Pred­sjed­ni­ci op­šti­na Ko­tor, Bu­dva i Her­ceg No­vi Vla­di­mir Jo­kić, Dra­gan Kra­po­vić i Ste­van Ka­tić po­zva­li su po­sla­ni­ke Bo­šnjač­ke stran­ke (BS), Hr­vat­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve (HGI) i al­ban­skih par­ti­ja da ne pri­su­stvu­ju sjed­ni­ci Skup­šti­ne, ko­ja je za­ka­za­na za uto­rak, a na ko­joj će se na­ći Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji. Oni su na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re ka­za­li da bi se u slu­ča­ju usva­ja­nja tog za­ko­na Cr­na Go­ra vra­ti­la u 1948. go­di­nu, a op­šti­ne bi se pre­tvo­ri­le u mje­s­ne za­jed­ni­ce.
Pred­sjed­nik op­šti­ne Bu­dva Dra­gan Kra­po­vić upo­zo­rio je da se upra­vlja­nje pro­sto­rom po­ku­ša­va cen­tra­li­zo­va­ti i sta­vi­ti pod kon­tro­lu jed­nog cen­tra i jed­ne par­ti­je. On sma­tra da ta­kav za­kon mo­že re­zul­ti­ra­ti ogrom­nim po­sle­di­ca­ma po ukup­no cr­no­gor­sko dru­štvo, po­seb­no po pri­mor­je, te da mo­že da re­zul­ti­ra fi­nal­nom po­ha­rom re­sur­sa dr­ža­ve Cr­ne Go­re.
Ka­ko je is­ta­kao, za­kon je kon­ci­pi­ran da od­go­va­ra una­pri­jed po­zna­tim in­ve­sti­to­ri­ma, ko­ji, ka­ko je do­dao, pla­ni­ra­ju da za­u­zmu ne­ko­li­ko ključ­nih lo­ka­ci­ja na pri­mor­ju.
– Ka­da je ri­ječ o Bu­dvi, u pi­ta­nju su Bu­lja­ri­ca, Mi­lo­čer­ski park, Kra­lji­či­na pla­ža, pla­ža Jaz itd. Na­kon što te lo­ka­ci­je bu­du pri­va­ti­zo­va­ne, pot­pu­no je sve­jed­no ko će bi­ti na vla­sti. Zna­či to će bi­ti u pri­vat­nim ru­ka­ma i ti­me vi­še ne­će upra­vlja­ti gra­đa­ni Cr­ne Go­re – ob­ja­snio je Kra­po­vić.
Ocje­nju­je da je pred­lo­že­ni za­kon u su­prot­no­sti sa Usta­vom, kao i sa Evrop­skom po­ve­ljom o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i Kon­ven­ci­jom o za­šti­ti osnov­nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da.
Pred­sjed­nik ko­tor­ske op­šti­ne Vla­di­mir Jo­kić po­ru­čio je da će svi po­sla­ni­ci, ko­ji da­ju glas za usva­ja­nje Za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, da­ti glas za to da se sve op­šti­ne Cr­ne Go­re pre­se­le u Pod­go­ri­cu.
– Ti po­sla­ni­ci da­će glas da upra­va svih op­šti­na bu­de Vla­da i da­će glas za pri­vat­ne in­te­re­se po­je­di­na­ca – upo­zo­rio je Jo­kić.
Pod­sje­tio je da su op­šti­ne Bu­dva, Ko­tor i Her­ceg No­vi da­le pri­mjed­be na Na­crt za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji i da su ja­sno uka­za­li na ne­u­stav­nost tog ak­ta, do­a­ju­ći da ni­jed­na od su­štin­skih pri­mjed­bi ni­je usvo­je­na.
Pr­vi čo­vjek Ko­to­ra upo­zo­rio je da se za­ko­nom uki­da­ju lo­kal­na plan­ska do­ku­men­ta i osta­ju, ka­ko je po­ja­snio, sa­mo do­ku­men­ta i pla­no­vi ko­je će do­no­si­ti Vla­da ili Skup­šti­na.
– Na taj na­čin se iz pro­ce­sa od­lu­či­va­nja o sud­bi­ni jed­no­ga pro­sto­ra di­rekt­no is­klju­ču­ju svi oni ko­ji su sta­nov­ni­ci to­ga pro­sto­ra i ko­ji bi mo­ra­li da da­ju svoj sud o na­či­nu na ko­ji će se taj pro­stor raz­vi­ja­ti – po­ja­snio je on.
Jo­kić je ka­zao da su ju­če ima­li sa­sta­nak sa pred­stav­ni­ci­ma De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je (EU) u Cr­noj Go­ri o ovoj te­mi, te da su im iz­ni­je­li svo­je sta­vo­ve.
Pred­sjed­nik op­šti­ne Her­ceg No­vi Ste­van Ka­tić oci­je­nio je da se pred­la­ga­njem Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, cr­no­gor­ske op­šti­ne vra­ća­ju u 1948. go­di­nu.
– Pred­la­ga­njem ova­kvog za­ko­na op­šti­ne jed­no­stav­no po­sta­ju mje­sne za­jed­ni­ce. Ovo je pre­se­dan da dr­ža­va se­bi mo­že da da za pra­vo da pro­tiv­no evrop­skoj po­ve­lji o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i po­tre­bi što ši­re de­cen­tra­li­za­ci­je, ova­kvu jed­nu stvar cen­tra­li­zu­je. Ova­kav pri­mjer ne po­sto­ji u Evro­pi ni u okru­že­nju – is­ta­kao je Ka­tić.
Ka­ko je sa­op­štio, usva­ja­njem za­ko­na, lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma bi se ve­za­le ru­ke da mo­gu da do­no­se pla­no­ve raz­vo­ja.
– Ima­mo si­tu­a­ci­je op­struk­ci­ja od stra­ne dr­žav­ne vla­sti, od­no­sno od stra­ne re­sor­nih mi­ni­star­sta­va. Kon­kret­no u Her­ceg No­vom, ima­mo ne­ko­li­ko slu­ča­je­va gdje od dr­ža­ve mo­ra­mo da do­bi­je­mo sa­gla­snost za po­je­di­ne raz­voj­ne pro­jek­te, ka­da je u pi­ta­nju lo­kal­na in­fra­struk­tu­ra, a mi te sa­gla­sno­sti če­ka­mo če­ti­ri, pet, šest mje­se­ci – re­kao je Ka­tić.
Na kon­fe­ren­ci­ji je re­če­no da su naj­pro­ble­ma­tič­ni­ji pro­jek­ti na cr­no­gor­skoj oba­li gra­đe­ni po odo­bre­nju Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. Op­šti­na Bu­dva će sju­tra, u Aka­de­mi­ji zna­nja, or­ga­ni­zo­va­ti pro­test­ni skup po­vo­dom Pred­lo­ga za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji obje­ka­ta. A.O.


Opa­snost po pro­stor

Iz ul­cinj­ske NVO Mo­gul upo­zo­ri­li su da ova­kav za­kon pred­sta­vlja još jed­nu opa­snost za pro­stor ko­ji je naj­vred­ni­ji re­surs Cr­ne Go­re.
– Ul­ci­nja­ni su u uslo­vi­ma do­sa­da­šnjih za­kon­skih rje­še­nja sna­žno bra­ni­li Val­da­nos, So­la­nu, Adu... Or­ga­ni­zo­va­li smo ak­ci­je za vra­ća­nje li­ni­je mor­skog do­bra u ra­zum­ne i za­kon­ske okvi­re, a sa­da no­vim za­ko­nom Vla­da će sa­mo­stal­no do­no­si­ti od­lu­ke o cje­lo­kup­nom pro­sto­ru. Pljač­ka će bi­ti „oza­ko­nje­na“. Mi smo kao gra­đa­ni odav­no pre­po­zna­li i de­ma­ski­ra­li na­mje­ru da se naj­vred­ni­ji re­sur­si u op­šti­ni Ul­cinj va­lo­ri­zu­ju u skla­du sa ne­či­jim pri­vat­nim in­te­re­si­ma, a ne in­te­re­si­ma gra­đa­na. Do­kaz za to su po­ru­še­ni ho­te­li na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne ko­je je Vla­da pro­da­va­la na­vod­nim stra­te­škim in­ve­sti­to­ri­ma ko­ji su iza se­be osta­vlja­li sa­mo pu­stoš – ka­za­li su iz te NVO.
Do­da­ju da se Ul­ci­nja­ni sa­da su­o­ča­va­ju sa no­vom opa­sno­šću, na­ro­či­to ka­da su u pi­ta­nju Val­da­nos i So­la­na ko­ji još ni­su sta­vlje­ni pod ade­kvat­ni re­žim za­šti­te, te da osta­ju ve­o­ma osje­tlji­vi na na­mje­re Vla­de da se ovi vri­jed­ni re­sur­si be­to­ni­ra­ju za­u­vi­jek, sa­mo da bi ne­ko na br­zi­nu za­ra­dio mi­li­o­ne.


Cr­no­gor­ska: Pro­gla­si­ti mo­nar­hi­ju, pa usvo­ji­ti ova­kav za­kon

Do­no­še­njem Pred­lo­ga za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji obje­ka­ta Vla­da Cr­ne Go­re se kre­će u su­prot­nom smje­ru u od­no­su na osta­li de­mo­krat­ski i ci­vi­li­zo­van svi­jet, oci­je­nje­no je iz pres slu­žbe Cr­no­gor­ske. Ka­ko su ka­za­li, umje­sto si­ste­ma de­cen­tra­li­za­ci­je, Vla­da uvo­di si­stem cen­tra­li­za­ci­je u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji. Sma­tra­ju da je vi­še ne­go oči­gled­na ten­den­ci­ja pred­la­ga­ča za­ko­na i onih ko­ji su ga usvo­ji­li bi­la da uki­nu sva lo­kal­na ogra­ni­če­nja u upra­vlja­nju pro­sto­rom, pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be sva pra­va upra­vlja­nja sva­kim pe­dljom ze­mlje u Cr­noj Go­ri.
– Mi­sli­mo da je Vla­da Cr­ne Go­re po­vo­dom ovog i ova­kvog za­kon­skog tek­sta po­br­ka­la re­do­sled po­te­za ko­je tre­ba na­pra­vi­ti. Da bi se ova­kav za­kon usvo­jio u par­la­men­tu, neo­p­hod­no je pri­je to­ga pro­gla­si­ti mo­nar­hi­ju i iza­bra­ti kra­lja – go­spo­da­ra. Sa­mo ta­kvo dr­žav­no ure­đe­nje mo­glo bi na­pra­vi­ti ova­kav vid cen­tra­li­za­ci­je upra­vlja­nja pro­sto­rom u ci­je­loj dr­ža­vi – ka­za­li su iz Cr­no­gor­ske, po­zi­va­ju­ći Vla­du da vra­ti na do­ra­du taj za­kon.