Iako rok za pri­mje­nu Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma u eure is­ti­če da­nas, Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka ni­je do­sta­vi­la kli­jen­ti­ma no­ve ugo­vo­re, na šta ju je oba­ve­zi­vao za­kon ko­ji je stu­pio na sna­gu 22. av­gu­sta.
Pred­stav­nik ko­ri­sni­ka stam­be­nih kre­di­ta kod Hi­po ban­ke Dra­gan Se­nić tvr­di da ta ban­ka ni­je ni po­če­la da pri­mje­nju­je za­kon, a ne­za­do­volj­ni ko­ri­sni­ci kre­di­ta ju­če su Cen­tral­noj ban­ci, Od­bo­ru za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet i ban­kar­skom om­bud­sma­nu Ha­li­lu Ka­la­ču pre­da­li pri­ja­vu za ne­za­ko­ni­tu pri­mje­nu za­ko­na, u ko­joj su is­ta­kli da ban­ka, prak­tič­no, ni­je ni po­če­la da spro­vo­di za­kon.
–Za ova­kav na­čin pri­mje­ne za­ko­na, od­no­sno za nje­go­vo ne­po­što­va­nje, u ozbilj­nim dr­ža­va­ma uzi­ma se li­cen­ca – re­kao je Se­nić i do­dao da CBCG, ko­ja, po za­ko­nu o kon­ver­zi­ji, vr­ši kon­tro­lu nad nje­go­vom pri­mje­nom, o to­me tre­ba da iz­vi­je­sti par­la­ment.
On tvr­di da se Hi­po ban­ka ta­ko po­na­ša jer ima po­dr­šku di­je­la pred­stav­ni­ka CBCG.
–Ban­ka se si­gur­no ne bi ova­ko po­na­ša­la da ne­ma po­dr­šku od­re­đe­nih struk­tu­ra u CBCG – re­kao je Se­nić.
U pri­ja­vi je na­ve­de­no da su kli­jen­ti re­a­go­va­li na sva­ku uoče­nu ne­pra­vil­nost i da su u vi­še na­vra­ta o to­me oba­vje­šta­va­li CBCG, Od­bor za eko­no­mi­ju i ban­kar­skog om­bud­sma­na. Iz­me­đu osta­log, kli­jen­ti su uka­za­li i na to da je ban­ka i na­kon usva­ja­nja za­ko­na na­sta­vi­la sa van­sud­skom pro­da­jom nji­ho­vih ne­po­kret­no­sti, iako je sa tim tre­ba­lo da pre­sta­ne dok se utvr­di vi­si­na du­ga na­kon pri­mje­ne za­ko­na. Oni tvr­de da su od CBCG do­bi­li od­go­vor da je ban­ka da­la na­log da se pre­ki­nu iz­vr­še­nja, što je, ka­ko je na­ve­de­no u pri­ja­vi, još jed­na u ni­zu dez­in­for­ma­ci­ja od stra­ne ka­ko ban­ke i CBCG.
U pri­ja­vi je uka­za­no da je Hi­po ban­ka do­sta­vi­la in­for­ma­to­re i po­nu­de, i to sa­mo di­je­lu kli­je­na­ta, umje­sto no­vog pred­lo­ga ugo­vo­ra sa pla­nom ot­pla­te, što je do­sta­vlje­no sa­mo kli­jen­ti­ma ko­ji pot­pu­no ili dje­li­mič­no ot­pla­ću­ju kre­di­te. Ni ta dva li­sta pa­pi­ra, ka­ko ih je na­zvao Se­nić, ni­je­su do­sta­vlje­na svim kli­jen­ti­ma, od­no­sno oni­ma sa ko­ji­ma je ban­ka ras­ki­nu­la ugo­vo­re za re­pro­gra­mi­ra­ne kre­di­te, kre­di­te ko­ji su ot­pla­će­ni, kao i za one kre­di­te ko­ji su pro­stom ce­si­jom pre­ni­je­ti na fak­to­ring kom­pa­ni­ju He­ta Aset re­zo­lušn.
–Naš stav je da na sve kre­di­te tre­ba pri­mi­je­ni­ti za­kon, a po­seb­no je ve­li­ki broj kre­di­ta ko­je je ban­ka pre­ba­ci­la na He­tu. In­ter­ni ak­ti ban­ke (iz­vje­štaj o tran­sak­ci­ja­ma sa po­ve­za­nim li­ci­ma, pre­gled o po­slo­va­nju ban­ke, iz­vod iz cen­tral­nog re­gi­stra) uka­zu­je na to da je ban­ka pro­vid­nim ma­ne­vrom po­ku­ša­la da obe­smi­sli za­kon i ošte­ti ve­ći broj kli­je­na­ta – ne­ve­de­no je u pri­ja­vi, uz ocje­nu da da je po­na­ša­nje ban­ke skan­da­lo­zno i tre­ba pre­i­spi­ta­ti nje­ne ak­tiv­no­sti ve­za­ne za pri­mje­nu za­ko­na.
Po Se­ni­će­vim ri­je­či­ma, ob­ra­ču­ni ko­je je ban­ka na­pra­vi­la u svo­joj po­nu­di ni­je­su tač­ni, što su utvr­di­li i sud­ski vje­šta­ci Mi­len­ko Po­po­vić i Bo­ris Sa­vić. Na­i­me, od oko 54 vje­šta­če­na ugo­vo­ra, sve­ga dva ob­ra­ču­na po­kla­pa­ju se sa iz­no­som glav­ni­ce pre­o­sta­log du­ga po kre­di­ti­ma ko­je su kli­jen­ti po­di­gli u švaj­car­skim fran­ci­ma, kao i vi­si­ne ra­te.
Iz Hi­po ban­ke ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja ,,Da­na” ka­ko se spro­vo­di za­kon o kon­ver­zi­ji kre­di­ta, ko­li­ko je no­vih ugo­vo­ra po­nu­đe­no kli­jen­ti­ma i ko­li­ko je ko­ri­sni­ka kre­di­ta do sa­da pot­pi­sa­lo no­ve ugo­vo­re.
J.V.


Tvr­de da ih uslo­vlja­va­ju

Se­nić tvr­di da ban­ka uslo­vlja­va kli­jen­te da da­nas pot­pi­šu pri­sta­nak na po­nu­du ka­ko bi do­bi­li no­ve ugo­vo­re o kre­di­ti­ma jer će u su­prot­nom i da­lje ot­pla­ći­va­ti kre­di­te po ak­tu­el­nom kur­su fran­ka, umje­sto po kur­su na dan ot­pla­te kre­di­ta, ka­ko je to bi­lo pred­vi­đe­no za­ko­nom. Ta­ko­đe, po nje­go­vim ri­je­či­ma, u pre­o­sta­li dug po kre­di­ti­ma ban­ka je za­ra­ču­na­la i sud­ske tro­ško­ve, kao i tro­ško­ve advo­ka­ta i vje­šta­če­nja.
–Ban­ke je di­je­lu kli­je­na­ta da­la sa­mo ta dva pa­pi­ra, in­for­ma­tor i po­nu­du, iz ko­jih kli­je­ti ne mo­gu da vi­de ka­ko je ban­ka do­šla do iz­no­sa za ko­ji ih du­ži – re­kao je Se­nić i do­dao da se ra­di o dis­kri­mi­na­ci­ji kli­je­na­ta.