Vla­da je od 2011. do 2014. go­di­ne pla­ti­la 181 mi­li­on eura zbog iz­da­tih ga­ran­ci­ja pred­u­ze­ći­ma ko­ja su oti­šla u ste­čaj. Naj­vi­še nov­ca oti­šlo je zbog ga­ran­ci­ja iz­da­tih za kre­di­te Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma – 126 mi­li­o­na, dok je naj­vi­še nov­ca iz dr­žav­ne ka­se po osno­vu ga­ran­ci­ja is­pla­će­no u 2013. go­di­ni. Ta­da su iz bu­dže­ta pla­će­na 107,2 mi­li­o­na eura, po­ka­zu­ju po­da­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja.
U od­go­vo­ri­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja na po­sta­vlje­no pi­ta­nje ne­za­vi­snog po­sla­ni­ka Mla­de­na Bo­ja­ni­ća na­vo­di se da je u 2011. go­di­ni pla­će­no 33,9 mi­li­o­na, od če­ga za kre­dit Že­lje­za­re kod Kre­dit Svis ban­ke 32,9 mi­li­o­na i za kre­dit Po­bje­de kod So­si­je­te že­ne­ral ban­ke 992,3 hi­lja­de eura.
– U 2012. go­di­ni pla­će­no je 24,7 mi­li­o­na po osno­vu ga­ran­ci­ja. Za kre­dit KAP-a kod Doj­če ban­ke 23,4 mi­li­o­na, za dio ka­mat­nih oba­ve­za iz aran­žma­na Rud­ni­ka bok­si­ta i NLB Mon­te­ne­gro ban­ke 544,7 hi­lja­da, dok su za kre­dit Po­bje­de kod So­si­je­te že­ne­ral ban­ke pla­će­ne 747,4 hi­lja­de eura – pi­še u od­go­vo­ru mi­ni­star­stva ko­je će da­nas u Skup­šti­ni pre­zen­to­va­ti re­sor­ni mi­ni­star Ra­do­je Žu­gić.
Na­vo­de da je u 2013. go­di­ni pla­će­no 107,2 mi­li­o­na ga­ran­ci­ja. Za kre­di­te KAP-a ukup­no 102,7 mi­li­o­na, 60 mi­li­o­na kod VT ban­ke i 42,7 kod OTP ban­ke, po osno­vu ka­ma­te za kre­dit Bok­si­ta kod NLB-a 531,5 hi­lja­da, za po­zaj­mi­cu Fa­bri­ke elek­tro­da Plu­ži­ne kod Er­ste ban­ke 1,7 mi­li­o­na, Mi rai gru­pe kod Hi­po­te­kar­ne ban­ke 1,7 mi­li­o­na i za aran­žman Len­ke i Hi­po Al­pe Adri­ja gru­pe 575,5 hi­lja­da.
– U pro­šloj go­di­ni ak­ti­vi­ra­ne su i pla­će­ne ga­a­ran­ci­je u iz­no­su od 15,3 mi­li­o­na. Pet mi­li­o­na pla­će­no je za aran­žman iz­me­đu Rud­ni­ka bok­si­ta i NLB Mon­te­ne­gro­ban­ke, 4,5 mi­li­o­na za kre­dit Mel­go­ni­je Pri­mor­ke kod NLB Mon­te­ne­gro­ban­ke i pet i po mi­li­o­na za kre­di­te Po­bje­de kod Er­ste i So­si­je­te že­ne­ral ban­ke – na­ve­li su iz mi­ni­star­stva.
Po­ja­šnja­va­ju da su pro­tiv svih pred­u­ze­ća zbog ko­jih su pla­će­ne ga­ran­ci­je po­kre­nu­ti ste­čaj­ni po­stup­ci u ko­ji­ma dr­ža­vu za­stu­pa za­štit­nik imo­vin­sko-prav­nih in­te­re­sa i to­kom ko­jih će bi­ti utvr­đe­na pra­va po­tra­ži­va­nja, vri­jed­nost imo­vi­ne, a na­kon to­ga i pro­da­ja imo­vi­ne i na­kna­da po­vje­ri­o­ci­ma.
– Od iz­no­sa utvr­đe­nih po­tra­ži­va­nja, od­no­sno od iz­no­sa na ko­ji od­re­đe­na kom­pa­ni­ja bu­de pro­ci­je­nje­na u ste­čaj­nom po­stup­ku, bi­će de­fi­ni­san i iz­nos sred­sta­va ko­je će dr­ža­va pri­ho­do­va­ti iz sste­čaj­ne ma­se – ka­za­li su iz mi­ni­star­stva.
Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja pri­ja­vi­lo je od KAP-a po­tra­ži­va­nje od 150 mi­li­o­na, dok je imo­vi­na KAP-a pro­da­ta za 28 mi­li­o­na, što zna­či da ne­će na­pla­ti­ti naj­ve­ći dio po­tra­ži­va­nja. U Bok­si­ti­ma su pri­ja­vi­li 15 mi­li­o­na po­tra­ži­va­nja, a imo­vi­na tog pred­u­ze­ća od 2014. go­di­ne se ne­u­spje­šno pro­da­je za osam do de­set mi­li­o­na.
D.M.


Iz­mje­na za­ko­na ošte­ti­će vla­sni­ke ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci

Zbog pred­lo­že­ne iz­mje­ne za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji, dr­ža­va će bi­ti ošte­će­na za mi­li­jar­du eura a pri­vat­ni vla­sni­ci ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci za 200 mi­li­o­na, re­kao je Ko­ča Pa­vlo­vić (DF). On je ju­če u okvi­ru sjed­ni­ce Skup­šti­ne po­sve­će­ne po­sla­nič­kim pi­ta­nji­ma ka­zao da je ide­ja Vla­de da 13 mi­li­o­na kva­dra­ta na Bu­lja­ri­ci, od če­ga dva mi­li­o­na pri­pa­da­ju pri­vat­nim vla­sni­ci­ma, da­ju Da­hla­nu ili „ne­kom dru­gom Da­hla­nu”.
Pa­vlo­vić je pi­tao vi­ce­pre­mi­je­ra Vu­ji­cu La­zo­vi­ća ka­ko je gla­sao ka­da se usva­ja­la iz­mje­na za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji, na­vo­de­ći da če­sto pred­stav­ni­ci SDP-a u Vla­di i u Skup­šti­ni raz­li­či­to gla­sa­ju.
La­zo­vić je re­kao da ni­je pri­su­stvo­vao toj sjed­ni­ci, te da je do­bro da funk­ci­o­ne­ri SDP-a ima­ju raz­li­či­ti pri­stup, jer bi u su­prot­nom bi­li par­tij­ski voj­ni­ci.


Bez rje­še­nja za va­lut­ni ri­zik

Vla­da i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja is­pi­tu­ju fi­nan­sij­sko tr­ži­šte i u na­red­nom pe­ri­o­du, naj­ka­sni­je do po­čet­ka ot­pla­te glav­ni­ce kre­di­ta za auto­put, na­ći će naj­po­volj­ni­ji me­ha­ni­zam za za­šti­tu od kurs­nog ri­zi­ka, ka­za­li su iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja.
– Kurs­ni, od­no­sno va­lut­ni ri­zik, eli­mi­ni­san je za pe­ri­od iz­grad­nje auto­pu­ta (prim. aut. če­ti­ri go­di­ne od po­čet­ka ra­do­va) kroz od­re­đi­va­nje fik­snog kur­sa euro/do­lar, ko­ji je de­fi­ni­san u ugo­vo­ru o pro­jek­to­va­nju i iz­grad­nji sa kom­pa­ni­jom CCCC, či­me je spri­je­če­no da va­lut­ne pro­mje­ne uti­ču na ci­je­nu iz­grad­nju di­o­ni­ce auto­pu­ta – na­ve­li su iz mi­ni­star­stva od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje Go­ra­na Tu­po­nje (PCG) ko­li­ko je zbog pa­da eura po­ve­ća­no za­du­že­nje Cr­ne Go­re po osno­vu kre­di­ta u do­la­ri­ma.
Iz mi­ni­star­stva su na­ve­li da pred­sto­ji pe­ri­od od če­ti­ri do pet go­di­na za po­vla­če­nje kre­di­ta od 944 mi­li­o­na do­la­ra.


Od po­re­za na do­bit če­ti­ri mi­li­o­na go­di­šnje

Cr­no­gor­ski te­le­kom je u po­sled­njih de­set go­di­na, do 2004. do 2014. go­di­ne, upla­tio po osno­vu po­re­za na do­bit 41,5 mi­li­o­na, po­ka­zu­ju po­da­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje Mi­lu­ti­na Đu­ka­no­vi­ća (DF), iz Žu­gi­će­vog re­so­ra su na­ve­li da je, s ob­zi­rom da su od 2004. do 2009. go­di­ne po­sto­ja­la ne­za­vi­sna pred­u­ze­ća T-mo­bajl i In­ter­net CG, Cr­no­gor­ski te­le­kom po osno­vu po­re­za na do­bit pla­tio 31,7 mi­li­o­na, T-mo­bajl de­vet mi­li­o­na, a In­ter­net CG 686,5 hi­lja­da eura. Cr­no­gor­ski te­le­kom, ka­ko po­ka­zu­ju po­da­ci, ni­je pla­tio ni­šta po osno­vu po­re­za na do­bit 2005. i 2006. go­di­ne. Na­ci­o­nal­na te­le­ko­mu­ni­ak­cu­i­o­na kom­pa­ni­ja pro­da­ta je Doj­če te­le­ko­mu 2005. go­di­ne za 114 mi­li­o­na.