Ban­kar­skom om­bud­sma­nu Ha­li­lu Ka­la­ču u pr­va tri mje­se­ca obra­ti­lo se ukup­no 138 kli­je­na­ta i ži­ra­na­ta, dok je pro­ce­su­i­ran 21 pri­go­vor, od ko­jih se ve­ći­na od­no­si­la na kre­di­te i kre­dit­ne kar­ti­ce.
Broj po­sje­ta ban­kar­skom om­bud­sma­nu po­ve­ćan je za 30 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne.
– Ove go­di­ne vi­še su nam se obra­ća­li kli­jen­ti ko­ji ko­ri­ste stam­be­ne kre­di­te, pr­ven­stve­no one in­dek­si­ra­ne u švaj­car­skim fran­ci­ma – re­kao je Ka­lač agen­ci­ji Mi­na bi­znis.
Od ukup­nog bro­ja pri­go­vo­ra 80 od­sto od­no­si­lo se na kli­jen­te, a 20 od­sto na ži­ran­te. Na ban­ke se od­no­si­lo 90 od­sto pri­go­vo­ra, a na mi­kro­fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je de­set od­sto ukup­no pod­ni­je­tih pri­go­vo­ra.
Po ri­je­či­ma Ka­la­ča, 21 pro­ce­su­i­ra­ni za­htjev od­no­si se na ban­ke, a dva na MFI, od če­ga su 17 pri­go­vo­ra pod­ni­je­li kli­jen­ti ba­na­ka i MFI, a če­ti­ri ži­ran­ti.
– U pr­va tri mje­se­ca ni­je bi­lo pri­ja­ve kri­vo­tvo­re­nja ži­ran­stva, što go­vo­ri da je ta po­ja­va kod ba­na­ka znat­no su­zbi­je­na, na­dam se i eli­mi­ni­sa­na. Broj­ni po­stup­ci za za­šti­tu fi­nan­sij­skih pra­va kod su­do­va su u to­ku zbog kri­vo­tvo­re­nja ži­ran­stva na­sta­log u pe­ri­o­du kre­dit­ne eks­pan­zi­je – ka­zao je on.
Pri­go­vo­re su, tvr­di Ka­lač, pod­no­si­li gra­đa­ni, pred­u­zet­ni­ci i pred­u­ze­ća, a od­no­si­li su se na kre­di­te, ban­kar­ske kar­ti­ce, ra­ču­ne i de­po­zi­te.
–Ka­da su u pi­ta­nju kre­di­ti, mo­že se za­klju­či­ti da se ve­ći­na pri­go­vo­ra na ban­ke od­no­si na pe­ri­od kre­dit­ne eks­pan­zi­je, od­no­sno 2007. i 2008. go­di­nu. Ka­da su u pi­ta­nju ban­kar­ske kar­ti­ce, pri­go­vo­ri se od­no­se na vi­si­nu ka­mat­ne sto­pe i tro­ško­ve ko­ri­šće­nja ban­ko­ma­ta – na­veo je om­bud­sman. Ka­lač is­ti­če da se kod te­ku­ćih ra­ču­na gra­đa­na naj­vi­še pri­go­vo­ra od­no­si na vi­si­nu tro­ško­va odr­ža­va­nja i za­tva­ra­nja, ali i ko­ri­šće­nje do­zvo­lje­nog mi­nu­sa.
Ta­ko­đe, pri­go­vo­ri su se od­no­si­li i na pad ka­mat­nih sto­pa na šted­nju. Naj­vi­še pri­go­vo­ra od­no­si se na stam­be­ne, po­tro­šač­ke i over­draft kre­di­te.
– Kod stam­be­nih kre­di­ta, naj­vi­še pri­go­vo­ra se od­no­si na hi­po­te­kar­ne stam­be­ne kre­di­te in­dek­si­ra­ne u švaj­car­skim fran­ci­ma. Osnov­na pri­mjed­ba je da je Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka pla­si­ra­la ban­kar­ski pro­iz­vod vi­so­kog ri­zi­ka, a da o to­me ni­je na ade­kva­tan na­čin i u do­volj­noj mje­ri oba­vi­je­sti­la po­ten­ci­jal­ne kli­jen­te, kao i da je u ugo­vo­ri­ma ri­zik pre­ba­ci­la na kli­jen­te – re­kao je Ka­lač.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, kli­jen­ti su u pri­go­vo­ri­ma is­ta­kli da da su do­ve­de­ni u za­blu­du i da ni­je­su bi­li in­for­mi­sa­ni o mo­gu­ćem va­lut­nom ri­zi­ku.
– Kao po­sle­di­ca pro­mje­ne kur­sa švaj­car­skog fran­ka u od­no­su na euro na­stao je vi­sok ob­ra­čun va­lut­nih raz­li­ka, a po tom osno­vu i ka­ma­ta, što je do­ve­lo da znat­nog po­ve­ća­nja du­ga. Ko­ri­sni­ci ovih kre­di­ta, i po­sli­je vi­še­go­di­šnjeg iz­mi­re­nja oba­ve­za, du­gu­ju vi­še ne­go ka­da su re­gu­li­sa­li kre­dit – re­kao je on.
Ka­lač je pod­sje­tio da je ban­ka od­bi­la pri­go­vo­re kli­je­na­ta i da ni­je pri­hva­ti­la pre­po­ru­ku ban­kar­skog om­bud­sma­na da ban­ka pre­ra­ču­na kre­di­te u eure na dan ugo­va­ra­nja sa ka­ma­tom ko­ja je va­ži­la za stam­be­ne kre­di­te u euri­ma u tom pe­ri­o­du.
Sud­ski pro­ces po za­jed­nič­koj tu­žbi oko 300 kli­je­na­ta je u to­ku pred pod­go­rič­kim Osnov­nim su­dom.
J.V.

Pri­go­vo­ri na ka­ma­te do 17,4 od­sto

Ka­lač po­ja­šnja­va da se za po­tro­šač­ke kre­di­te pri­go­vo­ri od­no­se na vi­si­nu ka­ma­ta i dru­gih tro­ško­va ko­ji pra­te nji­ho­vo ko­ri­šće­nje, a za njih se ka­ma­te kre­ću od 12,15 od­sto do 17,42 od­sto. Pri­go­vo­ri su se od­no­si­li i na to što su ban­ke jed­no­stra­no ras­ki­da­le ugo­vo­re i po­kre­ta­le po­stu­pak na­pla­te pre­ko jav­nih iz­vr­ši­te­lja i ak­ti­vi­ra­njem hi­po­te­ka. Kad su u pi­ta­nju ban­kar­ske kar­ti­ce, kli­jen­ti su pri­go­va­ra­li na vi­si­nu ka­ma­te, tro­ško­ve odr­ža­va­nja i za­tva­ra­nja kar­ti­ce, tro­ško­ve ko­ri­šće­nja ban­ko­ma­ta i ne­po­kri­va­nja iz­no­sa zlo­u­po­tre­be kar­ti­ce. Pri­go­vo­ri na te­ku­ći ra­čun, po ri­je­či­ma Ka­la­ča, od­no­se se na tro­ško­ve odr­ža­va­nja i za­tva­ra­nja ra­ču­na, a naj­ve­ći broj od­no­sio se na tro­ško­ve ko­ri­šće­nja do­zvo­lje­nog mi­nu­sa, na ko­ji se ka­ma­te kre­ću i do dva od­sto.
Bi­lo je i pri­go­vo­ra i na za­hva­ta­nje sred­sta­va sa ra­ču­na vi­še od 50 od­sto pri­ma­nja.
– Op­šti uti­sak je da su ka­mat­ne sto­pe vi­so­ke, a uslo­vi kre­di­ta ne­po­volj­ni za po­kre­ta­nje no­vog bi­zni­sa – re­kao je Ka­lač i is­ta­kao da su kli­jen­ti­ma blo­ki­ra­ni ra­ču­ni i da su do­ve­de­ni u te­šku ma­te­ri­jal­nu si­tu­a­ci­ju. Po­ru­čio je da ban­ke i MFI ne či­ne sve da bi spor­ne kre­di­te na­pla­ti­li od kli­je­na­ta, već ih na­pla­ću­ju od ži­ra­na­ta.