-„Uhva­ti­ti ve­zu” je vred­no­sni kri­te­ri­jum pri­o­ri­te­tan u upra­vlja­nju ljud­skim re­sur­si­ma u Voj­sci Cr­ne Go­re (VCG), a ni naj­go­ri voj­nik ne mo­že bi­ti ot­pu­šten iz VCG ako mu je mi­ni­star dao ze­le­no svje­tlo, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta od­bra­ne i Voj­ske Cr­ne Go­re (SOVCG) Ne­nad Čo­be­ljić. On je uka­zao na pro­ble­me ko­ji, po nje­go­voj ocje­ni, u ovom tre­nut­ku op­te­re­ću­ju voj­sku i njen ka­dar.
Čo­be­ljić je ka­zao da su oče­ki­va­li da će se iz­ra­dom no­vog za­ko­na o Voj­sci Cr­ne Go­re uskla­di­ti i re­gu­li­sa­ti od­re­đe­na pi­ta­nja u ve­zi sa član­stvom u NA­TO. Vje­ro­va­li da će bi­ti do­ni­je­ta no­va rje­še­nja ko­ja bi či­ni­la na­pre­dak po pi­ta­nju po­lo­ža­ja i pra­va za­po­sle­nih u voj­sci.
– Me­đu­tim, po­ka­za­lo se da su raz­lo­zi i po­za­di­na do­no­še­nja no­vog za­ko­na o Voj­sci u stva­ri mo­ti­vi­sa­ni po­tre­bom da se stvo­re me­ha­ni­zmi ko­ji omo­gu­ća­va­ju mi­ni­stru od­bra­ne da bez ogra­ni­če­nja upra­vlja voj­skom i ljud­skim re­sur­si­ma u MO i VCG. Le­ga­li­zo­va­no mu je pra­vo da upra­vlja dr­žav­nom in­sti­tu­ci­jom od po­seb­ne va­žno­sti kao da je nje­go­vo lič­no vla­sni­štvo. Ovu na­mje­ru ob­ja­šnja­va­ju či­nje­ni­ce da je no­vi za­kon o voj­sci do­ne­sen po hit­nom i skra­će­nom po­stup­ku, bez po­nu­đe­nog na­cr­ta, bez so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga, bez jav­ne ras­pra­ve, bez za­htje­va ve­za­nih za pu­no­prav­no član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO u smi­slu pri­la­go­đa­va­nja to­me no­vih za­kon­skih rje­še­nja. Do­dat­no SOVCG ni­je omo­gu­će­no da pri­su­stvu­je sjed­ni­ci Od­bo­ra za od­bra­nu i bez­bjed­nost Skup­šti­ne ni­ti su na­ši pred­lo­zi amand­ma­na raz­ma­tra­ni. Ne­vje­ro­vat­no je, ali isti­ni­to da su na­ve­de­ni mo­ti­vi ne­ko­me mno­go va­žni­ji od sa­mog član­stva u NA­TO. Niz je od­lu­ka MO ko­ji po­tvr­đu­ju na­ve­de­no, a ko­je su usli­je­di­le od­mah po do­no­še­nju za­ko­na, a od­no­si se pri­je sve­ga na zlo­u­po­tre­be pri za­po­šlja­va­nju – oci­je­nio je Čo­be­ljić.
Is­ti­če da su, ka­ko na­vo­di, ig­no­ri­sa­ni za­htje­vi SOVCG da se una­pri­je­de po­lo­žaj i pra­va voj­ni­ka po ugo­vo­ru po pre­stan­ku pro­fe­si­o­nal­ne voj­ne slu­žbe, uklju­ču­ju­ći re­in­te­gra­ci­je na ci­vil­no tr­ži­šte ra­da, kao i po­lo­žaj i pra­va ci­vil­nih li­ca na slu­žbi u Voj­sci. Pod­sje­tio je da su voj­ni­ci po ugo­vo­ru no­vim za­ko­nom iz­gu­bi­li pra­vo na rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba u MO iako po za­ko­nu mo­gu u VCG ra­di­ti pu­nih 27 go­di­na. Sma­tra da su u za­ko­nu pri­mi­je­nje­ne teh­ni­ke za­o­bi­la­že­nja osnov­nih za­kon­skih rje­še­nja sta­vo­vi­ma u za­ko­nu ko­ji po­či­nju sa „iz­u­zet­no” i iz­ra­zi­ma „ka­da to po­tre­be slu­žbe zah­ti­je­va­ju”.
– „Iz­u­zet­no” i „po­tre­be slu­žbe” su stvo­ri­le mo­guć­nost mi­ni­stru od­bra­ne da spro­vo­di lič­nu ka­drov­sku po­li­ti­ku, a ti­me i stra­ho­vla­du u MO i VCG. „Iz­u­zet­no” je u prak­si za­po­šlja­va­nja i upra­vlja­nja ljud­skim re­sur­si­ma po­sta­lo pra­vi­lo, a ne iz­u­zet­nost. Ja­sno je da je ovom „iz­u­zet­no­šću” sa­mo stvo­ren pro­stor za sa­mo­vo­lju i zlo­u­po­tre­be što se kon­ti­nu­i­ra­no de­ša­va od stu­pa­nja na sna­gu no­vog za­ko­na. Ovo si­gur­no ni­je­su NA­TO stan­dar­di i za­htje­vi. Ovo ni­je­su po­ka­za­te­lji de­mo­kra­tič­no­sti, već po­stu­pa­nja sa po­zi­ci­je si­le i is­klju­či­vo­sti. Sve od­lu­ke mi­ni­stra od­bra­ne se obra­zla­žu „po­tre­bom slu­žbe”, i ne­ma oba­ve­zu da obra­zlo­ži te po­tre­be. Ta­ko je no­vom re­gu­la­ti­vom u čla­nu 94 uve­de­no sta­nje u slu­žbi ko­je gla­si: „raz­ri­je­še­no od du­žno­sti zbog po­tre­ba slu­žbe”. Mi­ni­star ne­ma oba­ve­zu da ovom li­cu obra­zlo­ži tu po­tre­bu slu­žbe. Ako ove od­lu­ke ne­ma­ju obra­zlo­že­nje, on­da je ja­sno da mo­gu bi­ti do­ne­se­ne jed­no­stra­no, sa­mo­volj­no i ne­pro­fe­si­o­nal­no – sma­tra pred­sjed­nik SOVCG.
On je do­dao da je u čla­nu ko­jim se re­gu­li­šu pra­va iz pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja da­ta mo­guć­nost „iz­u­zet­nog” pri­je­vre­me­nog pen­zi­o­ni­sa­nja ko­je je, ka­ko tvr­di, po­slu­ži­lo mi­ni­stru za ob­ra­čun sa Sin­di­ka­tom od­bra­ne i Voj­ske.
– Mi­ni­stru ni­je sa­mo da­to neo­gra­ni­če­no pra­vo upra­vlja­nja ljud­skim re­sur­si­ma, već i voj­skom u cje­li­ni. Ta­ko je čla­nom 38 sta­vu 1 tač­ka 2 ko­ji se od­no­si na nad­le­žno­sti mi­ni­stra od­bra­ne re­gu­li­sa­no da mi­ni­star „do­no­si od­lu­ke o upo­tre­bi voj­ske u dru­gim ak­tiv­no­sti­ma u ze­mlji”. Da bi ova nad­le­žnost bi­la u skla­du sa Usta­vom i za­ko­nom neo­p­hod­no je ja­sno na­ve­sti na ko­je se to ak­tiv­no­sti od­no­si. Ova­kva for­mu­la­ci­ja da­je neo­gra­ni­če­na pra­va mi­ni­stru da upo­tre­blja­va voj­sku, od­no­sno da je zlo­u­po­tri­je­bi što je oče­ki­va­ti od ne­ko­ga ko je po­ka­zao sklo­nost ka zlo­u­po­tre­ba­ma i dis­kri­mi­na­ci­ji – na­veo je on.
Go­vo­re­ći o ne­pro­du­ža­va­nju ugo­vo­ra za 22 voj­ni­ka po ugo­vo­ru, Čo­be­ljić je is­ta­kao da su po­sle­di­ce mi­ni­stro­ve od­lu­ke uti­ca­le na eg­zi­sten­ci­ju ot­pu­šte­nih voj­ni­ka, po­vje­re­nje u dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, nji­ho­vo bla­će­nje i jav­no ži­go­sa­nje, i da su ne­mjer­lji­ve po si­stem ko­man­do­va­nja i vred­no­va­nja ra­da u voj­sci.
– Sa­da se pri­mje­nju­je teh­ni­ka da pret­hod­no mi­ni­star po svo­jim kri­te­ri­ju­mi­ma od­lu­ču­je da li će se voj­ni­ku pro­du­ži­ti ugo­vor i o to­me se oba­vi­je­sti je­di­ni­ca ko­ja po­tom spro­vo­di mi­ni­stro­vu od­lu­ku. Ni­je va­žno da li je taj voj­nik od­li­čan ili loš po ocje­na­ma nje­go­vih pret­po­sta­vlje­nih star­je­ši­na. Ova­kva od­lu­ka mi­ni­stra mo­že se pro­mi­je­ni­ti i u prak­si se je­di­no mi­je­nja uko­li­ko voj­nik uhva­ti ve­zu. To je sa­da vri­jed­no­sni kri­te­ri­jum ko­ji je pri­o­ri­te­tan u upra­vlja­nju ljud­skim re­sur­si­ma u VCG. Ni naj­go­ri voj­nik ne mo­že bi­ti ot­pu­šten iz VCG ako mu je mi­ni­star dao ze­le­no svje­tlo. Sa­mi za­klju­či­te na šta se svo­di auto­ri­tet ko­mand­nog ka­dra u voj­sci – od ko­man­di­ra vo­da do na­čel­ni­ka Ge­ne­ral­šta­ba VCG. Ove po­sle­di­ce se, na­rav­no, od­ra­ža­va­ju na po­vje­re­nje gra­đa­na u voj­sku kao nji­ho­vu bez­bjed­no­snu in­sti­tu­ci­ju. Je­dan ve­o­ma va­žan stub dr­ža­ve je zlo­u­po­tri­je­bljen sa oče­ki­va­njem da se ta ten­den­ci­ja na­sta­vi i do­bi­je još dra­stič­ni­je ob­li­ke – na­veo je Čo­be­ljić, ci­je­ne­ći da je ža­lo­sno da Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­ti Sa­vjet za od­bra­nu i bez­bjed­nost ni­je­su ima­li pro­fe­si­o­nal­ni i mo­ral­ni ka­pa­ci­tet da is­pi­ta­ju slu­čaj pro­tje­ri­va­nja i dis­krim­ni­a­ci­je voj­ni­ka, od­no­sno sa­mo­vo­lju jed­nog mi­ni­stra.A.O.


Na­pre­dak bio sa­mo sa Mi­li­com

Upo­re­đu­ju­ći od­no­se SOVCG sa Mi­ni­star­stvom od­bra­ne, dok su na nje­go­vom če­lu bi­li Bo­ro Vu­či­nić, Mi­li­ca Pe­ja­no­vić i Pre­drag Bo­ško­vić, Čo­be­ljić je ka­zao da su se „mu­ški mi­ni­stri” od­lu­či­li za kon­flikt i dis­kri­mi­na­ci­ju, uni­šte­nje SOVCG i afir­ma­ci­ju žu­tog sin­di­ka­li­zma.
– Oni se ne mo­gu po­hva­li­ti ni­ka­kvim kon­kret­nim re­zul­ta­ti­ma ka­da su u pi­ta­nju pra­va i slo­bo­de za­po­sle­nih u MO i VCG. Na­pro­tiv, i je­dan i dru­gi za re­zul­tat ima­ju šte­tu na­ne­se­nu unu­tra­šnjim od­no­si­ma i si­ste­mu ko­man­do­va­nja u Voj­sci. Sva­ka­ko su šte­te mno­go du­blje i nji­ho­ve po­sle­di­ce će se du­go osje­ća­ti i tr­pje­ti. Sa mi­ni­star­kom Pe­ja­no­vić smo us­po­sta­vi­li i raz­vi­li so­ci­jal­ni di­ja­log, eli­mi­ni­sa­li dis­kri­mi­na­ci­ju, una­pri­je­di­li pra­va za­po­sle­nih kroz iz­mje­ne i do­pu­ne za­ko­na o voj­sci 2014. go­di­ne, pot­pi­sa­li spo­ra­zum o sa­rad­nji, po­ve­ća­li za­ra­de za 16 od­sto i u prin­ci­pu pri­lič­no ozdra­vi­li od­no­se i po­vra­ti­li od­re­đe­ne vri­jed­no­sti i po­vje­re­nje ko­ji su pret­hod­no bi­li pot­pu­no de­gra­di­ra­ni, što je re­zul­ti­ra­lo i vi­še­stru­kim uve­ća­njem član­stva SOVCG – na­veo je Čo­be­ljić.
Do­dao je da su i Vu­či­nić i Bo­ško­vić „da­li sve od se­be da se ri­je­še pred­sjed­ni­ka SOVCG”.
– Je­dan kroz di­sci­plin­ske po­stup­ke i jed­no­go­di­šnju su­spen­zi­ju sa ci­ljem da mi pre­sta­ne slu­žba u voj­sci, dru­gi pri­je­vre­me­nim i na­sil­nim pen­zi­o­ni­sa­njem. Oba su da­li i da­ju sve od se­be da mar­gi­na­li­zu­ju SOVCG. Pri­tom je kraj­nje zlo­u­po­tri­je­blje­no Mi­ni­star­stvo od­bra­ne kao in­sti­tu­ci­ja i si­stem ko­man­do­va­nja u VCG – za­klju­čio je on.


Pen­zi­o­ni­sa­nje kao na­čin eli­mi­ni­sa­nja

Čo­be­ljić sma­tra da je od­lu­ka o nje­go­vom pri­je­vre­me­nom pen­zi­o­ni­sa­nju do­ne­se­na u ci­lju, ka­ko je na­veo, nje­go­vog „ko­nač­nog i pot­pu­nog eli­mi­ni­sa­nja, ka­ko u pro­fe­si­o­nal­nom, ta­ko i u sin­di­kal­nom smi­slu”.
– Na mo­je rad­no mje­sto sa­da je po­sta­vlje­no ci­vil­no li­ce. To je na­čin da se pod­mla­đu­je voj­ska i njen ofi­cir­ski ka­dar po re­cep­tu mi­ni­stra od­bra­ne i nje­go­vog di­rek­to­ra za ljud­ske re­sur­se. O hit­no­sti da se voj­ska pod­mla­di mo­jim pro­tje­ri­va­njem do­ka­zu­je i to što mi ni­je omo­gu­će­no ni da is­ko­ri­stim go­di­šnji od­mor iz ove go­di­ne, već mi je on pla­ćen bez kon­sul­ta­ci­ja sa mnom. Pre­ma SOVCG je u to­ku dra­stič­na haj­ka i otvo­re­na dis­kri­mi­na­ci­ja. Spo­ra­zum ko­ji smo pot­pi­sa­li sa mi­ni­star­kom Mi­li­com Pe­ja­no­vić se uop­šte ne pri­mje­nju­je pre­ma na­ma, ali se za­to pri­mje­nju­je pre­ma ser­vil­nom sin­di­ka­tu. Sve što je na­ma us­kra­će­no, nji­ma je do­zvo­lje­no. Pot­pu­no je pre­ki­nu­ta du­go­go­di­šnja sa­rad­nja sa slu­žbom za fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje MO, one­mo­gu­će­no nam je ne­po­sred­no in­for­mi­sa­nje član­stva i za­po­sle­nih, is­klju­če­ni smo iz rje­ša­va­nja eg­zi­sten­ci­jal­nih pi­ta­nja kao što je stam­be­na pro­ble­ma­ti­ka, sa na­ma je pot­pu­no pre­ki­nut so­ci­jal­ni di­ja­log – na­gla­sio je on.