go­di­ne, ri­zik raz­vi­ja­nja za­vi­sno­sti se uve­ća­va sa bli­zi­nom i do­stup­no­šću igra­o­ni­ca.
Na pi­ta­nje ko­je eks­per­te su kon­sul­to­va­li u ve­zi sa pro­ble­mom za­vi­sno­sti od koc­ke, iz Na­ci­o­nal­ne upra­ve za igre na sre­ću od­go­vo­ri­li su da sa­ra­đu­ju sa pro­gra­mom Od­go­vor­no koc­ka­nje. Ipak, oni i da­lje ne sma­tra­ju da je za­vi­snost od koc­ke ur­gen­tan pro­blem.
– Ako zna­te da ta­kav pro­blem po­sto­ji, daj­te nam broj­ke. Mi kao in­sti­tu­ci­ja ne ras­po­la­že­mo ni nad­le­žno­sti­ma ni sta­ti­sti­ka­ma na osno­vu ko­jih bi­smo do­šli do ta­kvog po­da­tka – iz­ja­vi­la je za BIRN Ode­ta Ne­stor, di­rek­tor­ka Na­ci­o­nal­ne upra­ve za igre na sre­ću.
Pri­je ne­go što se pri­klju­či­la ovoj or­gan­za­ci­ji, osno­va­noj 2013. go­di­ne, če­tr­de­se­to­go­di­šnja Ode­ta Ne­stor ra­di­la je kao fi­nan­sij­ski di­rek­tor u vi­še ka­zi­na u Ru­mu­ni­ji.
– Me­di­ji tru­be o sa­mo­u­bi­stvi­ma (po­ve­za­nim sa koc­kom), a zna­te li ko­li­ko lju­di iz­vr­ši sa­mo­u­bi­stvo zbog lju­ba­vi ili du­go­va­nja ban­ci – pi­ta ona.
Ru­mu­ni­ja ni­je je­di­ni pri­mjer evrop­ske ze­mlje ko­ja je bor­bu pro­tiv za­vi­sno­sti po­vje­ri­la upra­vo or­ga­ni­za­to­ri­ma iga­ra na sre­ću. Ipak, kri­ti­ča­ri tvr­de da je opa­snost u slu­ča­ju Ru­mu­ni­je ve­ća za­to što su pro­pi­si ov­dje la­ba­vi­ji, a dr­ža­va ne kon­sul­tu­je i ne an­ga­žu­je ne­za­vi­sne struč­nja­ke ko­ji ni­su di­rekt­no po­ve­za­ni sa or­ga­ni­za­to­ri­ma.
Kri­sti­jan Pa­sku, je­dan od osni­va­ča Ru­mun­skog udru­že­nja or­ga­ni­za­to­ra i pro­iz­vo­đa­ča iga­ra na sre­ću, pri­zna­je da tu po­sto­ji iz­vje­stan su­kob in­te­re­sa.
Slot ma­ši­ne, ka­že on, pod­sti­ču „ma­zo­hi­stič­ku cr­tu kod igra­ča. Za­do­volj­stvo, bol, za­do­volj­stvo, bol, smje­nji­va­nje do­bi­ta­ka i gu­bi­ta­ka do­pri­no­si lu­če­nju do­pa­mi­na i se­ro­to­ni­na”.


Bes­plat­na hra­na i pi­će

Si­tu­a­ci­ja u Ru­mu­ni­ji je do­ne­kle slič­na si­tu­a­ci­ji u dru­gim ze­mlja­ma is­toč­ne Evro­pe, gdje su ve­li­ke za­pad­ne kom­pa­ni­je ko­je se ba­ve igra­ma na sre­ću ot­kri­le no­vo tr­ži­šte de­ve­de­se­tih go­di­na, po­sli­je pa­da ko­mu­ni­zma. Pro­pi­si ov­dje ni­ka­da ni­je­su uhva­ti­li ko­rak sa stvar­no­šću.
U Ru­mu­ni­ji je pro­šlo sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci iz­me­đu po­gu­blje­nja Ča­u­še­skua i nje­go­ve su­pru­ge Ele­ne i otva­ra­nja pr­ve ve­li­ke igra­o­ni­ce na bu­ku­re­štan­skoj že­lje­znič­koj sta­ni­ci Ga­ra de Nord. Igra­o­ni­cu je otvo­ri­la po­dru­žni­ca austrij­skog gi­gan­ta No­vo­ma­tic u sa­rad­nji sa ru­mun­skim fud­bal­skim klu­bom Ra­pid. U igra­o­ni­ci je bi­lo 80 slot ma­ši­na u dr­ve­nim ku­ći­šti­ma.
– Mno­štvo lju­di je če­ka­lo is­pred igra­o­ni­ce, gu­ra­li su vra­ta da im što pri­je otvo­rim – sje­ća se Kri­sti­jan Pa­sku, ko­ji je ka­ri­je­ru po­čeo kao in­že­njer u igra­o­ni­ci i vre­me­nom do­gu­rao do su­vla­sni­ka. „To­li­ko su bi­li želj­ni po­ke­ra po­sli­je re­vo­lu­ci­je”.
Dan je po­čeo da se koc­ka po­lo­vi­nom de­ve­de­se­tih, kao dva­de­se­to­go­di­šnji stu­dent sa ve­o­ma ma­lo nov­ca. Ka­že da je po­čeo da od­la­zi u ka­zi­na sa pri­ja­te­lji­ma zbog bes­plat­ne hra­ne i pi­ća ko­ji­ma su ma­mi­li mu­šte­ri­je.
Na­ci­o­nal­na upra­va za igre na sre­ću pro­cje­nju­je da Ru­mu­ni­ja da­nas ima 70.000 slot ma­ši­na. Struč­nja­ci ka­žu da nji­hov vi­sok po­ten­ci­jal za stva­ra­nje za­vi­sno­sti pro­is­ti­če iz br­zi­ne ko­jom se is­pla­ću­ju do­bi­ci.
– Broj po­zi­va na otvo­re­noj li­ni­ji za po­moć opao je za 50 od­sto u od­no­su na sa­o­bra­ćaj pri­je za­bra­ne ma­ši­na – iz­ja­vio je za BIRN Ru­ne Tim­ber­lid, vi­ši sa­vjet­nik u nor­ve­škoj upra­vi za igre na sre­ću.
U Fin­skoj, gdje su igre na sre­ću na­ci­o­na­li­zo­va­ne, kao i u Nor­ve­škoj, ve­li­ki dio pri­ho­da usmje­ra­va se na dru­štve­no ko­ri­sne svr­he, uklju­ču­ju­ći tret­man za­vi­sni­ka.
Ma­da ih kao i u Ru­mu­ni­ji fi­nan­si­ra sa­ma in­du­stri­ja iga­ra na sre­ću, nad­le­žni za bor­bu pro­tiv za­vi­sno­sti u Fin­skoj na­stu­pa­ju ve­o­ma oštro u svo­joj bor­bi za za­vi­sni­ke.


Za­kon­ska po­met­nja

Ne­stor iz Na­ci­o­nal­ne upra­ve za igre na sre­ću u Ru­mu­ni­ji ka­že da je ka­šnje­nje u osni­va­nju fon­da­ci­je i fon­da za bor­bu pro­tiv za­vi­sno­sti po­sle­di­ca ne­ja­sno de­fi­ni­sa­nog od­no­sa iz­me­đu tih in­sti­tu­ci­ja.
Do­ru Ge­or­giu, iz­vr­šni di­rek­tor Udru­že­nja ru­mun­skih kla­di­o­ni­ča­ra, jed­ne od or­gan­za­ci­ja ko­je fi­nan­si­ra­ju pro­gram Od­go­vor­no koc­ka­nje, ta­ko­đe je iz­ja­vio da za­kon ni­je ja­sno de­fi­ni­sao ka­ko će se fon­da­ci­ja osno­va­ti.
BIRN je po­sta­vio pi­ta­nje Mi­ni­star­stvu zdra­vlja, In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje i Na­ci­o­nal­nom cen­tru za men­tal­no zdra­vlje i bor­bu pro­tiv dro­ga da li su kon­sul­to­va­ni o to­me ka­ko bi tre­ba­lo or­ga­ni­zo­va­ti bor­bu pro­tiv za­vi­sno­sti od koc­ka­nja. Sve tri in­sti­tu­ci­je su od­go­vo­ri­le da ni­su kon­sul­to­va­ne i da ne­ma­ju ni­ka­kve pro­gra­me za bor­bu pro­tiv za­vi­sno­sti od koc­ke.

Di­a­na Me­se­san je no­vi­nar­ka iz Bu­ku­re­šta. Ovaj čla­nak je na­stao u okvi­ru pro­jek­ta Bal­kan­ske sti­pen­di­je za iz­vr­snost u no­vi­nar­stvu, uz po­dr­šku Fon­da­ci­je ER­STE i Fon­da­ci­ja za otvo­re­no dru­štvo, u sa­rad­nji sa Bal­kan­skom is­tra­ži­vač­kom mre­žom.


Pro­ćer­da­na mla­dost

Ne­ko­li­ko mla­di­ća u far­mer­ka­ma i ma­ji­ca­ma tr­ča­li su za lop­tom na te­re­nu is­pred zgra­de oba­sja­ne ljet­njim sun­cem. Da ni­je re­šet­ki na pro­zo­ri­ma zgra­de, iz­gle­da­li bi kao sred­njo­škol­ci na od­mo­ru.
– Naj­vi­še što sam uspio da iz­dr­žim da ne pri­đem slot ma­ši­ni bi­lo je se­dam mje­se­ci ko­je sam pro­veo u za­tvo­ru – re­kao je Alek­san­dru, osam­na­e­sto­go­di­šnjak iz Bu­ku­re­šta.
Kao i mno­gi dru­gi pre­stup­ni­ci u za­tvor­skoj je­di­ni­ci za mla­de u Bu­zi­ja­šu na za­pa­du Ru­mu­ni­je, Alek­san­dru je za­vi­snik od koc­ke. BIRN je do­bio do­zvo­lu za pri­stup je­di­ni­ci od Dr­žav­ne upra­ve za za­tvo­re. In­ter­vju­i­sa­ni su sa­mo oni pre­stup­ni­ci ko­ji ima­ju 18 ili vi­še go­di­na i pri­sta­li su na raz­go­vor.
Mla­di pre­stup­ni­ci su u raz­go­vo­ru ob­ja­šnja­va­li da su do­bi­li pri­stup ma­ši­na­ma za­to što su (a) ‘po­zna­va­li za­po­sle­ne’, (b) ‘za­po­sle­ni su bi­li do­bri, pa su ih pu­sti­li unu­tra’, (c) ‘tra­ži­li su iden­ti­fi­ka­ci­o­ni do­ku­ment, ali ga ni­su po­gle­da­li’, (d) ‘ula­zi­li su u gru­pi sa sta­ri­jim igra­či­ma’ i (e) ‘go­vo­ri­li su nam da se sa­kri­je­mo u to­a­let ako na­i­đe po­li­ci­ja’.