Cr­na Go­ra je zva­nič­no pre­za­du­že­na ze­mlja. Jav­ni dug je pre­šao gra­ni­cu pro­pi­sa­nu kri­te­ri­ju­mom iz Ma­strih­ta od 60 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da i na kra­ju pr­vog kvar­ta­la je iz­no­sio 69 od­sto BDP-a, od­no­sno 2,44 mi­li­jar­de eura, po­ka­zu­ju po­da­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. U do­ku­men­tu o mje­seč­nim ma­kro­e­ko­nom­skim in­di­ka­to­ri­ma za april, ob­ja­vlje­nim na saj­tu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, na­vo­di se da je spolj­ni dug na kra­ju pr­vog kvar­ta­la iz­no­sio 2,05 mi­li­jar­di, a unu­tra­šnji 395,9 mi­li­o­na eura.
– Sa de­po­zi­ti­ma, ko­ji iz­no­se 505,6 mi­li­o­na eura, jav­ni dug je na kra­ju pr­vog kvar­ta­la iz­no­sio 1,938 mi­li­jar­di eura ili 54,6 od­sto BDP-a – pi­še u do­ku­men­tu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, na či­jem če­lu je Ra­do­je Žu­gić.
Dr­žav­ni dug je u od­no­su na pr­vi kvar­tal pro­šle go­di­ne po­ras­tao za 25 od­sto, a eko­no­mi­sti upo­zo­ra­va­ju da sa ova­kvom eko­nom­skom po­li­ti­kom kon­stant­nog za­du­ži­va­nja za vra­ća­nje du­go­va i te­ku­ću po­tro­šnju Cr­na Go­ra ubr­za­nim ko­ra­kom hi­ta ka ban­kro­tu.
– Ova­kvo sta­nje je ne­iz­dr­ži­vo. Ako se ne­što ne pro­mi­je­ni ban­krot nam je sud­bi­na. Da bi se to iz­bje­glo mo­ra­će se po­vu­ći dra­stič­ni eko­nom­ski re­zo­vi – po­ru­čio je sa­mo­stal­ni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić.
Pri­je šest go­di­na, ka­ko je pod­sje­tio, ta­da­šnja vla­da je pro­jek­to­va­la da će jav­ni dug do 2013. go­di­ne bi­ti 37 od­sto BDP-a.
– Ta pro­jek­ci­ja je pre­ma­še­na sko­ro za du­plo. Spi­ra­la za­du­ži­va­nja ne po­su­sta­je, a dra­sti­čan rez ne vje­ru­jem da će po­vu­ći ova vla­da. Ona će do iz­ne­mo­glo­sti is­cr­plji­va­ti gra­đa­ne na­me­ti­ma ne bi li odr­ža­la vlast – is­ta­kao je Bo­ja­nić.
Član od­bo­ra za eko­no­mi­ju Go­ran Tu­po­nja (Po­zi­tiv­na) ka­zao je da ga po­da­ci ne iz­ne­na­đu­ju.
– Uzi­ma­mo no­ve kre­di­te ka­ko bi vra­ti­li sta­re du­go­ve. Ima­mo no­vi rast du­ga naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći auto­pu­tu. Sr­lja­mo sve du­blje u pre­za­du­že­nost. Sa­da­šnja vlast, ko­li­ko god bu­de tra­ja­la jed­nog da­na će bi­ti smi­je­nje­na, a osta­vi­će svo­jim na­sled­ni­ci­ma ze­mlju ko­ja je pre­za­du­že­na. To je neo­d­go­vo­ran od­nos pre­ma bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma i po­tom­stvu – is­ta­kao je Tu­po­nja.
Ka­ko je ka­zao, Ma­striht pred­vi­đa mak­si­mal­nu gra­ni­cu od 60 od­sto BDP-a, a Cr­na Go­ra ga je pre­sko­či­la za de­vet od­sto.
– Na­la­zi­mo se u zo­ni vi­so­kog ri­zi­ka od ban­kro­ta. Dr­ža­va se vo­di na na­čin ka­ko ne­što pro­da­ti i za­du­ži­ti se, bez ide­je ka­ko sve te du­go­ve vra­ti­ti. Cr­na Go­ra kao ma­la eko­no­mi­ja je ja­ko ra­nji­va i ne­ka dru­ga sna­žni­ja eko­no­mi­ja mo­že da uti­če na dru­štve­ne to­ko­ve. Ova­kvim vo­đe­njem eko­no­mi­je ugro­ža­va se stan­dard gra­đa­na – is­ta­kao je Tu­po­nja.
Eko­nom­ski ama­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­zao je da je jav­ni dug dav­no pre­šao gra­ni­cu Ma­strih­ta, ali da je Vla­da ra­znim ma­te­ma­tič­kim eg­zi­bi­ci­ja­ma to pri­kri­va­la.
– La­ga­no to­ne­mo u ži­vo bla­to jav­nog du­ga. Dr­ža­va ne­će pro­gla­si­ti ban­krot dok god bu­de mo­gla da uzi­ma kre­di­te. Jer ban­krot se pro­gla­ša­va ka­da ne mo­gu da se ser­vi­si­ra­ju oba­ve­ze. Ali to je od­la­ga­nje ne­iz­bje­žnog. Kao na sa­mr­ti ka­da od­lo­ži­te smrt za ne­ko­li­ko da­na ili kao kad smo zna­li da će Ti­to da umre, a ni­ko to ni­je imao hra­bro­sti da ob­ja­vi – na­veo je Le­kić.
Sa 2,44 mi­li­jar­de eura du­ga, sva­ki gra­đa­nin za­hva­lju­ju­ći Vla­di je za­du­žen 3.926 eura. Ta­ko­đe, sva­ko no­vo­ro­đen­če će bi­ti za­du­že­no za taj isti iz­nos.D.M.

Naj­ve­ći dug za euro­ob­ve­zni­ce
Ka­da je ri­ječ o spolj­njem du­gu, Cr­na Go­ra naj­vi­še du­gu­je po osno­vu emi­si­je euro­ob­ve­zni­ca, oko 1,14 mi­li­jar­di eura. Dug Me­đu­na­rod­noj ban­ci za ob­no­vu i raz­voj na kra­ju mar­ta iz­no­sio je 231,3 mi­li­o­na, Kre­dit Svi­su 204 mi­li­o­na, a Evrop­skoj in­ve­sti­ci­o­noj ban­ci 103,1 mi­li­on eura.
Ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma Pa­ri­skog klu­ba kre­di­to­ra Cr­na Go­ra du­gu­je 100,6 mi­li­o­na eura, Me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji za raz­voj 65,9 mi­li­o­na, Doj­če ban­ci 45 mi­li­o­na, nje­mač­koj Kre­dit­noj ban­ci za ob­no­vu 28,5 mi­li­o­na, Evrop­skoj kom­pa­ni­ji za fi­nan­si­ra­nje vo­zo­va 19,6 mi­li­o­na, a Er­ste ban­ci 18 mi­li­o­na.
Naj­ve­ći dio unu­tra­šnjeg du­ga od­no­si se na dr­žav­ne za­pi­se, 107 mi­li­o­na eura. Oba­ve­ze po osno­vu obe­šte­će­nja iz­no­se 91,7 mi­li­o­na eura, a po osno­vu kre­di­ta kod po­slov­nih ba­na­ka 62,2 mi­li­o­na i sta­re de­vi­zne šted­nje 55,4 mi­li­o­na.
Na prav­na li­ca i pri­vred­na dru­štva od­no­si­lo se 36,1 mi­li­on eura du­ga, do­ma­će ob­ve­zni­ce 33,1 mi­li­on, na kre­di­te ne­fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja 4,7 mi­li­o­na, ob­ve­zni­ce Fon­da ra­da 3,8 mi­li­o­na i za­o­sta­le pen­zi­je 1,8 mi­li­o­na eura.