Vla­da Cr­ne Go­re i Mi­ni­star­stvo pro­svje­te tre­ba što pri­je, kao i dru­ge evrop­ske dr­ža­ve, da stvo­re uslo­ve za uvo­đe­nje vjer­ske na­sta­ve u si­stem jav­nog obra­zo­va­nja, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On sma­tra da bi to omo­gu­ći­lo dje­ci svih vje­ro­i­spo­vi­je­sti u Cr­noj Go­ri da ostva­re svo­je pra­vo na vjer­sku na­sta­vu u ško­la­ma ko­je je za­ga­ran­to­va­no svim va­že­ćim me­đu­na­rod­no­prav­nim ak­ti­ma o ljud­skim slo­bo­da­ma i pra­vi­ma.
Iz Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske sa­op­šte­no je da je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na go­di­šnjem sa­bra­nju pa­ro­hij­skog sve­šten­stva i mo­na­štva pod­nio iz­vje­štaj o ar­hi­je­rej­skom slu­že­nju i mi­si­ji ove go­di­ne, te da se po­seb­no osvr­nuo na ve­li­ki isto­rij­ski ju­bi­lej – 1000. go­di­šnji­ca od mu­če­nič­kog stra­da­nja Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, kao i na sve­pra­vo­slav­no osve­će­nje Sa­bor­nog hra­ma po­sve­će­nog tom sve­ti­te­lju-mu­če­ni­ku.
On je kon­sta­to­vao da se uspje­šno na­sta­vlja mi­si­ja Cr­kve i du­hov­na ob­no­va u Mi­tro­po­li­ji i osta­lim epar­hi­ja­ma na pro­sto­ru Cr­ne Go­re.
– To se pr­ven­stve­no ogle­da u hi­lja­da­ma no­vo­kr­šte­nih ove go­di­ne i u po­ve­ća­nju bro­ja no­vo­ru­ko­po­lo­že­nih đa­ko­na i sve­šte­ni­ka i za­mo­na­še­nih mo­na­ha i mo­na­hi­nja, ali i kroz na­sta­vak ob­no­ve i iz­grad­nje hra­mo­va i ma­na­sti­ra. Po­seb­na ra­dost i ve­li­ki bla­go­slov bož­ji je zbog sko­ro 1.500 dje­ce – po­la­zni­ka pra­vo­slav­ne vje­ro­na­u­ke, ko­ja se or­ga­ni­zu­je na vi­še od 40 mje­sta pri pa­ro­hi­ja­ma, cr­kve­nim op­šti­na­ma i du­hov­nim cen­tri­ma – ka­za­li su iz Mi­tro­po­li­je.
Na­ve­li su da po­je­di­ni slu­žbe­ni­ci Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va bez za­kon­skog ute­me­lje­na i neo­sno­va­no i da­lje od­bi­ja­ju za­htje­ve jed­nog di­je­la sve­šten­stva i mo­na­štva bez cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva za odo­bre­nje pri­vre­me­nog bo­rav­ka.
– Ta­kvo po­stu­pa­nje je ne­za­ko­ni­to i pred­sta­vlja zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i dis­kri­mi­na­tor­no po­stu­pa­nje ko­je je ka­žnji­vo po za­kon­skim pro­pi­si­ma Cr­ne Go­re – po­ru­ču­ju iz Mi­tro­po­li­je.
Oni su na­ve­li da se oštro pro­ti­ve na­ja­vlje­nom skr­na­vlje­nju iko­ne Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se ko­joj je Pri­je­sto­ni­ca Ce­ti­nje, po­sli­je ne­u­spje­ha sa tzv. Pla­vom ka­pe­lom u Na­rod­nom mu­ze­ju, opre­di­je­li­la uja­mlji­va­nje u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni.
– Ne či­ni nam se pri­hva­tlji­vim da se dva mi­li­o­na eura opre­dje­lju­je za iz­grad­nju ne­ka­kve psev­do-ka­pe­le u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni dok je sve ve­ći broj ne sa­mo si­ro­ma­šnih ne­go i glad­nih gra­đa­na, na­ro­či­to na Ce­ti­nju, na ko­me je upra­vo Cr­kva otvo­ri­la na­rod­nu ku­hi­nju za si­ro­ti­nju, pr­vu po­sli­je 1916. go­di­ne. Ni­jed­noj sve­ti­nji, a po­seb­no ne sve­ti­nji ka­kva je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se, ni­je mje­sto u pe­ći­ni i psev­do-ka­pe­la­ma ne­go u Hra­mu bo­ži­jem – Cr­kvi Sve­te Tro­ji­ce. Ka­men te­me­ljac za taj sa­bor­ni hram na Ce­ti­nju po­lo­ži­li su kralj Ni­ko­la i mi­tro­po­lit Mi­tro­fan Ban već 1910. go­di­ne iz­me­đu Bi­ljar­de i Vla­di­nog do­ma. Pe­ći­na mo­že bi­ti is­ko­ri­šće­na sa­mo kao ori­gi­na­lan pri­stup hra­mu i po­klo­nje­nju sve­ti­nja­ma. Nji­ho­vo de­sa­kra­li­zo­va­nje i pre­tva­ra­nje u objek­te eko­nom­skog pro­fi­ta zna­či­lo bi pri­mi­ti­vi­zam bez pre­se­da­na ne sa­mo u Cr­noj Go­ri ne­go i u ci­je­lom ci­vi­li­zo­va­nom svi­je­tu – upo­zo­ri­li su iz Mi­tro­po­li­je.
Sma­tra­ju da je iz do­stup­ne do­ku­men­ta­ci­je ne­sum­nji­vo utvr­đu­je da ne­za­ko­ni­ta iz­grad­nja tzv. ka­pe­le u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni pred­sta­vlja naj­gru­blji vid skr­na­vlje­nja i iko­ne Bo­go­ro­di­ce i Ce­ti­nja kao pre­sto­ni­ce ko­ja je vje­ko­vi­ma pod za­šti­tom i po­kro­vi­telj­stvom Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce.
– Mi­tro­po­li­ja je ovla­sti­la prav­ni sa­vjet da pre­du­zme sve neo­p­hod­ne prav­ne rad­nje ka­ko bi se iko­na za­šti­ti­la od na­ja­vlje­nog skr­na­vlje­nja, a Ce­ti­nje od ta­kvog sve­to­gr­đa i pro­klet­stva Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Iz Mi­tro­po­li­je su se osvr­nu­li i na sko­ro sva­ko­dnev­na ubi­stva u Cr­noj Go­ri, na­vo­de­ći da ne mo­gu da se za­pi­ta­ju za uzro­ke ta­kvog po­na­ša­nja.
– Či­ta­ve ge­ne­ra­ci­je su pret­hod­nih de­ce­ni­ja li­še­ne istin­skog vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja, a ži­vot im se svo­dio is­klju­či­vo u mje­ru ma­te­ri­jal­nih vri­jed­no­sti. To se, iz­me­đu osta­log, vi­di i iz od­no­sa pre­ma Bo­go­ro­di­ci Fi­le­ri­mo­si, kao i pre­ma dru­gim vječ­nim du­hov­nim i mo­ral­nim ljud­skim vri­jed­no­sti­ma. Mo­le­ći se Hri­stu Bo­gu da pre­sta­nu me­đu­sob­na ubi­ja­nja po Cr­noj Go­ri, po­zi­va­mo mla­de lju­de da po­štu­je sve­ti­nju svog i tu­đeg ži­vo­ta i da se ogri­ju na og­nju bra­to­lju­blja i vje­re u Bo­go­mla­den­ca Hri­sta. Če­sti­ta­ju­ći svi­ma na sve če­ti­ri stra­ne svi­je­ta do­la­ze­će svi­je­tle i sve­šte­ne pra­zni­ke ro­đe­nja Hri­sto­vog i No­vo lje­to do­bro­te Go­spod­nje sve po­zdra­vlja­mo po­zdra­vom mi­ra i ra­do­sti – po­ru­če­no je iz Mi­tro­po­li­je.A.O.

Za­bri­nja­va grad­nja bra­na

Iz MCP ka­za­li su da za­bri­nja­va is­hi­tre­no i ne­tran­spa­rent­no po­stu­pa­nje Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je po­vo­dom iz­grad­nje ve­li­kih bra­na i hi­dro­e­lek­tra­na na Mo­ra­či i Ko­mar­ni­ci, či­me se, ka­ko sma­tra­ju, ugro­ža­va­ju pri­rod­ne, du­hov­ne i kul­tur­ne lje­po­te ovih ri­je­ka.
– I struč­na i la­ič­ka jav­nost uz­ne­mi­re­ne su zbog sa­zna­nja da je Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je bez jav­nih ten­de­ra, bez pret­hod­no usvo­je­ne plan­ske do­ku­men­ta­ci­je i bez uče­šća za­in­te­re­so­va­ne jav­no­sti već za­klju­či­lo me­mo­ran­du­me i spo­ra­zu­me sa sa ki­ne­skim „No­rin­kom” i tur­skim „Be­re­ket ener­dži­jem”. U tom ci­lju, Mi­tro­po­li­ja će za­jed­no sa upra­vom Ma­na­sti­ra Mo­ra­če i Ini­ci­ja­tiv­nim od­bo­rom za oču­va­nje pri­rod­nih, du­hov­nih i kul­tur­nih lje­po­ta Mo­ra­če pred­u­ze­ti broj­ne ak­tiv­no­sti na me­đu­na­rod­nom i do­ma­ćem pla­nu ka­ko bi se či­tav pro­je­kat is­ko­ri­šća­va­nja hi­dro­po­ten­ci­ja­la do­veo u sklad sa prav­nim po­ret­kom, stru­kom i na­u­kom, a po­seb­no sa in­te­re­si­ma gra­đa­na – ka­za­li su iz MCP.