Ko­ri­sni­ca­ma na­kna­da po osno­vu ro­đe­nja dje­ce za­ko­ni­to su sma­nje­na pri­ma­nja sa 336 i 192 eura na 264 i 144 eura, oci­je­nio je Uprav­ni sud. Sud je ob­ja­vio pr­ve od­lu­ke do­ni­je­te po tu­žba­ma maj­ki, ko­je su pod­ni­je­le ospo­ra­va­ju­ći rje­še­nja ko­ji­ma su im na­kna­de sma­nje­ne, i oci­je­nio da su nad­le­žni cen­tri za so­ci­jal­ni rad to ura­di­li u skla­du sa za­kon­skim pro­pi­si­ma ko­ji su va­ži­li u to vri­je­me.
Komentarišući ovakve odluke, pred­stav­nik Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra ko­ri­sni­ca na­kna­da Želj­ka Sav­ko­vić ka­za­la je da su maj­ke oče­ki­va­le ta­kvu pre­su­du, te da na­sta­vlja­ju svo­je pro­ce­se pred osta­lim sud­skim in­stan­ca­ma, ka­ko bi u kraj­njem, do­šle do Stra­zbu­ra. Ona je na­ve­la da im se ja­vi­lo ne­ko­li­ko maj­ki ko­je su do­bi­le pre­su­de Uprav­nog su­da, ko­jim su im tu­žbe od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne.
– Oni su se ap­so­lut­no slo­ži­li s Ustav­nim su­dom da je sa­svim u re­du što nam je do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo od­u­ze­to. Mo­glo se oče­ki­va­ti, ali smo se opet ne­gdje na­da­li da će ne­ke in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve Cr­ne Go­re ra­di­ti po za­ko­nu – ka­za­la je Sav­ko­vi­će­va za „Dan”.
Ona je na­gla­si­la da će maj­ke do kra­ja po­što­va­ti pro­ce­du­ru i da će na­sta­vi­ti svo­ju bor­bu. Sav­ko­vi­će­va je is­ta­kla da su maj­ke iz­lo­že­ne no­vom mal­tre­ti­ra­nju, od­no­sno da cen­tri za so­ci­jal­ni rad u svim op­šti­na­ma, osim u Pod­go­ri­ci, od­bi­ja­ju da pri­me za­htje­ve ko­ri­sni­ca ko­jim je na­knad­no pri­zna­to pra­vo na na­kna­du po osno­vu rad­nog sta­ža na od­re­đe­no.
– Maj­ka­ma ne­će da pri­hva­te za­htjev za na­kna­du, iako po za­ko­nu mo­ra­ju da pri­hva­te sva­ki za­htjev ko­ji im do­đe na ar­hi­vu. Že­ne mal­tre­ti­ra­ju i vra­ća­ju. Ta­kvo po­na­ša­nje prav­da­ju ti­me da ni­je­su do­bi­le ni­ka­kav pra­vil­nik, od­no­sno od­lu­ku po ko­joj tre­ba da po­stu­pa­ju – ka­že Sav­ko­vićeva.
U jed­noj od tu­žbi, ko­ri­sni­ca na­kna­de pod­ni­je­la je tu­žbu pro­tiv Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja jer je od­bi­lo žal­bu na rje­še­nja Cen­tra za so­ci­jal­ni rad za op­šti­ne Ko­tor, Ti­vat i Bu­dva, ko­jim je od­lu­če­no da ona na­sta­vlja sa ko­ri­šće­njem pra­va na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce, u iz­no­su od 264 eura mje­seč­no, po­čev od 17. ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne i za­mi­je­nje­no rje­še­nje od 11. fe­bru­a­ra 2016.
U tu­žbi je uka­za­no da je rje­še­nje ko­jim joj je pri­zna­to pra­vo na na­kna­du od 336 eura po­sta­lo pra­vo­sna­žno i ko­nač­no, te da je ovo pra­vo ostva­ri­la na osno­vu od­re­da­ba Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti. Pod­no­si­telj­ka tu­žbe je oci­je­ni­la da pra­vo na na­kna­du pred­sta­vlja nje­no neo­tu­đi­vo i ste­če­no pra­vo, ko­je se, po na­vo­di­ma iz tu­žbe, ne mo­že na­knad­no uki­nu­ti, od­no­sno iz­mi­je­ni­ti. Maj­ka sma­tra da su joj nad­le­žne in­sti­tu­ci­je pre­kr­ši­le ustav­ne od­red­be ko­je pro­pi­su­ju za­bra­nu po­vrat­nog dej­stva za­ko­na.
Sud je u pre­su­di ci­ti­rao od­red­bu čla­na 54a stav 1 Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, ko­jom je pro­pi­sa­no da že­na ko­ja ro­di tro­je ili vi­še dje­ce ima pra­vo na mje­seč­nu na­kna­du od 264 eura.
– U ovoj stva­ri spo­ran je na­čin na ko­ji je na­kna­da uma­nje­na. Ocje­na su­da je da je to uči­nje­no na za­ko­nit na­čin, u skla­du s ma­te­ri­jal­nim pro­pi­si­ma ko­ji su va­ži­li u vri­je­me do­no­še­nja pr­vo­ste­pe­nog rje­še­nja – kon­sta­to­va­lo je vi­je­će su­di­ja Uprav­nog su­da.
Ka­ko po­ja­šnja­va­ju, Za­ko­nom o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, od­red­bom čla­na 2, iz­vr­še­na je iz­mje­na čla­na 54a za­ko­na, ta­ko da je pro­pi­sa­na vi­si­na na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce u iz­no­su od 264 eura.
– Od­red­bom čla­na 13 ovog za­ko­na, do­dat je član 176b, ko­ji pro­pi­su­je da li­ca ko­ja su do da­na stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na ostva­ri­la pra­vo iz čla­na 54a i 54b, na­sta­vlja­ju sa ko­ri­šće­njem tog pra­va, od­no­sno na­kna­de od 264 eura (stav 1), kao i da će cen­tri za so­ci­jal­ni rad uskla­di­ti rje­še­nja o na­kna­da­ma sa no­vim za­ko­nom u ro­ku od 30 da­na od da­na stu­pa­nja na sna­gu (stav 2) – na­vo­di se u pre­su­di.
Su­di­je sma­tra­ju da su uprav­ni or­ga­ni pra­vil­no pri­mi­je­ni­li ma­te­ri­jal­no pra­vo ta­ko što su no­vim rje­še­njem iz­mi­je­ni­li ra­ni­je do­ni­je­to rje­še­nje, i od­re­di­li vi­si­nu na­kna­de od 264 eura mje­seč­no.
– Pre­la­zne i za­vr­šne od­red­be iz čla­na 176b Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti su pro­pi­si­va­le oba­ve­zu nad­le­žnih jav­no­prav­nih or­ga­na da u pred­vi­đe­nom ro­ku iz­vr­še uskla­đi­va­nje rje­še­nja sa iz­mi­je­nje­nim ma­te­ri­jal­no-prav­nim od­red­ba­ma, pri če­mu je iz­ri­či­to pro­pi­sa­no da ko­ri­sni­ce pra­va na na­kna­du na­sta­vlja­ju sa ko­ri­šće­njem tog pra­va u iz­no­su od 264 eura mje­seč­no. Sto­ga, ni­je bi­lo mje­sta po­ni­šte­nju pr­vo­ste­pe­nog rje­še­nja zbog po­gre­šne pri­mje­ne ma­te­ri­jal­nog pra­va, jer to rje­še­nje di­rekt­no pro­is­ti­če iz ci­ti­ra­nih od­re­da­ba Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti – kon­sta­to­va­no je u sud­skoj od­lu­ci.
Sud je, ka­ko se na­vo­di u obra­zlo­že­nju, ci­je­nio i na­vo­de tu­žbe da se u ovoj prav­noj stva­ri ra­di o neo­tu­đi­vom i ste­če­nom pra­vu tu­ži­lje, te da je ne­mo­gu­će pri­mi­je­ni­ti od­red­be Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti usled Usta­vom pro­pi­sa­ne za­bra­ne po­vrat­nog dej­stva za­ko­na, ali je na­šao da su ovi na­vo­di bez uti­ca­ja na ocje­nu za­ko­ni­to­sti rje­še­nja u uprav­nom spo­ru, kao i da ova pi­ta­nja ni­je­su mo­gla uti­ca­ti na od­lu­ke uprav­nih or­ga­na u ovoj prav­noj stva­ri.A.O.


Tvrde da su neosnovani navodi iz tužbe

Su­di­je sma­tra­ju da su neo­sno­va­ni i na­vo­di iz tu­žbe, ko­ji se od­no­se na ne­po­sto­ja­nje za­kon­skog osno­va za mi­je­nja­nje rje­še­nja.
– Po­red ci­ti­ra­nih ma­te­ri­jal­nih od­re­da­ba, mi­je­nja­nje rje­še­nja u ovoj prav­noj stva­ri ima ute­me­lje­nje u od­red­ba­ma Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku, ko­je ure­đu­ju prav­ne po­sle­di­ce uki­da­nja rje­še­nja. Na­i­me, od­red­bom čla­na 262 stav 1 ZUP-a je pro­pi­sa­no da se uki­da­njem rje­še­nja ne po­ni­šta­va­ju prav­ne po­sle­di­ce ko­je je rje­še­nje već pro­iz­ve­lo, ali se one­mo­gu­ća­va da­lje pro­iz­vo­đe­nje prav­nih po­sle­di­ca uki­nu­tog rje­še­nja, pri če­mu se dej­stvo mi­je­nja­nja rje­še­nja iz­jed­na­ča­va s dej­stvom uki­da­nja u smi­slu ci­ti­ra­ne od­red­be, jer, u pro­ce­snom smi­slu, iz­ra­zi uki­da­nje i mi­je­nja­nje rje­še­nja i ima­ju isti smi­sao. U kon­kret­nom slu­ča­ju, uma­nje­nje na­kna­de od 264 eura iz­vr­še­no je uz po­što­va­nje pra­vi­la o prav­nim po­sle­di­ca­ma uki­da­nja, jer pr­vo­ste­pe­no rje­še­nje ne uti­če na prav­ne po­sle­di­ce ko­je su na­stu­pi­le pri­je do­no­še­nja ovog rje­še­nja, već sa­mo ure­đu­je na­čin ostva­ri­va­nja pra­va na na­kna­du za ubu­du­će, u skla­du s iz­mje­na­ma ma­te­ri­jal­nih pro­pi­sa ko­je su u me­đu­vre­me­nu na­stu­pi­le – na­vo­di se u tu­žbi.