Okvir­nim ak­ci­o­nim pla­nom za im­ple­men­ta­ci­ju stra­te­gi­je re­for­me jav­ne upra­ve u Cr­noj Go­ri od 2011. do 2016. go­di­ne Vla­da je pla­ni­ra­la da po­tro­ši ukup­no 25,7 mi­li­o­na eura, dok na dru­goj stra­ni ne­ma po­da­ta­ka ko­li­ko je u istom pe­ri­o­du, po tom pla­nu sma­njen broj slu­žbe­ni­ka, iako je pri­je dvi­je go­di­ne na­ja­vlji­va­no da se ra­di o 6.000 slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka. Naj­ve­ći dio nov­ca od 25,7 mi­li­o­na – 12 mi­li­o­na eura po­tro­še­no je za osni­va­nje bi­znis in­ku­ba­to­ra u 12 je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Pet mi­li­o­na eura, sred­sta­va USA­ID-a na­mi­je­nje­no je za sma­nje­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nog op­te­re­će­nja u uprav­nom po­stup­ku, a iz­nos od 3,85 mi­li­o­na eura na­mi­je­njen je za si­stem raz­vo­ja ljud­skih re­su­r­sa.
Dr­ža­va je na­mi­je­ni­la 800 hi­lja­da eura iz IPA sred­sta­va 2008. za po­di­za­nje ni­voa eti­ke dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka, dok je po­la mi­li­o­na ko­šta­lo spro­vo­đe­nje re­for­me zva­ne gi­ljo­ti­na pro­pi­sa iz sred­sta­va Svjet­ske ban­ke. Za opre­ma­nje Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve, od­no­sno za ku­po­vi­nu pre­no­snih ra­ču­na­ra i štam­pa­ča svim in­spek­to­ri­ma po­tro­še­no je 550 hi­lja­da eura 2012. go­di­ne, za iz­ra­du in­spek­cij­skog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma 250 hi­lja­da, dok je obu­ka in­spek­to­ra ko­šta­la 150 hi­lja­da eura. Za pri­pre­mu, pro­mo­ci­ju i pri­mi­je­nu lo­kal­nih pla­no­va eko­nom­skog raz­vo­ja po­tro­še­no je po­la mi­li­o­na eura, dok je 1,5 mi­li­o­na opre­di­je­lje­no za si­stem pod­sti­ca­ja me­đu­op­štin­ske sa­rad­nje, kroz mo­guć­nost fi­nan­sij­skog uče­šća dr­ža­ve, ko­je se, ka­ko je na­ve­de­no u Vla­di­nom do­ku­men­tu, ogle­da u sub­ven­ci­o­ni­sa­nju u iz­no­su od 20 od­sto za 10 pro­je­ka­ta iz­me­đu op­šti­na.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da jav­nu upra­vu tre­ba re­for­mi­sa­ti, te da ni­je stra­šno što za tu re­for­mu tre­ba­ju od­re­đe­na sred­stva, ali je pro­blem što se ona tro­še na pot­pu­no ne­po­treb­ne stva­ri.
– Na pri­mjer, naj­vi­še sred­stva je po­tro­še­no na for­mi­ra­nje bi­znis in­ku­ba­to­ra, ko­ji su po mom uvje­re­nju pot­pu­ni pro­ma­šaj, za­to što kod nas ne­ma pred­u­ze­ća ni pred­u­zet­ni­ka ko­ji­ma je to po­treb­no, pa je tro­še­nje sred­stva u te svr­he, ne­ću re­ći pra­nje, ali je­ste ba­ca­nje nov­ca. Po­red bi­znis in­ku­ba­to­ra, još ima ta­kvih po­zi­ci­ja ko­je, za­i­sta, iz­i­sku­ju od­re­đe­ni no­vac, ali ne to­li­ko. Oči­to je da ne­ma­mo ak­ci­o­ni plan ko­ji će da iz­vr­ši ra­ci­o­na­li­za­ci­ju jav­ne upra­ve, da sve­de­mo broj slu­žbe­ni­ka na evrop­ske stan­dar­de i da ne do­la­zi­mo u si­tu­a­ci­ju da u jed­noj op­šti­ni ima 200, 300 ili vi­še za­po­sle­nih, što je pre­vi­še u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka i na stvar­ne po­tre­be. Kon­kret­no, no­vac ko­ji se tro­ši iz bu­dže­ta u te svr­he, za­i­sta je, bla­go re­če­no, sum­nji­vog ka­rak­te­ra i oči­to se ra­di o po­ku­ša­ji­ma da se pred Evro­pom pri­ka­že­mo da smo ne­što ra­di­li, ali se su­štin­ski ni­šta ni­je ura­di­lo – re­kao je Le­kić.
Sa­mo­stal­ni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić sma­tra da broj za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi ne od­u­da­ra od pro­sje­ka u EU, te da ni­je pro­blem u bro­ju za­po­sle­nih u ad­mi­ni­stra­ci­ji, već u ne­e­e­fi­ka­sno­sti ra­da ad­mi­ni­stra­ci­je, ko­ja ra­di ma­nje ne­go što bi mo­ra­la, kao ser­vis gra­đa­na.
– Pla­ća­nja ko­ja idu ne­gdje dru­go obič­no se pro­vla­če kroz ne­ke ugo­vo­re­ne uslu­ge i da­ju nam is­kri­vlje­nu sli­ku ve­za­no za pri­ma­nja te ad­mi­ni­stra­ci­je, jer oni u pro­sje­ku ima­ju ni­ske ili pro­sječ­ne pla­te, ali sa dru­ge stra­ne, po­sto­ji i sa­kri­ve­ni dio kroz uslu­ge ko­je im se pla­ća­ju, ta­ko da ad­mi­nis­tra­ci­ja ni­je to­li­ko lo­še pla­će­na, ka­ko to iz­gle­da na pr­vi po­gled, ako uklju­či­mo i taj dio ko­ji im se pla­ća za uče­šće u ra­znim ko­mi­si­ja­ma, iz­ra­du ak­ci­o­nih pla­no­va, ko­ji su u su­šti­ni, dio nji­ho­vog osnov­nog po­sla. Ta­ko se ja­vlja pa­ra­doks, da dr­ža­va ko­ja in­si­sti­ra na pla­ća­nju po­re­za, umje­sto da na pu­nu pla­tu pla­ti do­pri­no­se, ona kroz te ugo­vo­re, ma­nje pla­ća po­rez na dio pri­ma­nja ko­je do­bi­ja­ju či­nov­ni­ci – re­kao je on.
Bo­ja­nić je is­ta­kao da efi­ka­sno i ra­ci­o­nal­no tro­še­nje dr­žav­nog nov­ca ide od vr­ha.
– Ako se mi­ni­star kri­je iza la­žnih tra­bli­ca vi­ken­dom i ti­me na­rav­no zlo­u­po­tre­blja­va dr­žav­ne re­sur­se, ka­kva je to on­da sli­ka slu­žbe­ni­ci­ma, ka­ko oni on­da da se po­na­ša­ju. Pro­stor za ra­ci­o­na­li­za­ci­ju je ogro­man, za efi­ka­sni­ji rad upra­ve, sma­nje­nje tro­ško­va, ali to tre­ba da kre­ne od ru­ko­vo­di­la­ca, mi­ni­sta­ra vla­de i vr­ha, pa da­lje pre­ma ni­žim či­nov­ni­ci­ma – po­ru­čio je on.
J.V.


Iz­mje­ne za­ko­na ko­šta­ju šest hi­lja­da

Pre­ma Vla­di­noj stra­te­gi­ji, iz­mje­ne Za­ko­na o dr­žav­noj upra­vi ko­šta­le su šest hi­lja­da eura, a pred­log Za­ko­na o Vla­di pet hi­lja­da. Za iz­ra­du za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih ko­ji se fi­na­si­ra­ju iz bu­dže­ta pla­ni­ra­no je 10 hi­lja­da eura, a isto to­li­ko ko­šta i iz­ra­da za­ko­na o jav­nim slu­žba­ma i fon­do­vi­ma, kao i Za­kon o jav­nim agen­ci­ja­ma, te iz­ra­da pro­gra­ma pri­vla­če­nja i za­dr­ža­va­nja ka­dra u dr­žav­noj slu­žbi. Da se utvr­di oba­ve­zni pro­gram obu­ke za po­je­di­ne ka­te­go­ri­je slu­žbe­ni­ka tre­ba 30 hi­lja­da eura, dok je za oja­ča­ne ka­drov­ske i pro­stor­ne ka­pa­ci­te­te MUP-a i Upra­ve za ka­dro­ve, od­no­sno za po­pu­nja­va­nje slo­bod­nih rad­nih mje­sta, IT opre­me za jed­nu pro­sto­ri­ju i obez­bje­đi­va­nje teh­nič­kih uslo­va za no­vo­zap­so­le­ne, po­tro­še­no 30 hi­lja­da eura.