Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić za­tra­žio je od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja da se ubu­du­će na­zi­vi dr­žav­nih, jav­nih or­ga­na, in­sti­tu­ci­ja, usta­no­va, slu­žbi, kao i na­zi­vi na­se­lja, uli­ca, tr­go­va i dru­gih to­po­graf­skih ozna­ka is­pi­su­ju i na ći­ri­lič­nom pi­smu. Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet je ra­ni­je om­bud­sma­nu uka­zao da je pi­ta­nje upo­tre­be ći­ri­lič­nog pi­sma ve­za­no za kul­tur­no i isto­rij­sko na­sle­đe srp­skog na­ro­da, pa se u tom kon­tek­stu na­vo­di da „iz­op­šte­nost” ovog pi­sma pred­sta­vlja „te­žak uda­rac oču­va­nju srp­skog na­ci­o­nal­nog, kul­tur­nog i je­zič­kog iden­ti­te­ta”, te da do­vo­di do „dis­kri­mi­na­ci­je srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri”.
Ba­ko­vić je uka­zao da ći­ri­lič­no pi­smo pred­sta­vlja dio na­ci­o­nal­nog, kul­tur­nog i je­zič­kog iden­ti­te­ta ne sa­mo srp­skog, već i cr­no­gor­skog i dru­gih na­ro­da či­ji je­zik ima za­jed­nič­ku lin­gvi­stič­ku osno­vu, a ko­ji ći­ri­li­cu ko­ri­ste, od­no­sno mo­gu ko­ri­sti­ti kao jed­no od pi­sa­ma svog je­zi­ka.
– Upra­vo za­to se i ne mo­že pri­hva­ti­ti tvr­đe­nje iz­ni­je­to u pri­tu­žbi da „iz­op­šta­va­nje ći­ri­lič­nog pi­sma iz dr­žav­nog i ad­mi­ni­stra­tiv­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja do­vo­di do dis­kri­mi­na­ci­je srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri” – ka­zao je Ba­ko­vić.
Ba­ko­vić je zbog zna­ča­ja ći­ri­li­ce po slu­žbe­noj du­žno­sti spro­veo po­stu­pak u ko­jem je utvr­dio da Ustav­na ga­ran­ci­ja da su ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca rav­no­prav­ni ni­je do kra­ja spro­ve­de­na. Za­štit­nik uka­zu­je da rav­no­prav­nost ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma ne bi tre­ba­lo da bu­de sve­de­na na slo­bo­du iz­bo­ra u po­gle­du nji­ho­vog ko­ri­šće­nja u jav­noj i slu­žbe­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji.
– Rav­no­prav­nost ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce, u kon­tek­stu lin­gvi­stič­ke stvar­no­sti Cr­ne Go­re, pod­ra­zu­mi­je­va ne sa­mo slo­bo­du u iz­bo­ru pi­sma pri­li­kom obra­ća­nja or­ga­ni­ma jav­ne vla­sti, već i pra­vo na od­go­vor i vo­đe­nje po­stu­pa­ka na pi­smu na ko­jem se gra­đa­nin obra­tio. Rav­no­prav­nost pi­sa­ma pret­po­sta­vlja i na­po­re dr­žav­nih/jav­nih or­ga­na/in­sti­tu­ci­ja/usta­no­va/slu­žbi da ime­na svo­jih na­zi­va is­ti­ču na ći­ri­lič­nom i la­ti­nič­nom pi­smu, kao i us­po­sta­vlja­nje prak­se is­ti­ca­nja na­zi­va na­se­lja, uli­ca, tr­go­va, spo­me­ni­ka kul­tu­re i dru­gih to­po­graf­skih ozna­ka na oba pi­sma – pi­še u mi­šlje­nju om­bud­sma­na.
On je pre­po­ru­čio Skup­šti­ni, Vla­di i Vr­hov­nom su­du da nor­ma­tiv­no ure­de i kon­kre­ti­zu­ju ustav­nu ga­ran­ci­ju rav­no­prav­no­sti ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma i na­čin nje­nog ostva­ri­va­nja utvr­đi­va­njem od­go­va­ra­ju­ćih oba­ve­za or­ga­na jav­ne vla­sti po­gle­du sa­či­nja­va­nja slu­žbe­nih aka­ta i ostva­ri­va­nja pi­sa­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa gra­đa­ni­ma. Od po­me­nu­tih in­sti­tu­ci­ja tra­ži da pred­u­zi­ma­ju mje­re u ci­lju oču­va­nja ći­ri­lič­nog pi­sma i pri­mar­no obez­bi­je­de da nji­ho­vi pred­stav­ni­ci u kon­tak­tu sa gra­đa­ni­ma upo­tre­blja­va­ju ći­ri­lič­no pi­smo, ako je gra­đa­nin za tim is­ka­zao po­tre­bu, od­no­sno da obez­bi­je­de da oni do­bi­ju od­go­vor na ći­ri­lič­nom pi­smu.
– Ko­li­ko je god to ra­zum­no mo­gu­će, tre­ba pred­u­ze­ti mje­re i ak­tiv­no­sti ka­ko bi se zna­čaj­ni­ji za­ko­ni/pod­za­kon­ski ak­ti, te sta­tu­ti, od­lu­ke i dru­gi op­šti ak­ti, kao i jav­ne is­pra­ve i dru­ge is­pra­ve, ko­je su od in­te­re­sa za ostva­ri­va­nje za­ko­nom utvr­đe­nih pra­va gra­đa­na, uči­ni­li do­stup­nim i na ći­ri­lič­nom pi­smu –pre­po­ru­čio je om­bud­sman.
Za­štit­nik uka­zu­je da je ustav­na ga­ran­ci­ja rav­no­pra­vo­sti ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma sa­dr­ža­na u Usta­vu Cr­ne Go­re. Ka­ko se na­vo­di, ta­kvo ustav­no od­re­đe­nje je ra­zu­mlji­vo, jer su ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca dva tra­di­ci­o­nal­na pi­sma, dio su kul­tur­nog bo­gat­stva Cr­ne Go­re i sa­stav­ni dio slo­je­vi­tog iden­ti­te­ta na pro­sto­ru Cr­ne Go­re.
– Rav­no­prav­nost ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce je kon­stant­na ustav­na nor­ma ko­ja je va­ži­la i u vri­je­me ka­da je na pro­sto­ru Cr­ne Go­re slu­žbe­ni je­zik no­sio na­ziv „srp­sko-hr­vat­ski”, a va­ži i da­nas, ka­da je slu­žbe­ni je­zik cr­no­gor­ski. S ob­zi­rom na to da pra­vo na upo­tre­bu ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce ima­ju pri­pad­ni­ci srp­skog, cr­no­gor­skog i dru­gih na­ro­da u Cr­noj Go­ri ko­ji ći­ri­li­cu do­ži­vlja­va­ju kao svo­je tra­di­ci­o­nal­no pi­smo, pi­ta­nje rav­no­prav­ne upo­tre­be ći­ri­lič­nog pi­sma, ka­ko se ocje­nju­je, ne mo­že se sa­gle­da­va­ti is­klju­či­vo s aspek­ta pra­va srp­skog na­ro­da na slu­žbe­nu upo­tre­bu srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma. Rav­no­prav­na upo­tre­ba ći­ri­lič­nog pi­sma ne pod­ra­zu­mi­je­va nje­go­vu is­klju­či­vu upo­tre­bu od jed­ne na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce, jer bi se u su­prot­nom obe­smi­sli­la ustav­na ga­ran­ci­ja i na­mje­ra ko­ja se njo­me te­ži­la po­sti­ći, ni­ti se mo­že tu­ma­či­ti pra­vom ma­njin­skih za­jed­ni­ca na slu­žbe­nu upo­tre­bu svog je­zi­ka i pi­sma – is­ti­če om­bud­sman.
M.S.