Oblast po­mor­stva u Cr­noj Go­ri ni­je ade­kvat­no ure­đe­na. U Vla­di ne­ma po­seb­nog re­so­ra za ovu oblast, a ne po­sto­ji ni re­gi­star po­mo­ra­ca. Po­mor­ci ne­ma­ju po­treb­nu po­moć dr­ža­ve, ko­ja bi mo­gla da im obez­bi­je­di olak­ši­ce u po­gle­du za­po­šlja­va­nja, a ža­le se i na ve­li­ke na­me­te.
In­spek­ci­ja Me­đu­na­rod­ne po­mor­ske aso­ci­ja­ci­je (IMO) kon­tro­li­sa­će oblast po­mor­stva kod nas na­red­ne go­di­ne, a ta­kve kon­tro­le zah­ti­je­va­ju ve­li­ku, du­go­traj­nu pri­pre­mu, do­no­še­nje stra­te­gi­je raz­vo­ja po­mor­stva u dr­ža­vi, stra­te­gi­je pri­mje­ne osnov­nih kon­ven­ci­ja ko­je na­ša dr­ža­va još ne­ma.
– Cr­na Go­ra u Bo­ki ko­tor­skoj ima vje­kov­nu po­mor­sku tra­di­ci­ju i za­slu­žu­je da ima mi­ni­star­stvo po­mor­stva, ja­ku po­mor­sku ad­mi­ni­stra­ci­ju ko­ja će pro­ak­tiv­no da dje­lu­je, da do­no­si za­ko­ne i pro­pi­se, da omo­gu­ći po­mor­ci­ma da na­đu po­sao – oci­je­nio je u iz­ja­vi za „Dan” ka­pe­tan Bo­ro Lu­čić, pot­pred­sjed­nik Pa­ci­fič­ke po­mor­ske aso­ci­ja­ci­je.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ne zna se ko­li­ko je po­mo­ra­ca u Cr­noj Go­ri jer ne­ma po­seb­nog re­gi­stra za to.
– Ni­ko ne zna ko­li­ko ih tač­no ima, ko­li­ko ih plo­vi, ko­li­ko ne plo­vi, ali se po­mi­nju ci­fre od če­ti­ri do de­set hi­lja­da po­mo­ra­ca. Luč­ke ka­pe­ta­ni­je mo­ra­ju ima­ti spi­sak onih ko­ji­ma su iz­da­li bre­ve­te, ali sva­ki po­mo­rac ima na de­se­ti­ne bre­ve­ta, ta­ko da je to ma­lo te­že utvr­di­ti. U Sred­njoj po­mor­skoj ško­li i na Po­mor­skom fa­kul­te­tu u Ko­to­ru sta­sa­va­ju no­vi ka­dro­vi, dok, sa dru­ge stra­ne, svjet­ska kri­za uti­če na to da se po­tra­žnja za po­mor­skim ka­dro­vi­ma pre­po­lo­vi­la. Usled svjet­ske eko­nom­ske kri­ze i pro­iz­vod­nje ve­li­kih bro­do­va sa so­fi­sti­ci­ra­nom teh­no­lo­gi­jom, sma­nju­je se broj po­sa­da po­treb­nih kom­pa­ni­ja­ma. Po­što se 90 po­sto svjet­skog pro­me­ta od­vi­ja bro­do­vi­ma – ako ne­ma po­tra­žnje ni pro­iz­vod­nje, ni­ko­me ne tre­ba ni taj brod. Ne mo­že­mo vi­še da ko­ri­sti­mo sta­re si­ste­me ko­ji su pri­pre­ma­li ka­de­te na osno­va­ma astro­nom­ske na­vi­ga­ci­je, ka­da se ona u svi­je­tu vi­še ne po­mi­nje i sve funk­ci­o­ni­še na kar­ti­ca­ma, či­po­vi­ma. Mo­ra­mo da uči­mo lju­de ka­ko da se pri­pre­me, da se sna­đu u tim no­vim si­ste­mi­ma. Bit­no je da na­še škol­stvo pre­po­zna po­tre­bu da ško­lu­je ka­dar ko­ji će bi­ti tra­žen na da­na­šnjoj ber­zi ra­da – is­ti­če Lu­čić.
On je na­gla­sio da po­sled­njih 20 go­di­na po­mor­ci če­sto bi­ra­ju po­sao ko­ji je vi­še pla­ćen.
– Ni­je sve u pla­ta­ma, tre­ba se ma­lo vra­ti­ti na­zad, po­gle­da­ti gdje re­al­no spa­da­mo u tom svjet­skom po­mo­r­stvu, te ko­je su nam re­al­ne mo­guć­no­sti za­po­šlja­va­nja i da se pre­ma to­me ori­jen­ti­še­mo. Po­tre­ban nam je kva­li­te­tan ka­dar, ko­ji zna svoj po­sao, ko­ji je lo­ja­lan kom­pa­ni­ja­ma, da bi te kom­pa­ni­je ima­le in­te­res da ih uop­šte uzi­ma­ju – oci­je­nio je Lu­čić. Do­dao je da dr­ža­va mo­že mno­go da ura­di u smi­slu olak­ša­va­nja pro­ce­sa za­po­šlja­va­nja po­mo­ra­ca, ko­ji će ka­sni­je „upum­pa­va­ti“ svoj no­vac u Cr­nu Go­ru.
– Mla­di čo­vjek ko­ji tra­ži po­sao tre­ba da ima sprem­ne sve bre­ve­te da bi mo­gao uop­šte da apli­ci­ra, a da bi sve to mo­gao da ima, nje­mu tre­ba hi­lja­du eura. Dr­ža­va im ne omo­gu­ća­va da ura­de bi­lo šta, po­mi­nju se i po­re­zi za po­mor­ce, na­pla­ću­je im sve što mo­že dva-tri pu­ta vi­še, jer su omo­gu­ći­li cen­tri­ma za obu­ku po­mo­ra­ca da kre­i­ra­ju ci­je­ne ka­ko ho­će. Tač­no je da su te obu­ke svu­da po Evro­pi sku­pe, ali tre­ba na­ći ne­ku mje­ru i omo­gu­ći­ti lju­di­ma ko­ji tek po­či­nju da na lak­ši na­čin do­đu do po­sla. Po­mor­ci ni­su sa­mo „kra­va mu­za­ra“, ne­ko ko­me tre­ba da na­pla­ću­je­mo raz­ne tak­se i na­me­te, već mi­ni­star­stvo po­mor­stva tre­ba da im omo­gu­ći da ra­de svoj po­sao ka­ko tre­ba, da stvo­ri am­bi­jent u ko­me će agen­ci­je mo­ći da ra­de, da mla­di lju­di ko­ji za­vr­še fa­kul­tet mo­gu da do­bi­ju sve ser­ti­fi­ka­te neo­p­hod­ne za po­sao, a i da dr­ža­va sta­ne iza njih pla­ća­njem di­je­la tr­o­ško­va ukr­ca­ja-is­kr­ca­ja – po­ru­čio je Lu­čić.
On sma­tra da dr­ža­va mo­že da im iza­đe u su­sret i omo­gu­ći sti­ca­nje osnov­nih bre­ve­ta na ne­ki lak­ši na­čin i da ona pre­go­va­ra sa kom­pa­ni­ja­ma.
– Sve to što mi ra­di­mo kao po­je­din­ci, kao stru­kov­na udru­že­nja ili pri­vat­ne agen­ci­je ko­je na­sto­je da ukr­ca­ju po­mor­ce, ni­je do­volj­no. Dr­ža­va mo­že da se uklju­či u ne­ke pre­go­vo­re sa kom­pa­ni­ja­ma, da po­nu­di ne­ke olak­ši­ce, da vi­di­mo šta bi tim bro­da­ri­ma bi­lo in­te­re­sant­no da bi uze­li na­še ka­de­te – da im se ne na­pla­ću­ju luč­ke tak­se, a da za­uz­vrat uzmu na­še ka­de­te – po­ru­ču­je Lu­čić, autor vi­še pri­ruč­ni­ka za po­mor­ce.
M.D.P.


Ključ je u pre­ven­ci­ji

Bo­ro Lu­čić po­ru­ču­je da bi mi­ni­star­stvo po­mor­stva tre­ba­lo da bu­de ser­vis po­mor­ci­ma, a ne da im bu­de ne­ka koč­ni­ca raz­vo­ja, ali i da pod­stak­ne po­mor­ce da se or­ga­ni­zu­ju i da sa­ra­đu­ju.
– Pr­vo što je po­treb­no je­ste da se po­dr­že lju­di ko­ji ra­de u Di­rek­to­ra­tu za po­mor­stvo i Upra­vi po­mor­ske si­gur­no­sti, ka­ko bi­smo na­po­kon kre­nu­li dva ko­ra­ka na­pri­jed, a ne uvi­jek ka­ska­li tri ko­ra­ka na­zad. Da se stvo­ri am­bi­jent u ko­me će ovi sek­to­ri ima­ti mno­go ve­ću ne­za­vi­snost ne­go što ima­ju sa­da, u ko­me će ra­di­ti mno­go vi­še lju­di ko­ji po­zna­ju po­slo­ve po­mor­ske ad­mi­ni­stra­ci­je, da se dje­lu­je pre­ven­tiv­no, a ne da rje­ša­va­mo stva­ri kad se de­si ne­ka ha­va­ri­ja i ka­ta­stro­fa – is­ta­kao je Lu­čić u raz­go­vo­ru za „Dan“.