Me­đu­na­rod­ni dan si­ro­ma­šnih, 9. av­gust, u Cr­noj Go­ri u te­škoj ma­te­ri­jal­noj si­tu­a­ci­ji do­če­ku­je oko 200.000 gra­đa­na, od­no­sno sva­ki tre­ći sta­nov­nik. U dr­ža­vi ima oko 48.000 ne­za­po­sle­nih, 30.000 ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih da­va­nja, oko 100.000 gra­đa­na ima pri­ma­nja ma­nja od pro­sječ­nih, dok oko 8.000 pen­zi­o­ne­ra pri­ma mje­seč­no sve­ga 120 eura. Pro­cje­na UNI­CEF-a je da kod nas naj­ma­nje 15.000 dje­ce ži­vi u si­ro­ma­štvu.
Por­tal „Ho­wA­fri­ca” ob­ja­vio je li­stu 10 naj­si­ro­ma­šni­jih ze­ma­lja Evro­pe, od­no­sno dr­ža­va ko­je su go­re i od afrič­kog pro­sje­ka. Na tom spi­sku se na­šla i Cr­na Go­ra i to na pe­tom mje­stu.
Ta­ko­đe, Cr­na Go­ra je na 69. mje­stu In­dek­sa odr­ži­vog raz­vo­ja (SDG) ko­ji je ob­ja­vi­la Mre­ža odr­ži­vih raz­voj­nih rje­še­nja i „Ber­tels­man Stif­tung”. Pre­ma nji­ho­vim ocje­na­ma, ži­vot­ni stan­dard u na­šoj dr­ža­vi je­dan je od naj­go­rih u Evro­pi. Je­di­na evrop­ska dr­ža­va ko­ja ima go­ri re­zul­tat od Cr­ne Go­re je Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, ko­ja je na 84. po­zi­ci­ji.
Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond (MMF), ko­ji je pred­la­gao mje­re fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je na­šoj dr­ža­vi, ra­ni­je je utvr­dio da je Cr­na Go­ra po­red Al­ba­ni­je dr­ža­va u ko­joj je si­ro­ma­štvo naj­vi­še po­ve­ća­no u pro­ce­su tran­zi­ci­je.
O si­ro­ma­štvu u Cr­noj Go­ri naj­bo­lje su po­zva­ne da go­vo­re upra­vo po­ro­di­ce ko­je ži­ve u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be. Jed­na od ta­kvih je po­ro­di­ca Mar­ti­no­vić iz Nik­ši­ća gdje pet čla­no­va ima je­di­ni pri­hod od 60 eura. U sta­nu od tri­de­se­tak kva­dra­ta Vu­ko­ta ži­vi sa su­pru­gom, dva ma­lo­ljet­na si­na i ocem ko­ji ima 85 go­di­na. Krov nad gla­vom Mar­ti­no­vi­ći su do­bi­li od Op­šti­ne u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne, a do ta­da su bi­li pod­sta­na­ri. Iako re­la­tiv­no mla­di, Vu­ko­ta i nje­go­va su­pru­ga Bo­ža­na ni­je­su do­bi­li pri­li­ku za po­sao, što je i uzrok nji­ho­vog iz­u­zet­no te­škog so­ci­jal­nog sta­tu­sa.
– Zbog par­če­ta ze­mlje ko­je je su­pru­ga na­sli­je­di­la od po­koj­ne maj­ke, a ko­je je i neo­bra­di­vo, ma­te­ri­jal­no obez­bi­je­đe­nje po­ro­di­ce nam je ob­u­sta­vlje­no. Tih 145 eura nam je zna­či­lo mno­go, a sa­da ži­vi­mo od pen­zi­je mo­ga oca ko­ja je oko 60 eura jer se pre­ko Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra za­du­ži za hra­nu – pri­ča za „Dan” Mar­ti­no­vić.
Do­da­je da je nje­gov otac pri­je tri go­di­ne imao sr­ča­nih te­go­ba i da su mu neo­p­hod­ni lje­ko­vi, a ve­ći­nu mo­ra ku­pi­ti.
– Ta­ko, za­pra­vo, sko­ro sve po­tro­ši­mo, a pre­ži­vlja­va­mo jer nam po­ma­že nik­šić­ki Cr­ve­ni krst i po­vre­me­no Cen­tar za so­ci­jal­ni rad. Dok sam mo­gao da ra­dim, po­sla za me­ne ni­je bi­lo, a sa­da sam i ja obo­lio, imam pro­ble­ma sa kič­mom – na­veo je Mar­ti­no­vić.
Bo­ža­na Mar­ti­no­vić is­ti­če da se u ci­je­loj ne­vo­lji tru­de da se sna­đu za hra­nu da ne bu­du glad­ni.
– Mo­ra­mo dje­ča­ke spre­mi­ti za ško­lu, da bu­du ured­ni, ima­ju pri­bor i knji­ge, a i to sve te­že obez­bje­đu­je­mo. Po­ma­žu nam i kom­ši­je i pri­ja­te­lji, ali su da­nas u ovom vre­me­nu svi u ne­koj ne­vo­lji – ka­za­la je Mar­ti­no­vi­će­va.
Nov­ča­ne upla­te je mo­gu­će upla­ti­ti na ži­ro ra­čun ko­ji je na Bo­ža­ni­no ime otvo­ren kod Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re, a broj je 535-0100100599443-66.
U si­ro­ma­štvu ži­vi i Zi­ne­ta Ku­je­vić sa­mo­hra­na maj­ka če­ti­ri ma­lo­ljet­ne kćer­ke. Ona je se­be i dje­cu go­di­na­ma iz­dr­ža­va­la uz po­moć nje­ne rod­bi­ne, ro­đa­ka i hu­ma­nih lju­di, sve dok ni­je do­bi­la na­dok­na­du za maj­ke sa tro­je ili vi­še dje­ce, bez ko­je je sa­da osta­la. Ovaj no­vac je bio nje­na pri­li­ka da poč­nu sa­mo­stal­no da ži­ve, ne op­te­re­ću­ju­ći dru­ge.
– Te­ško je ka­da se jed­na sa­mo­hra­na maj­ka bo­ri za svoj dom, svo­ju dje­cu i sa­ma bri­ne o nji­ho­voj bu­duć­no­sti. Od te na­kna­de ba­rem smo mo­gli ima­ti ne­što skrom­no za hra­nu, sa­da opet za­vi­si­mo od mi­lo­sti – na­ve­la je Zi­ne­ta.
Po­moć u nov­cu mo­že se upla­ti­ti na ži­ro ra­čun maj­ke Zi­ne­te Ku­je­vić u CKB na broj 510-250497527702537.
Ap­so­lut­na li­ni­ja si­ro­ma­štva u Cr­noj Go­ri iz­no­si 186 eura, ta­ko je još 2013. iz­ra­ču­nao dr­žav­ni Za­vod za sta­ti­sti­ku Mon­stat, a po nji­ho­voj pro­cje­ni oko de­vet od­sto sta­nov­ni­štva ima to­li­ko no­va­ca mje­seč­no na ras­po­la­ga­nju da pre­ži­vi. Iako is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da se taj ne­ga­ti­van trend na­sta­vlja i ra­ste, Mon­stat od 2013. ne ob­ja­vlju­je po­dat­ke o li­ni­ji si­ro­ma­štva.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić ka­že da zva­nič­no u Cr­noj Go­ri ima­mo oko 170.000 za­po­sle­nih, što je di­sku­ta­bi­lan po­da­tak jer se stal­nim za­po­šlja­va­njem i ot­pu­šta­njem si­mu­li­ra ve­ća za­po­sle­nost, a oko 50 po­sto za­po­sle­nih ima pla­tu od oko 250 eura i ma­nje. Ona is­ti­če da je naš si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te di­sku­ta­bi­lan i ne­e­fi­ka­san.
– Da li će po­ve­ća­nje so­ci­ja­le od 20 od­sto što u broj­ka­ma zna­či 12 eura do mak­si­mal­nih 26 eura mo­ći da kom­pen­zi­ra sve pro­ble­me sa ko­ji­ma se so­ci­jal­no ugro­že­ni u Cr­noj Go­ri su­o­ča­va­ju? Iz­no­si so­ci­jal­nih pri­ma­nja ne mo­gu osi­gu­ra­ti ni mi­ni­mum ži­vot­nih po­tre­ba. Naš si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te po­či­va na pret­po­stav­ci da ne smi­ješ ima­ti ni­šta da bi do­bio sko­ro ni­šta. So­ci­ja­la bi tre­ba­lo da bu­de krun­ski do­kaz hu­ma­no­sti dru­štva, svje­snog da mo­ra da sa­ču­va one ko­ji su bez sop­stve­ne od­go­vor­no­sti osta­li bez po­sla ili ga ne mo­gu pro­na­ći – is­ti­če Me­do­je­vić.
Kod nas, ka­ko ka­že, so­ci­jal­na po­moć mo­že da po­slu­ži kao dže­pa­rac, a ne kao pri­hod ko­ji je iole do­vo­ljan da se ne­ko hra­ni, obla­či i pla­ća ra­ču­ne.M.S.


Neo­p­hod­na ja­ka eko­no­mi­ja

Me­do­je­vi­će­va is­ti­če da je naj­bo­lja so­ci­jal­na po­li­ti­ka ja­ka eko­no­mi­ja, za­po­šlja­va­nje lju­di i to je ono što traj­no re­ša­va pro­blem.
– Na­dok­na­da tro­ško­va sta­no­va­nja naj­u­gro­že­ni­ji­ma je­dan je od na­či­na da im se po­mog­ne. Ot­pis du­go­va kod ba­na­ka je ne­što što je pre­po­zna­to kao na­čin da se po­mog­ne naj­u­gro­že­ni­ji­ma da se osna­že i pre­va­zi­đu te­ško­će. Kvo­te bes­plat­nih ki­lo­va­ta elek­trič­ne ener­gi­je neo­p­hod­na je op­ci­ja po­mo­ći. Po­moć u na­bav­ci knji­ga i škol­skog pri­bo­ra za sve ško­lar­ce iz so­ci­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca ne­mi­nov­nost je. Bes­pla­tan pre­voz i uži­na za dje­cu iz ugro­že­nih po­ro­di­ca je mi­ni­mim ko­je kao dru­štvo mo­ra­mo uči­ni­ti za njih – na­vo­di ona.