U Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji ade­kvat­na usta­no­va za smje­štaj li­ca obo­lje­lih od Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti (AB), kao ni sa­vje­to­va­li­šte gdje bi lju­di mo­gli da se edu­ku­ju o ovoj vr­sti bo­le­sti, oci­je­ni­la je Al­ma Ora­ho­vac iz NVO „Fu­tu­ra”. Ova ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja or­ga­ni­zo­va­la je pre­da­va­nje na te­mu Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti u okvi­ru pro­jek­ta „Sa­vje­to­va­li­šte za de­men­ci­ju” ka­ko bi pri­bli­ži­li uzro­ke i na­čin li­je­če­nja te bo­le­sti.
– Al­chaj­me­ro­va bo­lest je naj­če­šći ob­lik de­men­ci­je. U pi­ta­nju je ter­min ko­ji ozna­ča­va gu­bi­tak pam­će­nja i dru­gih in­te­lek­tu­al­nih spo­sob­no­sti do­volj­no iz­ra­že­nih da uti­ču na sva­ko­dnev­ni ži­vot obo­lje­log. Na­uč­ni­ci do sa­da ni­su utvr­di­li ta­čan uzrok bo­le­sti, ali zna­ju da AB na­sta­je od­u­mi­ra­njem mo­žda­nih će­li­ja. Kod nas ne po­sto­ji ade­kvat­na usta­no­va za smej­štaj li­ca obo­lje­lih od AB, kao ni sa­vje­to­va­li­šte, i jav­nost je sla­bo in­for­mi­sa­na za raz­li­ku od ze­ma­lja u re­gi­o­nu. Ko­mu­ni­ka­ci­ja sa obo­lje­lim mo­ra se vo­di­ti na spe­ci­fi­čan na­čin, kao i sa nji­ho­vom po­ro­di­com i nje­go­va­te­lji­ma –na­ve­la je Ora­ho­vac.
Is­ta­kla je da su osnov­ni pro­ble­mi kod pre­po­zna­va­nja Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti ne­pre­po­zna­va­nje bo­le­sti na vri­je­me, ne­do­volj­na in­for­mi­sa­nost, ne­ga­ti­van stav, po­is­to­vje­ći­va­nje bo­le­sti sa pro­ce­som sta­re­nja.
Ne­u­ro­log Ili­ja Sto­lić ka­že da je de­men­ci­ja sin­drom ko­ji se ka­rak­te­ri­še po­ste­pe­nim, ali ne­za­u­sta­vlji­vim opa­da­njem ra­ni­je ste­če­nih in­te­lek­tu­al­nih i so­ci­jal­nih spo­sob­no­sti, ko­je su to­li­kog ste­pe­na da su ome­te­ne sva­ko­dnev­ne ak­tiv­no­sti svje­sne oso­be.
– Po­red pam­će­nja, mo­ra bi­ti za­hva­će­na bar još jed­na kog­ni­tiv­na funk­ci­ja. Bi­hej­vi­o­ral­ni i psi­hi­ja­trij­ski po­re­me­ća­ji su po pra­vi­lu pri­sut­ni. Al­chaj­me­ro­va bo­lest je naj­če­šći ob­lik de­men­ci­je sa ogrom­nim so­ci­jal­nim i eko­nom­skim uti­ca­jem, ko­ja uglav­nom po­ga­đa sta­ri­ju po­pu­la­ci­ju. Efi­ka­snog li­je­ka ko­ji bi za­u­sta­vio pro­gre­si­ju još ne­ma i ne oče­ku­je se pri­je 2025. go­di­ne, ta­ko da su ra­na de­tek­ci­ja i pre­ven­ci­ja osnov­ne stra­te­gi­je bor­be pro­tiv te bo­le­sti. Da bi ta bor­ba bi­la efi­ka­sna, po­treb­na je ši­ro­ka sa­rad­nja me­di­cin­skih struč­nja­ka i so­ci­jal­nih slu­žbi, kao i svje­snost op­šte po­pu­la­ci­je o na­či­ni­ma da se obo­lje­li­ma po­mog­ne – oci­je­nio je Sto­lić.
Psi­ho­log Ti­ja­na Vu­ko­vić ob­ja­šnja­va da je za­bo­rav­nost sa­stav­ni dio ži­vo­ta.
– De­men­ci­ja ni­je jed­na bo­lest, već ve­li­ka gru­pa ra­zno­rod­nih bo­le­sti. Naj­če­šća i naj­po­zna­ti­ja je Al­chaj­me­ro­va bo­lest ko­ja či­ni oko 60 od­sto svih de­men­ci­ja. Di­jag­no­zu Al­chaj­me­ra pra­te fi­zič­ke, kog­ni­tiv­ne, emo­ci­o­nal­ne i bi­hej­vi­o­ral­ne pro­mje­ne. Oso­be po­ste­pe­no gu­be sje­ća­nja, iden­ti­tet, pam­će­nje, je­zik, sve dok u pot­pu­no­sti ne iz­gu­be spo­sob­nost da ži­ve i bri­nu sa­mo­stal­no o se­bi. Zna­čaj ne­u­rop­si­ho­lo­ške pro­cje­ne je iz­u­zet­no ve­li­ki i ne­za­mje­njiv ka­da je u pi­ta­nju po­sta­vlja­nje di­jag­no­ze AB, pr­ven­stve­no usled mo­guć­no­sti ra­nog pre­po­zna­va­nja ne­u­rop­si­ho­lo­škog pro­fi­la spe­ci­fič­nog za AB – na­ve­la je Vu­ko­vi­će­va.
Ona ka­že da je po­red kli­nič­ke pro­cje­ne za­da­tak psi­ho­lo­ga i su­por­ta­ci­ja pa­ci­jen­tu i po­ro­di­ci ko­ja obez­be­đu­je pri­jat­nu sa­da­šnjost ka­ko za bo­le­sni­ka, ta­ko i za oso­be ko­je pru­ža­ju nje­gu.
– Oso­be ko­je nje­gu­ju ove bo­le­sni­ke ve­o­ma su an­ga­žo­va­ne psi­hič­ki, fi­zič­ki i emo­ci­o­nal­no. Stal­ni stres ko­ji oni tr­pe mo­že da do­ve­de do ozbilj­nih po­sle­di­ca po nji­ho­vo fi­zič­ko i men­tal­no zdra­vlje. Zbog to­ga je ra­zu­mi­je­va­nje sop­stve­nih emo­ci­ja ve­o­ma va­žno – po­ru­či­la je Vu­ko­vi­će­va.
N.S.