Dr­žav­ni tu­ži­lac tre­ba­lo bi da is­pi­ta po­stu­pa­nja cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad či­ji slu­žbe­ni­ci maj­ka­ma pod­me­ću da pot­pi­šu do­ku­men­ta ko­ji­ma se od­ri­ču od na­dok­na­da, što ima ele­men­te kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i pre­va­re, oci­je­nio je za „Dan” prof. dr Đor­đe Bla­žić. On na­vo­di da su mu se obratile mnoge majke koje su dobile izjavu od centra za socijalni rad na kraju tre­ba da sta­ve pot­pis is­pod iz­va­je u ko­joj sto­ji da „mo­le da im se ob­u­sta­vi is­pla­ta na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce” jer že­le da se vra­te na ostva­ri­va­nje ne­kog dru­gog pra­va.
– Ne­shva­tlji­vo je i ne­pri­hva­tlji­vo to da cen­tri za so­ci­jal­ni rad maj­ka­ma pod­me­ću da pot­pi­šu iz­ja­vu ko­jom mo­le da im se ob­u­sta­vi ostva­ri­va­nje do­ži­vot­no ste­če­nog pra­va. Za­bri­nja­va­ju­će je da in­sti­tu­ci­je ko­je bi tre­ba­lo da šti­te in­te­re­se gra­đa­na pod­me­ću ne­što što ima ele­men­te bi­ća kri­vič­nog dje­la pre­ko­ra­če­nja slu­žbe­nih ovla­šće­nja sa ja­snom na­mje­rom da se one ob­ma­nu. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji one se na­vo­de da od­u­sta­nu od po­kre­nu­tih pro­ce­sa, od­no­sno žal­bi i tu­žbi. Ov­dje tre­ba dr­žav­ni tu­ži­lac da se uklju­či jer se ne ra­di o jed­nom ili dva slu­ča­ja, ne­go je po­sta­la uobi­čaj­na po­ja­va ko­ja se ti­če oko 22.000 že­na. Ne mo­gu da vje­ru­jem da to ra­de cen­tri za so­ci­jal­ni rad i maj­ke ne tre­ba da pot­pi­su­ju to što im da­ju ni po ko­ju ci­je­nu – ka­zao je Bla­žić.
On na­vo­di da je si­tu­a­ci­ja ja­sna što se ti­če na­dok­na­da.
– Mi ima­mo pro­ce­se ko­ji su već za­po­če­ti po za­ko­nu o iz­mje­na­ma ak­ta ko­ji­ma su sma­nje­ne na­kna­de, ima­mo tu­žbe i ža­lbe i ti po­stup­ci su u to­ku. Dru­ga stvar je Za­kon o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­ji je ne­bu­lo­zan u sa­mom na­zi­vu i svoj­stven sa­mo Cr­noj Go­ri jer ima­mo za­kon na osno­vu jed­ne od­lu­ke, a ne po osno­vu Usta­va. Za­kon je ura­đen mno­go go­re ne­go onaj ne­u­stav­ni za­kon ko­jim je Ustav­ni sud oci­je­nio da je na­pra­vlje­na dis­kri­mi­na­ci­ja u od­no­su na dru­ge maj­ke ko­je ni­su mo­gle da do­bi­ju na­dok­na­du. Sa­da ima­mo akt o iz­vr­še­nju od­lu­ke ko­ji pra­vi dis­kri­mi­na­ci­ju pre­ma maj­ka­ma ko­je su pri­ma­le na­dok­na­du i pre­ma svim dru­gim že­na­ma. Ta­ko­đe, ni­je­su za­šti­ti­li le­gi­tim­na oče­ki­va­nja stran­ke, što je sud tra­žio. Ovaj za­kon, ko­jim se na­dok­na­de uki­da­ju, ne­u­sta­van je po vi­še osno­va i za­to bi ne­ko tre­ba­lo da kre­ne u po­stu­pak ocje­ne nje­go­ve ustav­no­sti – ka­zao je Bla­žić.
On is­ti­če da le­gi­tim­na oče­ki­va­nja maj­ki ni­je­su is­pu­nje­na jer si­gur­no da ni­jed­na že­na ko­ja je pri­hva­ti­la na­dok­na­du ni­je že­lje­la da se vra­ti ne­kom ra­ni­je ostva­re­nom pra­vu ili da osta­ne bez iče­ga.
– Ni­je le­gi­tim­no oče­ki­va­ti da maj­ke ko­je su su­spen­do­va­le pri­ma­nje pen­zi­je, sa­da že­le da se vra­te na njih, ili da one ko­je su ostva­ri­va­le pri­ma­nje po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti da osta­nu bez iče­ga. One že­ne ko­je na­sta­vlja­ju da ko­ri­ste na­dok­na­du do­bi­ja­ju pri­ma­nje sa­mo pri­vre­me­no, što ta­ko­đe ni­je le­gi­tim­no oče­ki­va­nje – ob­ja­šnja­va Bla­žić.
On na­vo­di da na­kna­de ima­ju že­ne ko­je su ras­ki­nu­le rad­ni od­nos da bi do­bi­le te na­kna­de i one su ka­te­go­ri­sa­ne u iz­no­si­ma od 193, 264 i 336 eura, za­vi­sno od to­ga ko­li­ku su ima­le za­ra­du ka­da su na­pu­sti­le po­sao.
– Tu ima­mo još jed­nu dis­kri­mi­na­ci­ju, jer su one ka­te­go­ri­sa­ne i na­kna­de mo­gu da pri­ma­ju sa­mo od­re­đe­no vri­je­me. Za ostva­ri­va­nje tog pra­va maj­ke ima­ju rok od 30 da­na da ga tra­že. Ta­ko­đe, za­ko­no­da­vac je pro­pi­sao da se ovo pra­vo sti­če na prin­ci­pu pri­vat­ne mak­si­me, što zna­či da će maj­ke od­lu­či­ti da li to da tra­že ili ne, a ne po prin­ci­pu slu­žbe­ne mak­si­me, od­no­sno da im se po slu­žbe­noj du­žno­sti da­ju pri­ma­nja – na­vo­di Bla­žić.
Što se pen­zi­o­ner­ki ti­če, Bla­žić na­vo­di da i one mo­ra­ju da pod­no­se za­htjev Fon­du PIO, što ta­ko­đe ni­je le­gi­tim­no oče­ki­va­nje stran­ke.
– Tre­ća ka­te­go­ri­ja su že­ne ko­je su bi­le na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje i one ima­ju pra­vo da se vra­te na evi­den­ci­ju ne­za­po­sle­nih. Po­sta­vlja se pi­ta­nje šta one ti­me do­bi­ja­ju? Zar je to le­gi­tim­no oče­ki­va­nje stran­ke, da osta­ne bez iče­ga. To je ap­surd­no, a rok je 15 da­na da se pri­ja­ve – na­vo­di on.
Bla­žić ka­že da se u prak­si de­ša­va ap­so­lut­no ne­pri­hva­tlji­va si­tu­a­ci­ja u ko­joj se maj­ke po­ku­ša­va­ju ob­ma­nu­ti.
– Na dje­lu je kla­sič­na ucje­na i do­vo­đe­nje u za­blu­du maj­ki, jer cen­tri za so­ci­jal­ni rad ne smi­ju ni­šta da im pod­me­ću, već sa­mo da od­lu­ču­ju po nji­ho­vim za­htje­vi­ma. Tu ima ozbilj­nih ele­me­na­ta bi­ća kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja od slu­žbe­nih li­ca cen­ta­ra, ko­ji tre­ba da ka­žu ko im je iz­dao na­re­đe­nje da to ra­de, jer oni si­gur­no ni­šta ne ra­de na svo­ju ru­ku – ka­že Bla­žić.
M.S.


Pri­ve­de­na Želj­ka Sav­ko­vić

Pred­sjed­ni­ca Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra ko­ri­sni­ca na­dok­na­da po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce Želj­ka Sav­ko­vić ju­če je pri­ve­de­na u Sud za pre­kr­ša­je pod op­tu­žbom da je od­bi­la da po­zo­ve maj­ke da ne ru­še za­štit­nu ogra­du is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re na pro­te­stu 29. ju­na, ka­da su po­sla­ni­ci iz­gla­sa­li uki­da­nje na­dok­na­da. Ona je ju­če oko 15 ča­so­va do­šla u sta­ni­cu po­li­ci­je u Pod­go­ri­ci, gdje je bi­la po­zva­na da da iz­ja­vu, ali je oda­tle ma­ri­com pre­ba­če­na u sud.
Sav­ko­vi­će­va ju­če ipak ni­je sa­slu­ša­na jer je to tra­žio njen advo­kat Ju­go­slav Kr­po­vić ka­ko bi se upo­znao sa pred­me­tom, pa će ona pred su­di­ju iza­ći 8. sep­tem­bra. Sav­ko­vi­će­va je na­kon krat­ko­traj­nog bo­rav­ka u su­du pu­šte­na.
– Po­zva­na sam zbog to­ga što sma­tra­ju da sam pre­kr­ši­la pra­vi­lo upo­zo­re­nja jer ni­sam po­zva­la maj­ke da se uklo­ne od ogra­de na pro­te­stu 29. ju­na. Ka­da je vlast ura­di­la ovo sa maj­kama, pre­va­ri­la ih i iz­i­gra­la na naj­stra­šni­ji na­čin, ni­je mi pa­da­lo na pa­met da im go­vo­rim da ru­še ili da se po­vla­če od ogra­de. Ću­ta­la sam i gle­da­la šta maj­ke pla­ču­ći ra­de, a ni­su ura­di­le ni­šta opa­sno. Vlast tre­ba da da iz­ja­vu o to­me šta je ura­di­la gra­đa­ni­ma – ka­za­la je Sav­ko­vi­će­va.
Is­ta­kla je da to što nju hap­se ne­će uti­ša­ti bor­bu za na­dok­na­de.
– Ne osje­ćam se kri­vom i čvr­sto sto­jim pred sva­kom maj­kom i uz sve njih. Ovo je sve­op­šti na­pad na nas. Sve ovo mo­že re­zul­ti­ra­ti sa­mo jed­nim ci­ljem, a to je da udru­že­no smi­je­ni­mo vlast ka­ko bi­smo od­bra­ni­li svo­je pra­vo – is­ta­kla je Sav­ko­vi­će­va, ko­ja je ina­če pot­pred­sjed­ni­ca Rad­nič­ke par­ti­je, kon­sti­tu­en­ta De­mo­krat­skog fron­ta (DF).
Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je i po­sla­nik DF-a Jan­ko Vu­či­nić sma­tra da je hap­še­nje Sav­ko­vi­će­ve još je­dan po­ku­šaj vla­sti da di­sci­pli­nu­je gra­đa­ne ko­ji se bu­ne.
– Ovo je na­sta­vak pro­go­na funk­ci­o­ne­ra DF-a. Želj­ka Sav­ko­vić ni­je na­pra­vi­la ni­ka­kvo kri­vič­no dje­lo, ali vlast je ri­je­še­na da nas sve mal­tre­ti­ra. Za­mi­sli­te ta­kvu si­tu­a­ci­ju – u tre­nut­ku ka­da je Skup­šti­na iz­gla­sa­la uki­da­nje na­kna­da, šta mo­že tu jed­na oso­ba da ura­di. Ja­sno je da se ra­di o di­sci­pli­no­va­nju po­li­ti­čih i gra­đan­skih ak­ti­vi­sta i da se po­ku­ša­va za­bra­ni­ti sva­ki vid pro­te­sta i ot­po­ra. Na­ža­lost, u sve­mu to­me re­žim ko­ri­sti dr­žav­ne ins­ti­tu­ci­je što ne bi tre­ba­lo i smje­lo – po­ru­čio je Vu­či­nić.
M.S.


Ovo je auto­kra­ti­ja

Bla­žić na­vo­di da je čla­nom 11 Za­ko­na o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da pro­pi­sa­no da se da­nom nje­go­vog stu­pa­nja ob­u­sta­vlja­ju iz­vr­še­nja rje­še­nja po osno­vu ko­jih su maj­ke do­bi­le na­dok­na­de.
– Ti­me je cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad dat ja­san za­da­tak. Ipak pro­ble­ma­tič­no je ka­ko će da ob­u­sta­ve ko­ri­šće­nje pra­va, jer oni za to u su­šti­ni ne­ma­ju osno­va u Za­ko­nu o uprav­nom po­stup­ku i ka­da su shva­ti­li da će te­ško da pri­mi­je­ne tu nor­mu ko­ja je i ne­pri­mje­nji­va, po­če­li su da pod­me­ću maj­ka­ma iz­ja­ve o od­ri­ca­nju od na­dok­na­da. U ni­zu ob­ma­na ko­je su išle od Ustav­nog su­da pa do cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad ovo sa­da je prav­na ka­ta­stro­fa. Ovo što se ra­di sa na­kna­da­ma maj­ka­ma ni­je prav­ni si­stem i po­re­dak, ovo je di­vlja­nje uz kom­bi­na­ci­ju sa ele­men­ti­ma kri­vič­nog dje­la, jer umje­sto da in­st­i­tu­ci­je šti­te pra­va gra­đa­na, one ra­de su­prot­no. Dr­ža­va nam ova­ko svi­ma ša­lje po­ru­ku, go­spo­do, mi će­mo da ra­di­mo ka­ko ho­će­mo i va­ša prav­na si­gu­r­nost nas ne in­te­re­su­je. To se zo­ve auto­kra­ti­ja – is­ti­če Bla­žić.